Ђорђе Јоановић — разлика између измена

'''Ђорђе Јоановић (Јоанновић)<ref name="1." >{{cite web |title=Проф. др Ђорђе Јонновић |url=https://library.foi.hr/m8/S01102/1932/1932_00003.pdf |publisher=Гласник за сталешка и лекарска питања бр.3 1932. |accessdate=10. 4. 2019}}</ref>''' ([[Беч]], [[16. јун]] [[1871]] — [[Београд]], [[28. јануар]] [[1932]]) Србин пречанин, пореклом из Беодре у Банату, лекар, доктор медицине, професор Универзитета и научник

Јоановић је био и анатомопатолог Опште поликлинике у Бечу, редовни професор опште патологије и специјалне патолошке анатомије на Медицинском факултету у Београду, оснивач првог патоанатомског институт у Србији, дописни члан Српске краљевске академија, један од оснивача часописа „Медицински преглед — Medicinski pregled“ 1926–1940.<ref>Медицински преглед, 1926, I, 1, 1</ref>

Ђорђе Јоановић је рођен [[1871]]. године у [[Беч]]у, од оца Харитона и мајке Марије (рођ. Влаховић, из Великог Бечкерека). Породица Јоановић потиче из [[Банат]]а, из [[село|села]] [[Беодра]] (данас је Беодра насеље у оквиру села [[Ново Милошево]]).<ref name="1." /> Деда Аксентије Јоановић рођен је и био православни свештеник у Беодри. Поп Аксентије је био велики пријатељ са колегом свештеником, поп Дионизијем Јакшићем (родом из суседног [[Карлово (Банат)|Карлова]]) - оцем сликара и песника [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. Породично пријатељство је повезало и њихову децу; поповски синови Харитон и Ђура су такође блиски. Имућни Бечлија "Каритон" - секретар бечког барона Сине, постаје мецена младом уметнику Јакшићу.<ref>[https://www.artiscenter.com/?p=5960 “Ustanak Crnogoraca” Đure Jakšića ili o zagonetnim putevima jedne slike |<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> Отац Ђорђев, '''Харитон Јовановић'''<ref>http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom04.pdf</ref> (1824-1884) адвокат и сенатор, био је управник имања "аустријског жељезничког магната" - бечког барона Симона Сине, у Бечу; барон је био кум на крштењу малог Ђорђа.<ref>"Време", Београд 30.јануар 1932.</ref> Мајка Марија се као млада удова Новосађанина Младена Татарског, тада трговкиња у Великом Бечкереку, удала почетком 1868. године за Харитона Јовановића, секретара барона Сине. Брат [[Симон Јовановић]] (1868-1934) је био аустријски вицеконзул у Београду (1885-1897), па од 1901. године цивилни комесар (Аустроугарске) у Пљевљима. На основу сазнања стечених на том (обавештајном) задатку, постао је аутор вишеделне књиге ''Новопазарски санџак 1878-1900''. Живео је дуже време у Београду и Цириху.

Један је од оснивача [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]] и покретач оснивања [[Институт за патологију у Београду|Института за патологију у Београду]]. Један је од твораца данашње модерне [[патологија|патологије]] и пионир експерименталне патологије у светским размерама. Аутор је концепта аутоагресије у [[медицина|медицини]], родоначелник [[онкологија|онкологије]] и утемељивач експерименталне патологије у [[Србија|Србији]].