Жан Пијаже — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Пребацивање шаблона за семинарске радове на страну за разговор |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 31:
== Биографија ==
Жан Пијаже је био врстан познавалац [[зоологија|зоологије]] и [[филозофија|филозофије]], а касније је студирао и [[психологија|психологију]] у [[Цирих]]у (од [[1918]]. године). Заједно са њим су били [[Карл Густав Јунг]] и [[Еуген Блојлер]]. По завршетку гимназије студирао је биологију, дипломирао 1915. године, а 1918. године одбранио је докторску тезу о пужевима из долине Вале.
Из [[Цирих]]а одлази у Париз на [[Сорбона|Сорбону]] где посећује предавања из [[Психопатологија|психопатологије]], учи да интервјуише душевно оболеле пацијенте, слуша предавања из логике и филозофије. Тамо ради у школи коју је [[Алфред Бине]] користио као своју лабораторију и ту открива област коју ће проучавати целог живота. Четрдесет година посветио је проучавању дечјег мишљења. Његову пажњу привукли су погрешни одговори деце и начини доласка до њих. Планирао је да неколико година посвети проучавању дечијег мишљења, а да се потом посвети писању [[филозофске теорије сазнања]]. Уместо тога постало је његова животна преокупација.<ref>{{Cite book|title=Пијажеова теорија интелектуалног развоја|last=Миочиновић|first=Љиљана|publisher=Институт за педагошка истраживања|year=2002.|id=|location=|pages=}}</ref>
Ред 48:
== Пијажеова теорија моралног развоја ==
Пијаже објављује дело ''Морално расуђивање детета'' [[1932]].године и у њему износи тврдњу да је морални развој првенствено [[когнитивни процес]]. Пијаже полази од схватања да суштину моралности сачињавају поштовање које према правилима друштвеног реда осећа једна особа и начин како она схвата правду. Истичући да се "целокупна моралност састоји од система правила и да се суштина моралности огледа у поштовању које једна особа има према тим правилима".<ref>{{Cite book|title=Морални развој и морално васпитање|last=Миочиновић|first=Љиљана|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}</ref> Морални развој детета чине два стадијума:
* '''''стадијум хетерономне моралности''''' другачије се назива и морални реализам, објективна одговорност, стадијум принуде и траје отприлике до седам-осам година. Овај стадијум има три главне одлике : ''моралност ауторитета и дужности'' ( добар значи бити послушан, а исправно је оно што ауторитет наређује), ''поштовање слова, а не духа закона'' (уведен је појам казне, што је кажњавање оштрије то је праведније, деца овог узраста верују да је казна неодвојива од прекршаја), ''објектвино схватање одговорности'' (будући да дете правила схвата дословно и мисли да их се мора придржавати, дете приликом процене неког поступка води рачуна само о физичким последицама, а не и о намерама починиоца поступка)
* '''''стадијум аутономне моралности''''' почиње да се развија тек око десете године и дете се у овом стадијуму води тиме да '''добар значи бити праведан'''. Аутономија се, каже Пијаже, јавља тек са разумевањем обостраног поштовања таквим да особа у себи осећа жељу да са другима поступа како би желела да они са њом поступају. Мења се и став према кажњавању. Старија деца сматрају да казна не треба да буде произвољна већ логички повезана са учињеним прекршајем и сразмерно одмерена прекршају. Деца у овом стадијуму сматрају да казна треба да буде таква да кривац постане свестан онога што је урадио.
Ред 60:
=== Функције ===
су процеси који управљају људским развојем. За њега је интелигенција само један пример биолошког система, па тако су и две основне функције преузете из биологије.
* Једна од њих је '''''организација''''' . Организација се односи на чињеницу да су све спознајне структуре међусобно повезане и да се било које ново знање мора уклопити у постојећи систем.<ref>{{Cite book|title=Дјечија психологија|last=|first=|publisher=Наклада слап|year=|id=|location=|pages=}}</ref> Суштина [[Интелигенција|интелигенције]], каже Пијаже, не лежи у појединачно наученим одговорима или изолованим сећањима, већ у њеној организацији која поприма облик различитих когнитивних структура које дете током свог развоја конструише. Другим речима, интелект је увек организован, с тим што је на различитим стадијумима различито организован.
* Друга функција зове се '''''адаптација''''' .Људска интелигенција је, по Пијажеу, систем [[Адаптација|адаптације]] који омогућава човеку да се прилагоди средини и преживи. Когнитивна адаптација, као и биолошка, састоји се у равнотежи између асимилације и акомодације.<ref>{{Cite journal|last=Психологија|first=|year=1972|title=Пијажеово гледиште|url=|journal=|volume=|via=}}</ref> o ''асимилација'' је тежња разумевању нових искустава на основу постојећег знања.
Ред 76:
==== Преоперациони стадијум ====
је период когнитивног развоја од друге до шесте године живота. Почиње развојем говора.Јављају се симболичке функције, односно способности да се један предмет користи за репрезентовање другог. Дете почиње да користи симболе, али је у немогућности да их котролише. Дете може да разуме да се квалитативна својства предмета не мењају ако се промени његов изглед, али није способно за конзервацију квантитативних својстава ( број
==== Стадијум конкретних операција ====
Ред 146:
{{DEFAULTSORT:Пијаже, Жан}}
{{Authority control}}
== Спољашње везе ==▼
* [http://www.piaget.org/] The Jean Piaget Society▼
* [https://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Piaget] Jean Piaget - Wikipedia▼
* [https://www.facebook.com/JeanPiagetSociety/] The Jean Piaget Society- Facebook▼
[[Категорија:Рођени 1896.]]
[[Категорија:Умрли 1980.]]
[[Категорија:Швајцарски психолози]]
[[Категорија:Развој човека]]
▲== Спољашње везе ==
▲* [http://www.piaget.org/] The Jean Piaget Society
▲* [https://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Piaget] Jean Piaget - Wikipedia
▲* [https://www.facebook.com/JeanPiagetSociety/] The Jean Piaget Society- Facebook
| |||