Википедија

Бранко Магарашевић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 3:
{{Инфокутија Научник|име=Бранко Магарашевић|слика=|ширина_слике=250п|опис_слике=Бранко Магарашевић|датум_рођења={{датум рођења|1882|2|11|}}|место_рођења=[[Сремски Карловци]]|држава_рођења={{застава|Аустроугарска}}|датум_смрти={{датум смрти|1968|6|25|1882|2|11|}}|место_смрти=[[Загреб]]|држава_смрти={{застава|СФРЈ}}|вероисповест=|школа=|поље=|институција=|академија=|студенти=|познат_по=|награде=|напомене=|потпис=|потпис_ширина=|опис_потписа=}}
 
'''Др Бранко Магарашевић''' ([[Сремски Карловци]], [[11. фебруар]] [[1882]] — [[Загреб]], [[25. јун]] [[1968]]) био је [[Срби|српски]] професор, класични [[Филологија|филолог]] и [[Славистика|слависта]].
 
== Порекло ==
Потиче из познате [[Срем|сремскесрем]]ске породице Магарашевић. Његов прадеда Јован био је рођени брат [[Георгије Магарашевић|Георгија Магарашевића]], професора и оснивача ''[[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]''. Отац му је био професор и филолог [[Ђорђе Магарашевић (1857-1931)|Ђорђе Магарашевић]], мајка Љубица (рођ. Лукач).<ref name=":0">{{Cite book|title=Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао|last=|first=|publisher=Матица српска|year=2011|isbn=|location=Нови Сад|pages=725-726|id=}}</ref>
 
== Образовање ==
Основну школу и [[Карловачка гимназија|гимназију]] завршио је у родном месту (1902-1910). Класичну филологију и славистику студирао је у Загребу (1910-1913) и [[Лајпциг|Лајпцигу]]у (1913-1914). Докторску тезу о свом претку Георгију одбранио је 1931. у [[Минстер (град)|Минстеру]] код професора Карла Мајера.<ref name=":0" />
 
== Каријера ==
Почео је као суплент гимназије у [[Осијек|Осијеку]]у (1917), затим је предавао у гимназији у Загребу, да би у [[Нови Сад|Новом Саду]] био директор [[Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад|Мушке реалне гимназије]] (1934-1941). Одмах по постављању на функцију успео је да добије суседну зграду [[Зграда „Платонеума“|Платонеума]], и да у њој отвори Другу мушку гимназију. Уз подршку општинских и градских институција покренуо је иницијативу за изградњу Ђачког игралишта поред [[Дунав|Дунава]]а (1936).
 
Септембра 1937. изабран је за председника Књижевног одељења [[Матица српска|Матице српске]], али је већ крајем године поднео оставку због идеолошких неслагања са управом. Припадао је групи чланова Матице ([[Димитрије Кириловић]], [[Крешимир Георгијевић]] и [[Младен Лесковац]]) који су тражили реформе.
Ред 18:
Био је председник Обласног одбора [[Јадранска стража|Јадранске страже]], и заслужан је за оснивање Дечијег дома у [[Доброта (насеље)|Доброти]] (1939).
 
За време [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] радио је у [[Архив Србије|Државном архиву Србије]] у [[Београд|Београду]]у.
 
На позив Главног одбора Срба у [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватској]] Магарашевић се 1946. преселио у Загреб, како би помогао у организацији рада [[Српско културно друштво Просвјета|СКД Просвјета]]. Постао је сарадник листа ''Српска ријеч'' и члан Уредничког колегијума часописа ''Просвјета''. Убрзо је изабран за хонорарног предавача [[Латински језик|латинског језика]] на Филозофском и Правном факултету у Загребу. [[Хрватска академија знаности и умјетности|Југославенска академија]] примила га је у Одбор за народни живот и обичаје Јужних Славена као врсног познаваоца народне књижевности.<ref>{{Cite journal|last=Gušić|first=Branimir|date=1968|title=Prof. Dr Branko Magarašević (1892-1968): nekrolog|url=https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=i&id=21176|journal=Zbornik za narodni život i običaje|volume=|pages=535-536|via=}}</ref>
Ред 25:
Чланке и приказе из културне историје, књижевности и [[Педагогија|педагогије]] објављивао је у ''Гласнику Југословенског професорског друштва'', ''Гласнику Историјског друштва у Новом Саду'', ''Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор'', ''Летопису Матице српске''. Приредио је уџбенике за латински језик за више разреде гимназије (''Liber latinus'' I-IV), четири српскохрватске читанке за ниже разреде гимназије са Крешимиром Георгијевићем и Младеном Лесковцем (1938), три читанке за основну школу са Андријом Огњановићем (1939). Објавио је четири збирке народних лирских песама, приповедака, пословица и загонетки (1951-1953), као и одабране песме [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]] (1963). Издао је писма [[Ватрослав Јагић|Ватрослава Јагића]] Ђури Шурмину у ''Грађи за повијест књижевности хрватске'' (1952).
 
Био је члан Уређивачког одбора ''Гласника Историјског друштва у Новом Саду'' (1934-1941), председник Југословенског професорског друштва за [[Дунавска бановина|Дунавску бановину]] и члан [[Ротари клуб|Ротари клуба]]а.
 
Био је ожењен Аном Бургер, Аустријанком из Осијека.<ref name=":0" />
Ред 37:
* ''Народне приповијетке'' (Загреб, 1951)
* ''Народне пословице и загонетке'' (Загреб, 1952)
* ''[https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=iiif.v.a&id=20096&tify={&#x22;"panX&#x22;":0.485,&#x22;"panY&#x22;":0.761,&#x22;"view&#x22;":&#x22;"info&#x22;",&#x22;"zoom&#x22;":0.405} Јагићева писама Ђури Шурмину]'' (Загреб, 1952)
* ''100 шаљивих народних приповиједака'' (Загреб, 1953)
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
<references />
{{DEFAULTSORT:Магарашевић, Бранко}}
[[Категорија:Рођени 1882.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бранко_Магарашевић”