Апије Клаудије Цек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: eu:Apio Klaudio Zentsorea |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
'''АПИЈЕ КЛАУДИЈЕ''' (Appius Claudius Caecus, конзул [[307.
Апије Клаудије прва je добро позната личност [[Римска историја|римске историје]]. Његова младост je пала у године римских освајања по [[Италско полустрво|Италском полуострву]]. Тада су и културне везе [[Рим]]а са грчким градовима јужне Италије из године у годину бивале све тешње. Године [[338.
Као сви политичари Римске републике био je и [[беседништво|беседник]]. Прославио се говором против [[мир]]а који je [[280.
Старост Апијева пада у доба ратовања на хеленском југу Италског полуострва. Стога се може с разлогом претпоставити да je на Апија утицала [[хеленска књижевност]] тих крајева. [[Антика|Античко]] обавештење доиста и помиње да je Апије саставио неки carmen. Била je то, чини се, збирка [[изрека]], можда и названа просто Изреке (''Sententiae''). Сачувано je неколико [[фрагменат]]а. Апије казује да „треба бити уравнотежена [[дух]]а, да [[необузданост]] не би родила [[злочин]] и срамно дело" (aequi animi compotem esse ne quid fraudis stuprique ferocia pariat). Апијева je и изрека да je „свако своје [[Срећа|среће]] ковач" (fabrum esse suae quemque fortunae). Апијеве [[сентенција|сентенције]], можда састављене у [[Сатурн (митологија)|сатурн]]ском [[стих]]у, ценио je y 2. веку ст. е. грчки стоичар [[Панајтије]] близак филхеленском кругу [[Скипион]]а. [[Цицерон]] казује да су имале питагорски карактер (carmen Pythagoreum). Има стручњака који су ово Цицероново сведочанство безразложно одбацивали. Знао je Цицерон шта je [[Питагорино учење]], a y Апијево доба то je учење било распрострањено по јужној [[Италија|Италији]] где je и поникло око [[500.
Друга античка сведочанства казују да се [[Апије Клаудије]] бавио и питањима [[граматика|граматике]] и реформе [[правопис]]а. Приписују Апију и једну правну расправу (''De usurpationibus''). Али за развој правне књижевности од пресудног значаја био je подстрек који je Апије Клаудије дао своме ослобођенику [[Гнај Флавије|Гнају Флавију]] (Gnaeus Flavius) да попише и објави правила судског поступка (legis actiones) заједно са судским [[календар]]ом. Тај Флавијев закон (''Ius Flavianum'') био je необично важан револуционарни потез. До [[304.
Оскудна граматичарска и књижевна делатност аристократе и државника Апија Клаудија није оставила дубљег трага ни у римској књижевности, ни у сећању потоњих поколења. Римски су правници знали какав je значај Флавијева закона. Али Апијево je име остало у сећању Римљана све до данашњег дана само захваљујући трајности његова [[Грађевинарство|грађевинског]] дела. Саградио je први велики [[римски водовод]] (aqua Appia) и још до данас сачувани друм, via Appia, важан за трговачки саобраћај и војне операције Римљана. Та његова дела помиње и сачувани антички натпис, [[елогиум]].
|