Босански санџак — разлика између измена

После [[Пад Србије (1459)|пада Србије (1459)]] на правцу главног турског надирања налазила се [[Краљевина Угарска (1000—1526)|краљевина Угарска]], али је претходно требало покорити Босну да би се осигурао леви бок (према [[Млетачка република|Млетачкој републици]] и [[Хабзбуршко-османски ратови|хабзбуршкој Аустрији]]). Упутивши јаке коњичке снаге преко [[Дунав|Дунава]]а у јужну Угарску, султан [[Мехмед II Освајач]] је са главнином у пролеће 1463. продро у Босну преко [[Скопље|Скопља]], [[Косово Поље|Косова]] и [[Сјеница|Сјенице]]. Због продора турских помоћних снага све до [[Темишвар|Темишвара]]а, угарске снаге нису могле да се ангажују у одбрани Босне, у којој су Турци, због расула које је завладало међу феудалцима и њиховом војском, освојили за кратко време преко 100 градова (тврђава), међу којима [[Бобовац]], [[Травник]], [[Јајце (град)|Јајце]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]]. Упоредо са освајањем Босне, Турци су заузели и знатан део територије [[Херцег Стефан|херцега Стефана]], који се с војском склонио у приморје. [[Краљевина Босна|Босанска држава]] уништена је за око 6 недеља, а краљ [[Стефан Томашевић]] и најистакнутији великаши побијени. У градовима су Турци оставили своје посаде, а главнина војске се повукла, а са њом и снаге из [[Херцеговина Светог Саве|Херцеговине]], што је омогућило херцегу Стефану са синовима [[Влатко Херцеговић Косача|Влатком]] и [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславом]] да запоседне изгубљене области.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=765}}</ref>

Новоосвојене земље [[Мехмед II Освајач|султан]] је 1463. претворио у '''''Босански санџак''''' са седиштем у [[Врхбосна|Врхбосни]] ([[Сарајево|Сарајеву]]). Турска се тако дубоко уклинила између своја два јака противника, [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарске]] и [[Млетачка република|Млетачке Репубилике]]. Због непосредне опасности која им је претила, Мађари и Млечани склопили су војни савез против Турака 12. новембра 1463. После одласка турске главнине, Мађари су првих дана октобра продрли у Босну: под командом краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] преешли су главном колоном [[Сава|Саву]] код [[Градишка|Градишке]], избили до [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]] и [[Јајце|Јајца]], а слабијим снагама, под командом [[Имре Запоља|Имреа Запоље]], кренули долином [[Врбас (ријека)|Врбаса]]. Половином октобра Матија је опсео Јајце, и 26. децембра 1463. принудио турску посаду на предају. Тог лета и јесени [[Стефан Вукчић Косача|херцег Стефан]] са синовима освојио је 9 градова у источној Босни и сву југозападну Босну ([[Рама (река)|Раму]] са [[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозором]], [[Ускопље (жупа)|Ускопље]] и [[Ливно]]) чиме је затворио прилазе Јајцу с југа. Због пада Јајца предало се још 28 градова у доњој Босни; турски посед свео се, углавном, на [[Подриње (земља)|Подриње]], средњу и доњу Босну. Почетком лета 1464. султан је поново упао у Босну, безуспешно опседао Јајце од 12. јула до 22. августа, док је [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша]] пустошио [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|Хрватску]] ([[Модруш|модрушку жупанију]]). Да би овладао североисточном Босном, Матија Корвин је у октобру 1464. продро на њено подручје са 17.000 коњаника и 7.000 [[Крсташки ратови|крсташа]] и безуспешно опседао [[Зворник]]. У међувремену је Имре Запоља заузео [[Сребреник]]. Турци су сада задржали језгро Босне са Врхбосном (Сарајевом), [[Бобовац|Бобовцем]] и другим градовима, а Мађари [[Доњи Краји|Доње Краје]] и [[Усора (област)|Усору]] од којих су основали [[Jajačka banovina|Јајачку]] и [[Сребреничка бановина|Сребреничку бановину]]. Прва је обухватала слив Врбаса до ушћа са градовима: Јајце, [[Бања Лука|Бањалука]], [[Гребен]], [[Соко Град (пливски)|Сокол]], [[Језеро (Република Српска)|Језеро]], [[Венчац]], Ливач, [[Комотин]], [[Тврђава Бочац|Бочац]] и [[Звечај]], а друга Сребреник и неколико мање значајних градова. Оне су, ослањајући се на [[Мачванска бановина|Мачванску]] ([[Шабачка тврђава|Шабачку]]) бановину, представљале непрекидну граничну зону на десној обали Саве од Београда преко [[Тузла|Тузле]] до Јајца, као брану турским продорима у Угарску. Хрватска је и даље остала изложена ударима из турског клина који је долином [[Сана (ријека)|Сане]] дубоко залазио у област доње [[Уна|Уне]], с упориштима у [[Андрићград|Каменграду]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључу]].<ref name="ВЕ2">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=766}}</ref>

