Саси — разлика између измена

18 бајтова уклоњено ,  пре 9 месеци
м
razne izmene; козметичке измене
м (razne izmene; козметичке измене)
[[Датотека:Central Europe, 919-1125.jpg|мини|200п|Прапостојбина Саса, по њима се данас зову [[Њемачка|немачке]] савезне државе [[Саксонија]] и [[Саксонија-Анхалт]].]]
 
'''Саси''' или '''Саксонци''' су [[Германи|германско]] [[племе]] чија је прапостојбина била на подручју данашње северне [[Немачка|Немачке]].<ref>{{harv|Springer|2004|p=12}}: "Unter dem alten Sachsen ist das Gebiet zu verstehen, das seit der Zeit Karls des Großen (reg. 768-814) bis zum Jahre 1180 also Saxonia '(das Land) Sachsen' bezeichnet wurde oder wenigstens so genannt werden konnte."</ref> У касном [[Римско царство|Римском царству]], име се користило као ознака за немачке обалске нападаче, а исто тако и као реч са значењем сличном оном које је касније имала реч „[[Викинг]]”.<ref>{{harv|Springer|2004|p=2004}}: "Im Latein des späten Altertums konnte ''Saxones'' als Sammelbezeichnung von Küstenräubern gebraucht werden. Es spielte dieselbe Rolle wie viele Jahrhunderte später das Wort ''Wikinger''."</ref> У [[Меровинзи|меровишка]] времена, континентални Саси су били повезани са обалским регионом од кога је касније постала [[Нормандија]]. Иако се понекад напомиње да су водили борбе и у унутрашњости, долазићи у сукобе са [[Франци]]ма и [[Thuringians|Тиринзима]], нема јасне дефиниције њихове постојбине. Могуће је да постоји само једна класична референца на омању домовину раног саксонског племена, али је она спорна. Према том предлогу, сматра се да је област коју су Саси најраније населили била [[Nordalbingia|Северна Албинџија]]. Ова општа област је близу вероватне домовине [[Англи|Англа]].
 
Под притиском [[Франци|Франака]] Саси се шире са простора данашње Немачке према западној Европи између 3. и 5 века. Део Саса (у [[Енглески језик|енглеском језику]] називани ''-{Saxons}-'') што са [[Англи]]ма и [[Јити]]ма из северне [[Немачка|Немачке]], [[Данска|Данске]] и [[Холандија|Холандије]] прелазе на [[Велика Британија (острво)|Британско острво]] у 5 и 6. веку, претопиће се у [[Енглези|Енглезе]]. Њихово име данас се тамо очувало у називима ''-{Essex}-'' и ''-{Sussex}-''.
 
Британски Саси, који се данас на енглеском називају [[Anglo-Saxons|англосаксонцима]], постали су једна нација која је повезивала германске народе ([[Фризи|Фризијце]]јце, Јуте, Англе) са [[Romano-British culture|романизованим староседеоцима]], чиме су успостављене дуготрајне постримске краљевине еквивалентне онима које су формирали су Франци на континенту. Њихова најранија оружја и одећа јужно од Темзе били су засновани на касним римским војним модама, док су касније имигранти северно од Темзе показали снажнији северно немачки утицај.<ref>{{Citation|last=Halsall|first=Guy|title= Barbarian Migration and the Roman West 376-568|pages=386–392}}</ref><ref name="Middleton2001">{{cite book|author=Haydn Middleton|title=Romans, Anglo-Saxons & Vikings in Britain|url=https://books.google.com/books?id=pcrqYA_vdX4C&pg=PA7|accessdate=19 October 2012|date=1 June 2001|publisher=Heinemann|isbn=978-0-431-10209-2|pages=7–}}</ref> Термин „англосаксонски” је почео да се користи од 8. века (на пример у радовима [[Павле Ђакон|Павла Ђакона]]) да би нагласила разлика између енглеских Саксонца и континенталних Саксонаца (који се у [[Англосаксонски анали|Англосаксонским аналима]] спомињу као ''Ealdseaxe'', „стари Саси”), мада су исто тако обе групе, Саси Велике Британије и они из старе Саксоније (Северне Немачке) и даље неселективно називани „Сасима”, посебно у језицима Британије и Ирске.
 
