|
=== Несклад између количине и потреба ћелија за кисеоником изазван великом потрошњом ===
ОбзиромС обзиром да се током физичке активности потребе за енергијом вишеструко повећавају, потрошња кисеоника се повећава се и до 20 пута, а проток кисеоника кроз мишиће може бити око 100 пута већи него у миру, сматра се да вежбање изазива и повећано стварање реактивних кисеоничних и азотних врста ({{јез-ен|Reactive Oxygen and Nitrogen Species - RONS}}), претећи да наруши редокс равнотежу и изазове оксидациони стрес и пратећу хипоксију.<ref>Djordjevic D, Jakovljevic V, Cubrilo D, Zlatkovic M, Zivković V, and Djuric D. ''Coordination between nitric oxide and superoxide anion radical during progressive exercise in elite soccer players.'' Open Biochem J 2010; 4:100-106.</ref>
оксидациони стрес и пратећу хипоксију.<ref>Djordjevic D, Jakovljevic V, Cubrilo D, Zlatkovic M, Zivković V, and Djuric D. ''Coordination between nitric oxide and superoxide anion radical during progressive exercise in elite soccer players.'' Open Biochem J 2010; 4:100-106.</ref>
Колику ће хипоксију праћену оксидационим стресом изазвати појединачни тренинг зависи од низа фактора, између осталог од типа (аеробни или анаеробни), интензитета и трајања физичке активности, од пола, узраста, навика у исхрани, узимања лекова и суплемената, здравља, нивоа тренираности испитаника.<ref>„''Teorija i metodika sportskog treninga''” – prof. dr Franja Fratrić, Novi Sad, 2006.</ref>
|