У јулу 1465. султан је, да би надокнадио губитке у северној Босни, упутио против [[Војводство Светог Саве|Херцеговине]] јаче снаге под командом босанског [[Санџакбег|санџак-бега]] [[Иса-бег Исаковић|Иса-бега Исхаковића]], који ју је до краја године готово читаву освојио, изузев [[Херцег Нови|Новог]] са [[Драчевица (жупа)|Драчевицом]] и Доње Неретве где се у [[Почитељ|Почитељу]]у одржала мађарска посада упућена у помоћ херцегу.<ref name="ВЕ2" />

Освојене области у Херцеговини Турци су у почетку претворили у један [[вилајет]] који су прикључили Босанском санџаку, а почетком 1470. основали су посебан [[Херцеговачки санџак|Херцеговачки Санџак]] (у саставу [[Румелијски пашалук|Румелијског пашалука]]) са седиштем у [[Фоча|Фочи]]. Преостале области (узан појас територије у Приморју са Новим и [[Рисан|Рисном]] у Драчевици) наследио је син херцега Стефана, [[Влатко Вуковић Косача]] (1466-82), који се у борби против Турака ослонио на Угарску и на [[Напуљско краљевство|напуљског краља]] [[Фернандо II од Арагона|Фердинанда Арагонског]]. Турци су заузели Почитељ 20. септембра 1471.<ref name="ВЕ2" />

Босански санџак ''Дауд-бег'' продро је у пролеће 1480. преко Хрватске у [[Штајерска (војводство)|Штајерску]], а одатле у Мађарску, све до [[Ђур|Ђура]]а, опленивши цело подручје, пошто је претходно преварио краља Матију и добио од њега слободан пролаз преко хрватског земљишта на подручје [[Фридрих III, цар Светог римског царства|цара Фридриха]]. Да се освети, прешао је у јесен сам краљ Матија у Босну са једном војском, а другу је повео капетан доње Угарске ''Павле Канижи'' у Србију. Ова друга војска продре без много сметњи све до [[Крушевац|Крушевца]], одакле преведе до 60.000 српских душа на мађарско подручје. Краљ Матија се зауставио код [[Гребен|Гребена]]а у близини Јајца. Један његов одред од 3—4000 људи, који су водили [[Вук Гргуревић|деспот Вук]], јајачки бан ''Петар Доци'' (прослављени Дојчин Петар »варадински бан«) и хрватско-далматински бан ''Ладислав Егервари'', прогонећи Турке, допро је све до [[Сарајево|Сарајева]], па је ушао и у сам тај град око 8—10. новембра 1480, и ту три дана пленио и харао. После првог изненађења Турци су се прибрали, организовали отпор и потисли нападаче, којима, уосталом, није ни био циљ да изазову праву борбу, него да изврше један казнени препад. Краљ Матија је у свом извештају папи претерано, са самохвалисањем, претставио тај поход као неки велики успех, који да је направио пустош у Босни и потпуно обезглавио Турке, док је он уствари био само једна смела ратничка авантура без икаквих трајнијих последица.<ref name="ИЈ1">{{cite book |last1last=Ћоровић |first1first=Владимир |title=Историја Југославије |date=1933 |publisher=Народно дело |location=Београд |page=306-7}}</ref>

