Спарта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 175:
=== Велика ретра и Еуномија ===
[[Датотека:Sparta Great Rhetra sr.PNG|мини|Ликургова Велика ретра.|500px]]
Ликургови закони су били познати под именом '''Велика ретра''' ({{Јез-стгрч|μεγάλη ῥήτρα}}). [[Плутарх]] каже да је [[Ликург]] законе добио од пророчишта у [[Делфи
Слободе спартанског грађанина нису се односиле само на биолошко наслеђе. Сваки млади Спартанац морао је да докаже, да може да припада хомијима. Он је био обавезан да успешно оконча један строги процес који је имао циљ да направи од Спартанаца снажне војнике и лојалне грађане.
Ред 186:
Античка Спарта је била специфична и по томе што је имала два краља и две краљевске династије, истовремено. То је настало у процесу формирања племенског савеза и државе, при чему је свако племе било дужно да да једног старешину. Отуд два базулеуса („два краља”) у [[Спарта|Спарти]]. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=95}} Један краљ је припадао краљевској династији [[Списак краљева Спарте|Агијада]], а други је припадао краљевској династији [[Списак краљева Спарте|Еурипонтида]]. Према митологији, те две спартанске династије су потицале од двојице браће близанаца, који су били потомци [[Херакле]]а. Један од њих се звао [[Еуристен]], а други се звао [[Прокле]]. У сваком случају обе фамилије су морале да се разликују једна од друге, није било дозвољено да склапају бракове и да њихови чланови носе иста имена.{{sfn|Lévy|2003|p=162}} Чак су им се и гробови налазили на различитим местима. Док је члановима породице Агијада последње пребавилиште било село Питана, Еурипонтидима је последње пребавилиште било село Лимне.{{sfn|Cartledge|2002|p=90}} Оба краља су се сматрала једнаким, иако је Еуристен као старији од двојице близанаца давао теоријску предност Агијадима.<ref>Херодот, ''«Историје»'', -{VI}-, 51-52.</ref>
Долазак на спартански престо се одвијао биолошким путем, без обзира на личне способности наследника.<ref name="Carl2-21">{{harvnb|Carlier
Обавезе спартанских краљева су биле толико војничке колико и религијске. Ксенофонт наводи да је спартански краљ био истовремено и свештеник и војсковођа током војних похода.<ref>Ксенофон, ''«Држава Лакедемонска»'', 13.11</ref> Поред тога, један другог ограничавају, као два [[конзул
Током војних похода, спартански краљеви су сами доносили одлуке. Према Аристотелу, спартанска монархија је имала наследно војничко вођство.<ref>Аристотел, ''«Политика»'', 1285 a</ref> У рату је краљ имао овлашћења врховног команданта, и могао је да одлучи о [[примирје|примирју]].<ref>Аристотел, ''«Политика»'', 1285 a5-8 κσι b26-28</ref> Спартански краљ је увек ратовао на десној страни фаланге, у првом реду, окружен почасном гардом.<ref name="Her6-56" /> Спартански краљ је у рату полагао право на живот и смрт својих војника, као и над својим поданицима али само уз сагласност ефора.<ref>Тукидид, ''«Историја»'', -{II}-, 4, 36</ref> Спартански краљеви су међутим морали да одговарају ефорима када би се вратили у Спарту после војног похода. Такође, спартански краљеви су били чланови већа стараца заједно са осталих 28 чланова тог већа, који су били из аристократских породица и морали су навршити 60 година живота. На крају, спартански краљеви су били свештеници Лакедемонског [[Зевс]]а или небеског Зевса, и они су придавали јавне жртве боговима.<ref name="Her6-56" />{{sfn|Bury/Meiggs|1975|p=147}}
Ред 247:
{{quote box| width = 33%| align = right|Хелоти су били позвани да прокламацијом изаберу оне за које се тврдило да су се највише истакли у борби са непријатељем, како би добили слободу; циљ је био да се тестирају, да ће први који затраже слободу бити најпоноснији и најспремнији да се побуне. Одабрано их је чак две хиљаде, који су се окитили и обилазили храмова радујући се својој новој слободи. Међутим, Спартанци су их убрзо после тога уклонили и нико никада није сазнао како су страдали|Тукидидово описивање погубљења великог броја хелота од стране Спартанаца<ref>Тукидид. -{IV}-.80.4</ref>}}
Међутим постоје и другачија мишљења о положају хелота у Античкој Спарти. Неки историчари из античког доба сматрају да су хелоти били у значајно бољем положају него типични робови у осталим деловима Грчке. Наиме хелоти су водили газдинство хомија што нису могли други робови, и задржавали су део добијеног плода земље, слично као робови у Античком Риму.<ref name="Хелоти" />{{sfn|Делијанис|2007|p=63}} По неким другим мишљењима, чак нису били ни државни робови у пуном смислу те речи, јер их Спарта није могла продати. У Античкој Спарти се помиње да су постојали и прави робови као у осталим деловима хеленског света. Њихов статус би се могао описати као један вид патријархалног, колективног ропства.{{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=95}}
==== Остали друштвени слојеви ====
Ред 269:
Положај жене у Античкој Спарти је био много другачији у односу на положај жене у осталим градовима-државама Античке Грчке.<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0210%3Atext%3DConst.%20Lac.%3Achapter%3D1%3Asection%3D3 Ксенофонт,''„Држава Лакедемонска“'', 1.3]</ref> Према Ксенофонту, жене у Античкој Спарти су имале веома висок положај у друштву, захваљујући Ликургу. Спартанци су веровали да жена мора бити физички снажна како би родила здраве потомке.<ref name="Ксенофон">[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0210%3Atext%3DConst.%20Lac.%3Achapter%3D1%3Asection%3D4 Ксенофонт,''„Држава Лакедемонска“'', 1.4]</ref> Спартанка је имала пуну полну слободу. Чак је могла тражити од свог мужа одобрење за односе са другим мушкарцем. Осим тога девојчице у Античкој Спарти су учествовале у празнику Гимнопедија, заједно са дечацима.<ref>Guttentag & Secord, 1983; Finley, 1982; Pomeroy, 1975</ref>{{sfn|Pomeroy|2002|p=34}}
У Спарти, жена је имала право да се образује и рачунајући да су мушкарци могли бити дуже време у рату, жена је имала велике повластице у односу на стандарде тога доба.{{sfn|Pomeroy|2002|p=5}} Жене у Спарти су биле веома богате, нарочито после V века пре нове ере, када су у свом власништву, кроз наслеђивање, имале доста земље.{{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=99}}
== Венчани обичаји ==
Ред 276:
== Наследно право ==
У Спарти, па и у целој Грчкој јавља се установа епиклерат. Једна од одлика спартанског права је повољан положај жене. Епиклера је ћерка која наслеђује свог оца, јер нема мушких потомака. Епиклера има дужност да се уда за свог најближег рођака, како би добила сина који ће, условно речено, наследити свог деду. Како Грци истичу, битно је да је дете „од исте крви”. Ћерка служи као средство за преношење имовине. Како се ова установа јавља у целој Грчкој, у Спарти је била најповољнија за епиклеру, ћерку-наследницу. Није морала стриктно да поштује редослед рођака за које ће се идати, могла је сама да изабере себи супруга. Несумњиво је рећи да је спартанско право давало велика права и слободе женама, као и да је дуго била заступљена установа [[матријархат
== Спартанска агога ==
Ред 622:
* {{en}} -{Matthew Bennett. Dictionary of Ancient & Medieval Warfare. Stackpole Books.}- 2001
{{refend}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Аврамовић|first=Сима|authorlink=Сима Аврамовић|title=Упоредна правна традиција|year=2018|url= |publisher=Правни факултет Универзитета,Центар за издаваштво и информисање|location=Београд|last2=Станимировић|first2=Војислав}}
== Спољашње везе ==
|