== Вешти рудари ==
 
У Србији и Босни средином 13. века долази до развоја рударства — основног извора богатства средњовековне Србије — и то захваљујући немачким рударима који су донели развијену технологију рударске производње. Они се у српским изворима називају '''[[Саси]]''', док се у дубровачким јављају под именом '''Алемани''', '''Аламани''', '''Теотоници''', '''Тедеши'''. Распрострањено је мишљење да су дошли из Словачке и Трансилваније. Српски владари су их унајмљивали у већини старих [[рудник]]а на подручју [[Србија|Србије]] и [[Босна|Босне]].
 
Угарски краљ [[Геза II]] позвао је у своју земљу рударе Фламанце и Сасе, дао им велике привилегије и населио их у Спишкој жупанији и Трансилванији. А Андрија I је 1224. издао повељу Андреану, којом је потврдио самоуправне повластице Саса у јужној Трансилванији. Биле су одређене границе земље Саса и извршена је њихова подела на столице.
 
Један део Саса населио се и у Србију и Босну средином 13. века. Не зна се зашто су дошли овде. Тврдило се да је монголска најезда из 1241. могући разлог. Веровало се да их је он навео да побегну овде, али позив од стране српског краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]] (1243—1276) да се населе у Србији може бити да је такође одиграо своју улогу. Константин Јиричек сматра да су Саси дошли из Спишке жупаније у Словачкој, а Никоара Белдичану ({{јез-рум|Nicoara Beldiceanu}}) придодао је и [[Банска Штјавњица|Банску Штјавницу]] и [[Кремњица|Кремницу]] као могућа места.<ref>N. Beldiceanu, ''Les actes des premiers Sultans'' II (Paris-Le Haye, 1964), 59-66.</ref> Први поуздани податак о Сасима датира из 23. августа 1254. Реч је о заклетви краља Уроша I дубровачком кнезу и општини, којом им дозвољава да слободно иду у Брсково. Саси се помињу и у Урошевој повељи манастиру Свете Богородице у Стону. Саси оснивају трг [[Брсково (трг и рудник)|Брсково]] и настањују се у њему. Отворили су руднике , почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]] и од краља имали одређену аутономију (свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове). Рударско-трговачко насеље, трг , за време свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године, да би по наводима Дубровчана из 1433. године, Брсково било напуштено. По Сасима се зову и неки крајеви код рудника Љубија код [[Приједор]]а (Саски до, Саски поток, Сасина). На македонској планини [[Осогово]] такође постоји рудник „Сасе“. На то подручје су дошли на позив бугарског цара [[Јован Шишман|Ивана Шишмана]]. Саски рудници из 13. века се могу видети на терену [[Ђавоља варош|Ђавоље вароши]], недалеко од Куршумлије.
 
Најстарији слој Саса био је етнички чист, али већ у првој половини 14. века етноним „Сас“ који је првобитно био показатељ порекла прераста у лично име. Језик балканских рудара носи на себи видљиве трагове развојних фаза: исходиште у дијалекту Саса, развојну фазу (у контакту са домаћим становништвом) и преводну фазу (када је турска администрација преводила прописе рударских права). Многи технички термини су немачког порекла и исходиште имају у језику Саса.
* орт - место на ком рудар ради
* шихта - смена
* шурф - истражни рударски коп
* фарнање - кретање у руднику
* хутман - представник рударске дружине а уједно и њен члан
* гварт - члан рударске дружине
* маршанин - међник
* [[Timothy Reuter|Reuter, Timothy]]. ''Germany in the Early Middle Ages 800–1056''. New York: Longman, 1991.
* Reuter, Timothy (trans.) ''[https://web.archive.org/web/20070312020323/http://www.medievalsources.co.uk/fulda.htm The Annals of Fulda]''. (Manchester Medieval series, Ninth-Century Histories, Volume II.) Manchester: Manchester University Press, 1992.
* {{citation|last=Springer|first=Matthias|title=Die Sachsen|year=2004|publisher=Kohlhammer}}
* [[Frank Stenton|Stenton, Sir Frank M.]] ''Anglo-Saxon England''. 3rd ed. Oxford University Press, 1971.
* [[John Michael Wallace-Hadrill|Wallace-Hadrill, J. M.]], translator. ''[https://web.archive.org/web/20060203233532/http://www.bu.edu/english/levine/grch4+5.htm The Fourth Book of the Chronicle of Fredegar with its Continuations]''. Connecticut: Greenwood Press, 1960.
1.572.075

измена