Борбу око престола у Турској, која је настала после смрти [[Мехмед Освајач|Мехмеда Освајача]] (умро 5. маја 1481) између његових синова Бајазита и [[Џем|Џема]]а, покушао је да искористи Влатко Херцеговић да прошири своју територију, али узалуд. Босански санџак Дауд-паша, пресрео је Влатка код Невесиња и потпуно га разбио<ref name="ИЈ1" />, па се херцег повукао у Нови под заштиту мађарске посаде и неколико бродова напуљског краља Фердинанда. У децембру 1481. је херцеговачки санџакбег Ајаш ({{јез-тур|Ayaş}}) опсео Нови, који му се предао 28. јануара 1482.<ref name="ИЈ1" /> Од читаве Херцеговине остао је слободан од Турака само [[Кош (Прјевидза)|Кош]] на острву Посредници (код данашњег [[Опузен|Опузена]]а) у којем се (од 1471) налазила мађарска посада, вероватно до 1490.<ref name="ВЕ2" />

Доласком Турака почео је и процес [[Исламизација|исламизације]] становништва, при чему су значајну улогу одиграле предности које су имали муслимани у односу на хришћане (ослобађање од [[Harač|харача]], неограничене могућности напредовања, имовинска сигурност). Турци су из тактичких разлога, плашећи се незадовољства босанског становништва и акције ситног племства, које је такође било незадовољно окупацијом, обновили крајем 1465. босанско краљевство са домаћим владаром на челу-[[Матија Шабанчић Котроманић|Матијом Котроманићем]] (последњи пут се помиње 1476). Био је то јединствен случај у Царству. Ускоро су и Мађари на територији Босне коју су освојили именовали [[Никола Илочки|Николу Илочког]] (1471-77) за босанског краља. Турци су са собом довели у Босну и велики број муслиманских и хришћанских [[Spahija|спахија]] из [[Скопско крајиште|Скопског крајишта]], међу којима је вероватно било и људи из Босне, првенствено исламизованих млађих представника феудалне класе одведених приликом ранијих упада.<ref name="ВЕ2" />

Османско друштвено уређење са јаком централном влашћу, изразито војничког карактера, разликовало се од затеченог уређења средњовековних држава, где је владар делио власт са властелом и великашима. У освојеним областима основна војно-административна јединица била је [[вилајет]], који се састојао из више [[Жупа (административна област)|жупа]] или [[нахија]]. На челу вилајета био је вилајетски [[субаша]] (војвода), а на челу нахије-нахијски субаша (војвода).

