Атопијска кијавица — разлика између измена

'''Атопијска кијавица''' или '''алергијски ринитис''' ({{јез-лат|Rhynitis allergica}}) је симптоматски поремећај или [[Атопија|атопијска болест]] [[Нос|носне слузокоже]] који се карактерише [[Запаљење|запаљенском реакција]] насталом након контакта са [[Алерген|алергенимаалерген]]има из [[Животна средина|животне средине]]. Може се јавити током целе године, као несезонски алергијски ринитис, или је код неких особа израженији током одређених периода у години као сезонски алергијски ринитис или поленска кијавица.<ref name="automatski generisano1" >Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. ''Allergic rhinitis and its impact on asthma.'' J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.</ref>

Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин.<ref name="Walls" /><ref name="Corey" /> Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] <ref>Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.</ref><ref>Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.</ref><ref>Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.</ref> Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене , што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.

Током 4-8 часова, од контакта са алергеном, створени посредници кроз сложен след узајамних догађаја, доводе до регрутовања других упалних ћелија у мукози, попут неутрофила, еозинофила, лимфоцита и макрофага.<ref name="Hansen">Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.</ref> Ово резултује континуираном инфламацијом, названом одговор касном фазом.

Симптоми одговора у касној фази су слични онима из ране фазе, али кијање, свраб и загушења и производња мукуса су мање изражене али и даље имају тенденцију да се јављају.<ref name="Hansen" />

Најчешћи симптоми алергијског ринитиса су:

* надражајни кашаљ и гребање у грлу.

Разлике у клиничкој слици у многоме варирају од болесника до болесника али и између акутног и хроничног облика ринитиса и приказане су у овој табели:

Дијагноза алергијског ринитиса примарно се поставља на основу: анамнезе, карактеристичне клиничке слике и дијагностичких тестова.

Од тестова обавезан је кожни алергијски тест, који се по потреби допуњава другим испитивањима као што су бактериолошки и цитолошки (еозинофили) налази бриса носа и испљувка, укупни и специфични ИгЕ и функција плућа.<ref name="automatski generisano1" />

Неспецифична носна хиперреактивност је важна особина алергијског ринитиса, која је дефинисана као повећани носни одговор на нормалне надражаје резултујући са кијањем, носном конгестијом и / или секрецијом.

Немедикаментна терапија, која се заснива на избегавању контакта са алергеном (материје на које је болесник алергичан, из непосредне околине најбољи је начин да се спречи алергијског напада.

Место боравка (кућу или стан) морају да буду што чистији. У том смислу треба темељно очистити све просторија од прашине, уклонити тепихе, завесе, тапацирани намештај, покриваче од перја или ћебад, кућне љубимце и сл.

Када је ваздух јако загађен болесник треба избегавати излазак ван стана и обавезно затворити прозоре и врата.

Ако је пацијент алергичан на длаку кућног љубимца или домаћих животиња, требало би том љубимцу наћи други дом, а са другим домаћим животињама избегавати директан контакт.

За медикаментозбо лечење симптома алергијског ринитиса могу се користе следећи лекови:

* орални Х1 - антихистаминици

* интраназални Х1-антихистаминици

* интраназални кортикостероиди

* интраназални кромолини

* антилеукотриени

* специфична имунотерапија (поткожна, подјезична, носна)

<center>

'''Медикаментозна терапија алергијског ринитиса према препорукама Светске здравствене организације'''