Википедија

Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 21:
| цивилне жртве =
}}
[[Датотека:Mahmud2.jpg|мини|Махмуд II је спроводио реформе а у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] се појавио антиреформни покрет. Нема уопште речи или намере о ослобађању од Турака. Такав историјски податак од стране [[Бег|беговабег]]ова никада није исказан.]]
 
'''Босански устанак''' је био [[устанак]] босанских [[бег]]ова против централне власти [[Османско царство|Османског царства]]. Устанак је избио [[1831]]. године на подручју [[Босански пашалук|Босанског пашалука]], а угушен је током [[1832]]. године.{{sfn|Стојанчевић|1981|p=}} Директна последица догађаја после [[Инцидент у добар час|инциденте у добар час]].
 
Устанак, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]], такође познат као ''Змај од Босне'', био је произод незадовољства босанских [[Бег|беговабег]]ова против централне власти у Цариграду. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први српски устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[опресија|зулум]], а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/2. никада није ишао за тим да се Босна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Висока порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да посредује код султана.<ref>- {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду. Народ је после вековног [[Ропство|ропства]] турског потпуно примио турски индетитет и није имао намеру за било каквим променама, [[асимилација]] је била њихова судбина.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Отпор у Херцеговини ==
Ред 31:
 
== Последице ==
Босански бегови нису исказали намеру да се ослободе султана и прекину сваку везу са Цариградом, него да натерају надлежне да њима омогуће већи утицај на државне послове. Бегови су сматрали да је Турска својом погрешном политиком изгубила [[Србија|Србију]] и [[Грчка|Грчку]], па се сада они сами морају бранити да не изгубе и [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босну и Херцеговину]], у којима се већ јављају устанички покрети.
 
Србија је [[1830]]. својим устанком добила хатишериф о самоуправи, што је и значио велики преокрет за Србију. Данак Турској је тачно утврђен, Хатишерифом се гарантује слобода трговања, подизања [[школа]], [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир]]а, организовања сопствених судова и административних органа. Предвиђено је да турско становништво може да станује само у градовима или да напусти земљу. Поред тога, Порта се обавезала да ће вратити и шест округа, које је Србија изгубила [[1813]]. године. У исто време, 1830., издат је и [[Берат (ислам)|берат]] којим је кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] признато наследно кнежевско достојанство у његовој породици. У исто време такве тежње у Босни ка својом слободом и независношћу нису уопште постојале. Када је кнез Милош понудио Хусеину посредовање код султана одбио га је с пуно омаловажавања.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
Ред 48:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{cite book| ref = harv| last1last = Jelavich| first1first = Charles| last2 = Jelavich| first2 = Barbara| title = The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920| url = https://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ| year = 1986| publisher = University of Washington Press| isbn = 978-0-295-96413-3}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|chapter=Српски народ под турском влашћу у првој половини XIX века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=213-248}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Босна и Херцеговина|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1925|url=https://books.google.com/books?id=XjlpAAAAMAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Босански_устанак_(1831−1832)”