Босански санџак се у почетку делио на 4, а касније на више мањих вилајета. Вилајет који је у почетку обухватао ''краљеве земље'', подељен је на три мања: ''Сарај (Врхбосна)'' са седиштем у [[Сарајево|Сарајеву]] (5 нахија), ''Брод'' са седиштем у [[Зеница (град)|Зеници]] (2 нахије) и ''Неретву'' са седиштем у [[Коњиц|Коњицу]]у (2 нахије). [[Земље Павловића]] и ''Ковачевића'' образовале су [[Вилајет Павли|вилајете Павле]] и ''Ковач''. Први се одржао до 19. века, а други је прикључен ''вилајету Павле'' и [[Зворнички санџак|Зворничком санџаку]]. Упоредо је проведена и судско-административна подела на [[Kadiluk|кадилуке]], која се углавном подударала са вилајетима. Од [[Рашка област|рашке области]] образован је вилајет-кадилук [[Нови Пазар|''Нови Пазар'']] са нахијама: [[Средњовековни град Звечан|Звечан]], [[Рас (тврђава)|Рас]], [[Јелеч рашки (тврђава)|Јелеч]] и [[Сјеница]]. Стабилизацијом турске власти, подела на кадилуке остала је у оквиру цивилне управе, а вилајетско уређење постепено је губило свој ранији војно-политички значај и задржано је само у [[Spahija|спахијско]]-[[Тимар (феуд)|тимарској]] организацији. Крајем 15. века ''Босански санџак'' имао је 5 спахијско-тимарских вилајета: ''Нови Пазар'' (4 нахије), ''[[Вилајет Павли|Павле]]'' (9 нахија), [[Сарајево|''Сарај'']] (3 нахије), ''[[Брод (Република Српска)|Брод]]'' (8 нахија) и ''[[Неретва]]'' (4 нахије).<ref name="ВЕ2" />

[[Зворнички санџак|''Зворнички санџак'']], са седиштем у [[Зворник|Зворнику]]у, основан је око 1480. од 5 нахија које су до тада биле у саставу [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]] као један вилајет и две нове, ''Орсат'' и [[Брвеник (тврђава)|''Брвеник'']]. Овај санџак је формиран ради одбране пограничних области од Мађара. Касније, њему су припале још [[Сребреничка бановина]] (1512) и [[Мачванска бановина|Мачва]] (1521). Зворнички санџак обухватао је вилајете: ''Зворник'' (5 нахија), ''Брвеник'' (4 нахије), ''Корај'' (13 нахија) и ''Бејурделен'' ([[Шабачка тврђава|Шабац]]-6 нахија). Због војног значаја Босанског санџака, неки санџаци у Србији, као [[Приштина|Приштински]] и [[Вучитрнски санџак|Вучитрнски]], били су током ратних операција везани за њега.<ref name="ВЕ2" />

Највиши представник власти у санџаку био је [[Санџакбег|''санџакбег'']]-до почетка 16. века звао се [[Крајишник|''крајишник'']] или [[Војвода|''војвода'']]. Санџакбег ''Босанског санџака'' руководио је освајачким акцијама према [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|Хрватској и Далмацији]]. У односу на суседне санџаке он је био први међу једнакима, па су му се за ратне операције они потчињавали само по налогу [[Visoka porta|Порте]] или [[Румелијски пашалук|румелијског]] [[Беглербег|беглербегабеглербег]]а. За решавање важнијих војних, политичких и управних питања ''санџакбег'' је имао саветодавно веће или [[Диван (Османско царство)|''диван'']].<ref name="ВЕ2" />

'''''Месне снаге''''' налазиле су се по тврђавама и [[Паланка|паланкамапаланка]]ма, и у њиховом саставу били су: [[мустахфизи]]-прве турске посаде по градовима у Босни, ''[[Топ|топџијетоп]]џије'' који су обављали службу по градским [[Бастион|табијама]] (бастионима), кулама и [[Чардак|чардацима]]. У 15. веку, у граничним областима, сусрећемо и [[Мартолози|мартолозе]]. Почетком турске владавине јављају се у Босни и [[Јањичари|јаничари]], упућени из [[Цариград|Цариграда]]а као надзорници извоза (''јасакчије'')<ref name="ВЕ2" />, чувари јавног реда по појединим насељима или као део посаде неких гарнизона. Најјачи јаничарски одреди у 15. веку били су у [[Зворник|Зворнику]]у, Винчацу, [[Прусци|Прусцу]], [[Врандук (Добој)|Врандуку]], [[Добој|Добоју]]у, [[Ливно|Ливну]], [[Почитељ|Почитељу]]у, [[Љубушки|Љубушком]] и [[Херцег Нови|Херцег-Новом]]. Осим наведених војних снага у Босни, било је и других војничких и полувојничких редова: [[Власи (друштвена класа)|Власи]], [[дербенџије]], [[черахори]]. Војна организација Влаха била је јака, нарочито у [[Херцеговина|Херцеговини]] и североисточној Босни, где су Турци привилегијама настојали да их вежу за своју феудалну класу.<ref name="ВЕ3">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=767}}</ref>

