Костас Караманлис (старији) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
+authority control
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
| име = Констатинус Караманлис
| слика = Konstantinos Karamanlis 1960.jpg
Ред 53:
| потпис=
}}
'''Констатинос Карамнлис''' ({{lang-el|Κωνσταντίνος Γ. Καραμανλής}}) ([[1907]] - [[1998]]) председник владе [[Грчка|Грчке]] у четири мандата [[1955]]-[[1963]]. и [[1974]]-[[1980]]. и председник републике [[1980]]-[[1985]]. и [[1990]]-[[1995]], кључна фигура грчке политике у другој половини [[20. век|20. века]]а. Означава се заслужним за рестаурацију демократије након власти [[Грчка војна хунта (1967–1974)|војне хунте 1967-1974]], успостављање [[Трећа грчка република|Треће грчке републике]] и увођење [[Грчка|Грчке]] у [[Европска заједница|Европску заједницу]] претече [[Европска унија|Европске уније]].
 
== Биографија ==
Констатинос Караманлис је рођен [[1907]]. у околини Кипкеје ([[Серес]]) у селу [[Проти]] у [[Македонија|Македонији]] у време када је она још увек била део [[Османско царство|Османског царства]], као син учитеља који се касније упустио у трговину дуваном. Ушао је у политику као посланик [[Народна странка (Грчка)|Народне (конзервативне) странке]] 1935-1936. године, али су његову политичку каријеру привремено прекинули [[Метаксасова диктатура]] и окупација током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У политику се вратио 1946. године. Био је део послератних влада. Прочуо се као министар јавних радова у влади [[Грчки сабор|Грчког сабора]] маршала Папагоса између 1952. и 1955. године, показујући при томе аутократске склоности, свест о значају појављивања у средствима информисања, али и завидну успешност. После Папагосове смрти 1955. године, [[Павле Грчки|краљ Павле]] га је неочекивано изабрао за новог председника владе. Караманлис је преобразио [[Грчки сабор]] у [[Национална радикална унија|Националну радикалну унију]]. <br>
Првобитна подршка палате Карамнлису временом се изродила у непријатељство, посебно од стране својеглаве краљице Фредерике. После пораза на изборима [[1963|1963.]] године отишао је у једанаестогодишење изгнанство у [[Француску]]. Након слома [[Грчка војна хунта (1967–1974)|пуковничке диктатуре 1967-1974]]. Караманлис је био позван да успостави ред. Као председник владе, спровео је, са пуно умешности и без крвопролића повратак цивилној власти и кажњавање вођа хунте. Водио је упадљиво либералнију политику него у раздобљу пре војног удара и дозволио је рад комуниситичких партија забрањене од [[1947.]] године. Због нерасположења према [[САД|Америци]] и [[НАТО пакт|НАТО пакту]]у, повукао је [[Грчка|Грчку]] из војног крила савеза. Тежио је да убрза процес придруживања [[Европска заједница|Европској заједници]], видећи у томе алтернативу традиционалном ослањању на покровитељство САД. У свом покушају да модернизује десницу, окупљену у странку Нова демократија и супростави заводљивој реторици [[Пасок|ПАСОК-а]] није био тако успешан. Пошто је обезбедио пријем Грчке у Европску економску заједницу [[1979]], издејствовао је да буде изабран за председника. У том својству, [[1981]]. године надзирао је примопредају власти између деснице и прве левичарске владе у историји Грчке. Пред истек петогодишњег мандата [[1985.]] године поднео је оставку пошто није предложен за нови петогодишњи мандат. Поново је изабран за председника маја [[1990.]] године, а после истека тог мандата [[1995.]] године повукао се из политике.<ref name="Клог">{{cite book |last1last=Клог |title=Историја Грчке новог доба |date=2000}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
Ред 63:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{cite book |last1last=Клог |first1first=Ричард |title=Историја Грчке новог доба |date=2000 |location=Београд}}
 
{{refend}}