Вампир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Пребацивање шаблона за семинарске радове на страну за разговор |
м razne izmene |
||
Ред 9:
Код [[Јужни Словени|јужнословенских народа]] раширен је обичај да се мртвац никада не оставља сам у мраку, јер га треба чувати да га не прескоче мачка или пас и не прелете птица или шишмиш, када се може [[Вампиризам|повампирити]]. Верује се да се ово може догодити чак и ако на умрло тело падне нечија сенка, а такође и ако неки човек пређе или прескочи преко гроба покојника. Ако се ово догоди, он након неког времена у глуво доба ноћи излази из гроба, дави људе по кућама и пије им крв; тада се обично земља на његовом гробу распукне, па вампир кроз ту пукотину може да излази напоље, захваљујући својим моћима.
Верује се да вампири најчешће постају грешници, разбојници и зли људи, који такви остају и у свом
Још увек је сачуван обичај
Најчешће су вампири средовечне особе и то мушкарци. Имају изоштрене очњаке и дуге нокте, јер им зуби, коса и нокти наставе да расту и после смрти; по неким веровањима, немају кости, па су као мешине испуњене крвљу, са исколаченим очима и руменом кожом. Људи их се плаше и због њихових натприродних особина: снажнији су од човека, могу се кретати великом брзином, претварати се у разне животиње, прелазити преко свих препрека
== Откривање и заштита од вампира ==
Вампир се открива обично по дану, када је безопасан, и то тако што се преко гробља преводи [[вранац]] без белега, јер он не сме да пређе преко вампира. Када раскопају гроб од којег коњ зазире, ако у њему пронађу нераспаднут леш, са отвореним, разрогаченим очима и после смрти пораслим ноктима и косом, избоду га [[Глогов колац|глоговим колцем]] и баце у ватру да сагори. Каткад се око гробова посипа пепео и песак, неки кажу да да би се вампир открио по отисцима стопа, а други да је чин више магијски, уз речи упућене умрлом: ''
Верује се да вампири понекад посећују и своје удовице и да са њима могу имати и порода. Дете рођено из односа са вампиром назива се '''''вампировић'''''. Ова деца немају сенку, имају мањак костију и изразито велику главу којом не могу гледати горе; она су способна да пронађу, виде и убију вампира. Новије приче истичу да је њихова крв отровна за вампире, али овога у предању нема ни у траговима, иако би се могло закључити, као
Вампире одбијају бели лук и грожђе, као и крст насликан катраном на вратима куће; овај крст је прехришћански. [[Словени]] су ипак, уместо одбране, радије преузимали превентивне мере, попут сахрањивања тела лицем ка земљи. Да се не [[повамири]], мртвацу се и засеца кожа и секу тетиве испод колена, или му се забада [[глогово трње]] под нокте; мисли се да се раније [[глогов клин]] забијао и у чело и да су се сумњивом мртвацу чак секли глава или удови. Код [[Срби|Срба]] постоји још један магијски поступак заштите од [[повампирења]] – да се на месту где је лежала глава умрлога закује [[глогов шиљак]], касније дрвени или гвоздени ексер, а до данас се понегде сачувао и обичај да се, покрај крста, на гроб закуца и мали [[глогов кочић]]. Такође се преко свежег гроба и око њега набацивало трње, и то обично глогово, од кога вампир зазире, па зато не може да се пробије из земље.
|