Бриони — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 8:
Мирним и равним изгледом слични су Истри. Састављени су од готово водоравних кредних кречњака, с добро израженим слојевима. Они су светле боје зрнасте структуре и прилично порозни, па се цене као добар камен за градњу. Острва су прекривена масном црвеницом. Изложени су морским утицајима те имају благу климу са просечном зимском температуром ваздуха 5,8 °C, прољетном 12,5 °C, летњом 22,8 °C ијесењом 14,8 °C. Бура допире јако ослабљена, а снег пада само изузетно и брзо се отопи. Годишња количина падавина (906 -{mm}-, према подацима у суседној [[Пула|Пули]]) није велика и максимум је у октобру, али је релативна [[влага]] велика због еколошких разлога (плитко море, дебео слој црвенице и бујан биљни прекривач).
 
Острва су богато обрасла, где нису направљане вештачке чистине. [[Црника]], [[ловор,]], [[бор (биљка)|бор]], [[рузмарин]] и др. уз одлично аклиматизоване суптропске биљке ([[либански кедар]], агаве, палме, бамбуси идр), чине непроходне [[шикара|шикаре]] и густе [[шума|шуме]]. Због задржавања велике земљишне и ваздушне влаге [[ливада|ливаде]] су редовно зелене. На једном месту је остављена [[мочвара]], како би посетиоци имали увид у то како су Бриони изгледали пре исушивања.
 
== Историја ==
Бриони имају богату историју и први људи на Брионским острвима јављају се веома рано. Земуничарско насеље на рту Громачи, потиче још из енеолитика (око [[2000. п. н. е.]]). Отктивена је радионица каменог оруђа и оружја, земљаног посуђа, предмета од костију и малобројних предмета од [[бакар|бакра]].
 
Међу првим [[племе]]нима која су населила Брионе је [[Илири|илирско]] племе [[Хистри]] (око [[1000. п. н. е.]]), након којих су дошли [[Келти]] и [[Антички Рим|Римљани]] и у [[6. век|VI веку]] [[Хрвати]]. На Брионима постоје многи културно-историјски остаци од којих су најпознатији и најсачуванији: римски ладањски дворац из -{I - II}- века и римске терме, Венерин храм, византијски каструм, [[базилика]] Св. Марије из -{V - VI}- века, црква Св. Германа из [[XV век]]а.
Ред 17:
Кад је у другој половини [[19. век]]а изграђена Пула и обновљено њено војничко значење (постаје главна ратна лука Аустроугарске), Брионска острва, постају важан део њеног одбрамбеног система (направљена је утврда и осматрачмица). Године [[1893]]. аустријски индустријалац (-{P. Kupelwajser}-) купује острва и уз велике трошкове асанира. У том раду учествује и [[Роберт Кох]], који је искоренио [[маларија|маларију]] са ових острва исушивањем [[мочвара]] и порибљавањем мочваре рибицама које се хране ларвама комараца. Након тога, Бриони постају монденско летовалиште познато широм Европе.
 
Власник је подигао велике и за оно време луксузне хотеле. Поред морског купалишта, био је подигнут и наткривени базен са загрејаном водом. Направљени су путеви, углавном колски (за вожњу кочијама и бициклима), уређено је коњско тркалиште, те игралишта за голф и тенис. Острва су насељена бирном дивљачи ([[срна|срне]], [[јелен]]и, [[зец|зечеви]], [[фазан]]и, [[патка|патке]] и др.), виногради дају добра вина, а с копна су доведени вода, телеграфско-телефонска веза и електрични вод. Туристичке су грађевине смештене на источној страни Великог Бриона, на месту које је најближе копну.
 
Почетком [[20. век]]а до [[Први светски рат|Првог светског рата]] било је једно од најреномиранијих састајалишта богатих грађанских и аристократских туриста. Први светски рат, војна окупација, назадовање Пуле и економске промене су упркос добрим везама (авионске и бродске линије за [[Трст]] и [[Венеција|Венецију]] потиснуле њихов значај. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] острва су била опустошена. Непосредно пред крај рата страдали су од бомбардовања хотели и лучки уређаји ва Великом Бриону. После рата, туристички објекти су национализовани, постепено оспособљавани и модернизовани. Обновљен је и инвентар дивљачи.
 
Бриони су били летња резиденција [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који је на њима примио више светских државника, државних делегација и исткнутих политичара.<ref name="ТИТО" /> На Брионима је одржано више важних седница државних и партијских форума, мађу којима и Четврти (брионски) пленум ЦК СКЈ (1966).
Ред 49:
[[Категорија:Истра]]
 
[[lt:Brijuni nacionalinis parkas]]
[[hu:Brioni Nemzeti Park]]
[[lt:Brijuni nacionalinis parkas]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бриони