Биолошки факултет Универзитета у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Градска општина Савски венац; додана категорија Образовање на Савском венцу помоћу геџета HotCat |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 2:
| назив = Биолошки факултет
| изворно =
| лого = [[
| слика = Filoloski Trg.jpg
| опис_слике = Зграда Филолошког факултета у коме је смештен део Биолошког факултета
Ред 28:
== Историја ==
Основе високог образовања из области биологије, као и сам факултет су постављене 1838. године оснивањем Лицеја у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Касније, 1853. године је основан Лицеј Кнежевине Србије у Београду, где су се поред осталих изучавале и дисциплине попут [[Ботаника|ботанике]] и [[Зоологија|зоологије]]. Од 1863. године се настава из биологије одвија на [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету]], а затим од 1873. године на Природно-математичком одсеку [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Фиолозофског факултета у Београду]].
Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] одсек постаје самостални [[Природно-математички факултет]]. Године 1988. Природно-математички факултет се трансформише у Природно-математичке факултете, а 1990. године дотадашњи Одсек за биолошке науке постаје Биолошки факултет. Коначно, 1995. године Биолошки факултет постаје самосталан факултет у оквиру [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
Ред 35:
== Институти ==
У оквиру Биолошког факултета постоји три [[Институт
=== Институт за ботанику и Ботаничкa баштa „Јевремовац“ ===
У оквиру овог Института се налазе катедре:
* Катедра за екологију и географију биљака
* Катедра за морфологију и систематику биљака
* Катедра за физиологију биљака
* Катедра за алгологију, микологију и лихенологију
* Катедра за микробиологију
Ред 50:
=== Институт за зоологију ===
У оквиру овог Института се налазе катедре:
* Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију
* Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња
* Катедра за динамику развића животиња
* Катедра за генетику и еволуцију
* Катедра за биологију ћелија и ткива
* Катедра за екологију и географију животиња
Године 2001. Институт је комплетно реновиран и опремљен са неколико експерименталних лабораторија. Од значаја су и расхладне коморе, [[Инкубатор (зоологија)|инкубатори]] за чување и гајење [[Инсекти|инсеката]], [[Полимеразна ланчана реакција|ПЦР]] лабораторија, као и лабораторија Центра за [[Електронски микроскоп|електронску микроскопију]]. Библиотека Института за зоологију поседује 7814 књига, од којих најстарија потиче из 1790. године (“Бетрахтунг убер дие Натур”), док је најстарија књига на српском језику “Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, II део – [[Бескичмењаци]]” из 1883. године.
=== Институт за физиологију и биохемију ===
У оквиру овог Института се налазе катедре:
* Катедра за општу физиологију и биофизику
* Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију
* Катедра за биохемију и молекуларну биологију
Физиолошки завод као претеча Института је основан 1910. године, заслугом академика [[Иван Ђаја|Ивана Ђаје]]. Током Другог светског рата је целокупна опрема као и библиотека страдала у пожару, чиме је рад завода прекинут. Године 1972., Физиолошки завод мења назив у Институт за физиологију и биохемију, а исте године се оснива и нова студијска група- молекуларна биологија и физиологија, као прва група те врсте на просторима бивше [[Југославија|Југославије]]. Данас, у оквиру Института функционишу и два центра:
* Центар за [[Хумана молекуларна генетика|хуману молекуларну генетику]]- прва лабораторија у Србији која је омогућила хуману идентификацију помоћу анализа молекула [[ДНК]].(основан 1997. године од стране проф. [[Станка Ромац|Станке Ромац]])
* Центар за [[Ласерска микроскопија|ласерску микроскопију]]- основан 2004. године
== Литература ==
* {{cite book|
== Галерија ==
| |||