Да би могли наставити експанзију у [[Панонска низија|Панонску низију]], Турци су настојали да разбију линију мађарске одбране од [[Београдска тврђава|Београда]] до [[Јајце|Јајца]]. Они су наставили са све чешћим провалама у Хрватску, [[Славонија|Славонију]], Далмацију, [[Крањска|Крањску]], [[Корушка|Корушку]] и [[Војводина Штајерска|Штајерску]]. У полеће 1480. босански санџакбег ''Дауд'' продро је с јачим снагама преко Хрватске у Штајерску, а одатле у Мађарску, опљачкавши успут територију све до [[Ђер|Ђера]]а. Исте године краљ [[Матија Корвин]] је у јесен упутио одред од 3.000 до 4.000 људи под командом хрватско-далматинског бана ''Ладислава Егерварија'', јајачког бана ''Петра Дојчина'' и српског деспота [[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњеног Вука]], који су долином [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и преко Јајца неочекивано упали у [[Сарајево]]. Турске снаге под командом босанског санџака ''Хаџи-бега'' ({{јез-тур|Haği}}) поново су 1483. продрле у Хрватску и Крањску до Корушке, али при повратку потучене су од хрватских снага 29. и 30. октобра у [[Брод Зрински на Уни|боју код Брода Зринског на Уни]]; наредне године поновљен је турски упад у Хрватску. Босански санџакбег ''Скендер-паша'' 1491. користећи се неслогом између великаша у Хрватској, продро је у Крањску, али је на повратку поражен од хрватских трупа у [[Битка код Удбине|боју код Удбине]]. Ради освете за пораз код Удбине, нови босански санџакбег ''Јакуб'' предузео је у лето 1493. велику [[Акинџије|акинџијску]] провалу (ангажујући и акинџије из Србије, Македоније и [[Тракија|Тракије]]). Пошто је претходно безуспешно напао Јајце са 8.000 коњаника, провалио је у Хрватску, Крањску и Штајерску. На повратку, он је у [[Битка на Крбавском пољу|бици на Крбавском пољу]] 1493. тешко поразио хрватску феудалну војску. После тога [[Лика]] и [[Крбава]] са суседним далматинским крајем и приморским залеђем остали су скоро без одбране, што је Турцима олакшало да изврше низ продора у аустријске земље 1493-95. Због [[Млетачко-турски ратови|турско-млетачког рата]] (1499-1502) ''босански санџакбег'' настојао је у то време да очува мир на хрватско-мађарској граници. Међутим, при продору ''Скендер-паше'' у северну Далмацију 1499, страдали су и хрватски градови, што је био повод да и хрватске снаге упадну у Босну и разоре [[Андрићград|Каменград]]. Због уласка Угарске у у рат против Турске не страни Млетачке републике (1500), Турци су крајем 1501. и половином 1502. безуспешно опседали Јајце. Средином 1503. Турци и Мађари закључили су седмогодишње примирје, по којем су [[Jajačka banovina|Јајачка бановина]] са Јајцем, [[Звечај|Звечајем]]ем и [[Бања Лука|Бањалуком]], и [[Усора (област)|Усора]] са Сребреником, остали и даље у мађарским рукама, а Турци су задржали Каменград, [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], [[Венчац]] и [[Комотин]].<ref name="ВЕ3" />

| label29 = [[Битка на Крбавском пољу| Крбавско(1493)]]

