Бритва — разлика између измена

[[Датотека: Navaja_nácar_(imit).jpg|мини]]

'''Бритва''', '''брица''', '''[[бријач]]''', посебан и изузетно оштар нож којим се брије. <ref name="Клековача">Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972. г.</ref> Служи као и сваки нож , и као оружје. Чине је дршка - корице и сјечиво. Корице могу бити начињене од различитих материјала, а њено сјечиво, од челика. Преклапањем сјечиво улази у сопствену дршку(рукохват) која постаје корице, чинећи га тако безопасним. Користили су је готово сви народи. Данас се врло ријетко употребљава за бријање.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.</ref>

Нашли су их у ископинама древног [[Египат|Египта]], [[Кина|Кине]], [[Јапан]]а , [[Грчка|Грчке]] , [[Римско царство|Римске државе]]. Сечива су им прављена од [[Бронза|бронзе]], али и од [[Злато|злата]].

Прве бритве нису биле зглобне већ су израђиване из једног, монолитног комада. Временом су претрпјеле разне измјене. Између осталог постале су зглобне и различитијих облика. Сјечива су од све квалитетнијих челика и све оштрија, а ручке, односно корице од различитих материјала, прављене и од племенитих метала и украшаване и богаћене апликацијама драгог камења. У намјери да постану још оштрије, и да дуже квалитетно брију, начињене су бритве код којих се оштрице мијењају. Проналаском бријача, америчког бизнисмена [[Кинг Жилет]]а, коме је сјечиво замјењивао лист метала за једнократну употребу, настају „жилети“ који ускоро, и потпуно, замјењују класичну бритву. У времену жилета и електричних апарата за бријање, бритва је готово потпуно престала да се користи. Од бритве на другу страну настају преклапајући ножеви [[Перорез|перорезиперорез]]и - [[Чакија|чакије]]. <ref name="Горњи Јеловац">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967. г.</ref> <ref name="Козара"/>

Бритва, као и свака друга стара и корисна људска направа, има и своје митолошко значење. Бритва, моћно и опасно оружје за одбрану и напад у реалном животу, се пресликала у свијет мита као заштитно средство против злих духова. У српској митологији се посебно вјерује у моћ бритве црних корица. У [[Хомоље|Хомољу]] се бритва за одбрану од злих [[духови (празник)|духва]] припрема на посебан начин. На дан светог Вратоломе старице су припремале бритву са корицама од десног рога црног овна коју су стављале у тепсију са водом на двориште за вријме помрачења („једења“) мјесеца. Том приликом тихо су изговарале: