Бабичка гора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м правопис
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 21:
| изговор =
}}
'''Бабичка гора''' је [[планина]] у [[југоисток|југоисточној]] [[Србија|Србији]]. Претежно је острвског положаја, ограничена [[расед]]има према [[Горњи Барбеш|Барбешкојкој]], [[Заплање|Заплањској]] и [[Лесковац|Лесковачкој]] котлини. Састављена је углавном од предкамбеијских зелених шкриљаца.
 
Највиши врх Крива Бука 1.057м.<ref>Општина Гаџин Хан: [http://www.gadzinhan.rs/ „Стратегија одрживог развоја општине Гаџин Хан 2012—2022“], Децембар 2011, приступ 26.4.2013</ref>
Ред 36:
Велики број археолошких локалитета, из периода владавине [[Римско царство|Римског царства]], откривен је на побрђу које чини североисточни обод [[Лесковачка котлина|Лесковачке котлине]]. Због тога је ово побрђе издвојено као географска микроцелина са већим бројем археолошких локалитета на основу географско-топографских одлика. Ова микроцелина гравитира ка западу и југозападу, односно ка сливовима [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] и [[Власина|Власине]]. Локалитети леже у побрђима и на падинама Бабичке Горе и Крушевице које чине јединствен планински масив, ограничен раседима према [[Барбешка котлина|Барбешкој]], [[Заплањска котлина|Заплањској]] и Лесковачкој котлини. У геолошком саставу терена доминирају [[прекамбрија|прекамбријски]] [[зелени шкриљци]].
Овако дефинисана целина садржи 28 археолошких локалитета: „Ђоргов рид” у [[Бабичко]]м, „Градиште” у [[Горња Локошница|Горњој Локошници]], „Пирамида” у [[Црковница|Црковници]], „Градиште”, Имање Душана Митића и „Лешје” у [[Голема Њива|Големој Њиви]], непознати локалитет и Јашуњски манастир Светог Јована Крститеља У [[Јашуња|Јашуњи]], „Састанци” и „Старо лојзе” у [[Јарсеново |Јарсенову]], „Чукар” и „Таламбас” у [[Ступница (Лесковац)|Ступници]], непознати локалитет, „Горње Црниче”, „Калдрме” , „Лусарије”, „Падина”, „Рудиње” или „Саси” и „Селиште” у [[Орашац (Лесковац)|Орашцу]], „Градац” или „Градиште”, „Градинче” или „Ковница”, „Латинска воденица”, „Мусин гроб” и „Скрвена” у [[Градашница (Лесковац)|Градашници]], „Црквиште” или „Латинска црква” у Липовици, „Градац” или „Рса” и „Селиште” у Црној бари и непознат локалитет у [[Скрапеж (Власотинце)|СкрапежСкрапежу]]у.
Ова налазишта издвојена су у групе према висинским зонама у којима се налазе. Првој групи налазишта, изнад 700 m, припада утврђење на положају „Градиште” у Големој Њиви. Друга група смештена је у зони између 500 и 700 m надморске висине а трећу чини већи број локалитета у нижем висинском појасу, између 300 и 500 m надморске висине.<ref>{{cite book|last1last=Стаменковић|first1first=Соња|title=Римско наслеђе у Лесковачкој котлини|date=2013|publisher=Археолошки институт|location=Београд}}</ref>
 
== Референце ==