Од освајања сребреничке бановине до [[Мохачка битка|битке на Мохачу]] 1526, турске снаге из Босне освојиле су далматинску Хрватску јужно од [[Велебит|Велебита]]а (осим Клиса и [[Обровац|Обровца]]), и из оперативног ослонца [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]]-[[Андрићград|Каменград]] извеле око 50 пљачкашких упада у Хрватску, Славонију, [[Истра|Истру]], [[Крањска|Крањску]] и [[Војводина Штајерска|Штајерску]], продирући до млетачке [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланије]] и [[Корушка|Корушке]], при чему је опустошена територија [[Лика|Лике]], [[Крбава|Крбаве]] и северне Далмације. Уочи битке на Мохачу, снаге из Босне и Херцеговине садејствовале су главнини турских снага у освајању источне Славоније до [[Осијек|Осијека]]а и [[Ђаково|Ђакова]]. Убрзо после победе код Мохача, где су се истакле турске снаге из Босне под командом Гази Хусрев-бега, Турци су ликвидирали остатке мађарске владавине у Босни и Далмацији, и отворили пут у западну Славонију. Обровац и [[Удбина]] пали су 1527, крајем године посада Јајца предала се без борбе, а за њим и посаде [[Бања Лука|Бањалуке]] и околних градова.<ref name="ВЕ3" />

Освајања на почетку владавине [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] (1520-66) довела су и до промена у организацији војске. Ширењем територије увећавао се и број спахија, који су исламизацијом постали верски хомогенији, постигнутим успесима и стеченим пленом смелији и моћнији, а јачањем централне власти дисциплинованији. Упоредо и старешине [[Власи (друштвена класа)|Влаха]] превођене су у [[Spahija|спахије]] (''кнезови'', ''војводе'', ''[[примићур]]и'', ''легатори'', ''катунари'' и ''теклићи''<ref>Гласници.</ref>), док је основна маса Влаха, после укидања привилегија, постепено сведена на степен [[Раја|раје]], што је имало за последицу пребегавање на [[Хабзбуршка монархија|аустријску територију]], где ће, касније, постати [[Хрватска војна крајина|снажна брана]] даљем турском напредовању и стална опасност за њихове западне границе. Од првих деценија 16. века спахијском војском по [[Вилајет|вилајетимавилајет]]има командовале су и даље спахијске [[Субаша|субаше]], које нису биле више непосредно потчињене [[Санџакбег|санџакбегусанџакбег]]у, већ [[Алајбег|алајбегуалајбег]]у. У то време у Босни су реорганизовани неки стари војнички редови и устројени нови: [[азапи]] и [[Фарис|фарисифарис]]и као посаде тврђава, и [[ђонулије]], [[бешлије]] и [[делије]] као граничари.<ref name="ВЕ3" />

После освајања Јајца, Турци су наставили са упадима у Хрватску. Знатне снаге из Босне учествовале су у [[Опсада Беча (1529)|походу на Беч]] 1529, а у походу 1532. било их је око 10.000 (по Хамеру 100.000, што је многоструко преувеличано). Користећи се несређеним приликама у Хрватској и Славонији, током грађанског рата између присталица [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I Хабзбурга]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] за краља Угарске (1527-40), ''[[Gazi Husrev-beg|босански санџакбег]]'', пошто је претходно заузео [[Славонски Брод|Брод на Сави]], [[Кобаш]] у Босни, [[Стари град Добор|Добор]], [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и друге градове, продро је у другој половини 1536. у [[Славонија|Славонију]] и у садејству са ''[[Бали-бег Малкочоглу|смедеревским санџакбегом]]'' заузео многе градове славонске властеле, а 27. јануара 1537. освојио је [[Пожега (Славонска)|Пожегу]] и Пожешку котлину. Ускоро затим, 27. марта 1537, босанске и херцеговачке чете заузеле су [[Клис]], чуме је учињен крај мађарској власти јужно од [[Велебит|Велебита]]а. На предлог [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бега]], Порта је одобрила оснивање [[Клишки санџак|Клишког санџака]] (од нахија северозападне Босне, Далмације, Крбаве и Лике). Исте године краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] покушао је да протера Турке из Славоније, али су његове снаге претрпеле пораз ([[Кацијанеров поход]]). Ускоро затим Турци су безуспешно опседали Костајницу и Зрин, заузели Дубицу, Јасеновац и Новску, а у Длмацији Надин и Врану. Од освојених области формиран је у Славонији 30. јануара 1538. [[Пожешки санџак]].<ref name="ВЕ3" />

