Браник (лист) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 26:
}}
'''Браник''' је био политички лист Срба у [[Војводина|Војводини]] који је излазио у периоду од 1885. до 1914. године.
== Историјат ==
''Браник'' је почео излазити 17. октобра 1885. у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Власник и издавач био је [[Миша Димитријевић (политичар)|Миша Димитријевић]], а одговорни уредник [[Никола Јоксимовић]]. Од 1892. године власник је постало акционарско друштво, уредник [[Јанко Перић]], а управник др [[Михаило Полит-Десанчић]].
Од покретања до краја 1903. године излазио је уторком, четвртком и суботом. Потом је у периоду 1904-1911. године излазио шест пута недељно. Последње две године (1912-1914) излазио је пет пута недељно.
Ред 35:
Након раскола у [[Српска народна слободоумна странка|Српској народној слободоумној странци]] 1887. године ''Браник'' је постао орган либералне, а лист [[Застава (лист)|''Застава'']] радикалне струје. Ривалство некадашњих страначких колега је изазивало константне сукобе два гласила. ''Браник'' је баштинио своју политику на наслеђу [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]] и Бечкеречког програма. Имао је подршку средњег српског грађанства у [[Аустроугарска|Аустроугарској]]: интелигенције, земљопоседника, трговаца... За разлику од ''Заставе'' био умеренији у критици како угарских, тако и [[Краљевина Србија|српских]] власти наступајући дипломатски. Мађарске владе су тежиле продубљивању јаза између два листа како би ослабиле борбу за национална права Срба у Монархији.
Једна од последица отвореног непријатељства аустроугарских власти према српској заједници по избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]] била је и забрана српске штампе. Жртва ове политике је постао и ''Браник'', па је тако последњи број изашао 1. августа 1914.
Заоставштина ''Браника'' наставила је да живи и након гашења листа, с обзиром да су ставови који су изношени на његовим страницама допринели нестанку Аустроугарске, али и изграђивању свести о потреби стварања самосталне државе [[Јужни Словени|Јужних Словена]].<ref>{{Cite book|title=Историја српске штампе у Угарској 1791-1914|last=Крестић|first=Василије|publisher=Матица српска; Одељење за друштвене науке|year=1980|id=|location=Нови Сад|pages=281-288}}</ref>
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
| |||