У рату са Аустријом 1541-45, снаге босанског и клишког санџакбега освојиле су подручје источне и средње Славоније до Пакраца; новоосвојено подручје укључено је у Пожешки и Босански санџак. Турски продори преко доњег тока Уне били су привремено успорени организацијом [[Хрватска војна крајина|Војне крајине]], али већ 1556. босански Малкоч-бег заузео је Костајницу и Новиград, на великом делу Уне створио пролаз за провале у долину Купе. Уз то, до краја рата Турци су опустошили Покупје, Поуње и Славонију, а босански санџакбег [[Мустафа Соколовић]] освојио је 1565 Крупу. Исте године кренуо је према Крижевцима, али га је бан [[Петар Ердеди]] [[Битка код Обрешке |поразио код Обрешке]]. Соколовић се 1566. истакао са турским босанским одредима у борбама код Сигета, због чега је постављен за будимског пашу.<ref name="ВЕ3" />

У турско-млетачком рату 1570-74. Млечани су продрли у Клис уз помоћ ускока, али су морали ускоро да га напусте. Турци су проширили власт и на Равне котаре, а од Лике, Крбаве и новоосвојених области основали су између 1578. и 1580. Лички (Крчки) санџак, настављајући касније тешке борбе у [[Хрватска крајина|Хрватској крајини]]. У међувремену, босански санџакбег [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-паша Соколовић]] поразио је 1575. хрватске снаге [[Битка код Будачког|код Будачког]]. Он је само у 1576. извео 50-60 провала у Хрватску нападајући највише градове у Бихаћкој крајини, и освојио Бужим и Цазин, 1577. Кладушу, Острожац и Зрин, а 1578. Дрежник.<ref name="ВЕ3" />

Аустријанци су предузели противофанзиву према [[Бихаћ|Бихаћу]]у 1578, али су претрпели неуспех ([[Кевенхилерова акција (1578)]])<ref name="ВЕ3" />. Две године касније хрватске трупе поразиле су [[Пожешки санџак|пожешког санџакбега]] [[Битка код Грабровника|код Грабовника]] и 1584. [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхат-пашу]] на повратку из Крањске [[Битка код Слуња (1584)|код Слуња]]. Наредне године Ферхат-паша безуспешно је покушао да освоји Бихаћ, а 1586. [[Списак банова Далмације и Хрватске, односно Славоније|банско]]-[[Хрватска војна крајина|крајишке снаге]] разбиле су трупе [[Пакрачки санџак|пакрачког санџакбега]] ''Алија'' у [[Битка код Иванића|боју код Иванића]]. Доласком на положај боснаског беглербега [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-паше Предојевића]] 1591, на Хрватско-турској крајини поново су се развиле жестоке борбе. Хасан-паша је те године безуспешно нападао [[Сисак]] и заузео [[Рипач]], 1592. [[Гора (Петриња)|Гору]] и [[Храстовица (Петриња)|Храстовицу]], и почео са изградњом тврђаве [[Петриња|Петриње]], а у јуну је освојио Бихаћ. Падом Бихаћа срушен је последњи одбрамбени бедем Хрватске између [[Купа (река)|Купе]] и [[Уна|Уне]], а град је постао седиште новооснованог [[Бихаћки санџак|Бихаћког санџака]] (крајем 16. или почетком 17. века). [[Хрватска војна крајина|Хрватска одбрамбена линија]] повучена је са Уне на линију [[Огулин]]-[[Карловац]]-Купа до Сиска, са [[Слуњ|Слуњом]]ом као истакнутим упориштем. Хасан-паша поразио је јула 1592. банско-[[Штајерска (Словенија)|штајерске трупе]] [[Битка код Бреста (1592)|код Бреста]], затим је по други пут безуспешно напао Сисак, а у трећем нападу претрпео је јуна 1593. [[Битка код Сиска|тежак пораз]]. Том приликом погинуо је и сам Хасан-паша са још три санџакбега.<ref name="ВЕ4">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=768}}</ref>

[[Датотека:Central europe 1572.png|мини|Средња Европа око 1572: [[Будимски пашалук|будимски]], [[Босански санџак|босански]] и [[темишварски пашалук]] на граници према [[Хабзбуршка монархија|хабсбуршким поседима]]: [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Краљевској Угарској]] и [[Краљевина Хрватска (1526—1867)|Хрватској]].]]Освојено подручје у Босни било је све до 1580. укључено у удаљене [[Пашалук|пашалукепашалук]]е ([[Беглербеглук|беглербеглукебеглербеглук]]е или [[Ејалет|ејалетеејалет]]е)-[[Румелијски пашалук|румелијски]] и [[Будимски пашалук|будимски]]. Међутим, војнички разлози у вези са даљим освајањем према [[Средња Европа|средњој Европи]] наметали су потребу да се оно организује у јединствену војно-административну целину, способну да властитим снагама води веће самосталне војне акције. Ради тога формиран је 1580. [[босански пашалук]]. Дотадашња унутрашња организација санџака није мењана, али су санџакбегови потчињени босанском беглербегу као врховном војном и управном органу босанског пашалука. У даљим сукобима са Аустријом и Венецијом, босански пашалук био је стално ратиште које је везивало њихове снаге. У односу на будимски пашалук имао је улогу крилног осигурања, и због тога је, по овлашћењу централне власти, будимски беглербег био надређен босанском. Први босански беглербег био је [[Ферхат-паша Соколовић]].<ref name="ВЕ4" />

* {{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=}}

* {{cite book |last1last=Ћоровић |first1first=Владимир |title=Историја Југославије |date=1933 |publisher=Народно дело |location=Београд |page=}}

* {{Cite book|ref=harv|last1last=Šabanović|first1first=Hazim| authorlink1 = Hazim Šabanović|year=1982|url=https://www.scribd.com/document/218477494/Bosanski-Pasaluk-Hazim-Sabanovic|title= Bosanski pašaluk : postanak i upravna podjela|publisher= Svjetlost| location = Sarajevo|id=}} {{COBISS|ID=512028585}} {{COBISS.RS|ID=512028585}} {{COBISS.BIH|ID=4589625}}

* {{Cite book|ref=harv|last1last=Prelog|first1first=Milan| authorlink1 = Milan Prelog (istoričar)|year=1912|url=http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/stara/Povijest%20Bosne.pdf|title= Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade. Dio 1 : (1463—1739.)|publisher= J. Studnička i drug, (Sarajevo : Sarajevoer Tagblatt)|location = Sarajevo|id=}} {{COBISS|ID=1548794602}} {{COBISS|ID=101211143}} {{COBISS|ID=24662287}} {{COBISS.RS|ID=101211143}} {{COBISS.BIH|ID=101211143}} {{COBISS.BIH|ID=24662287}}

* {{Cite book|ref=harv|last1last=Prelog|first1first=Milan| authorlink1 = |year=2009|url=|title= Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade : [I.-II. dio]|publisher= Fortuna, (Zagreb : Parvus)|location = Stremac Samoborski|id=}} {{COBISS|ID=251441152}} {{COBISS.BIH|ID=512301266}}