Биологија — разлика између измена

95 бајтова додато ,  пре 8 месеци
м
Поправљене везе: врставрста (биологија) (3) користећи Dab solver
м (Враћене измене 37.19.109.181 (разговор) на последњу измену корисника MareBG)
ознака: враћање
м (Поправљене везе: врставрста (биологија) (3) користећи Dab solver)
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York. {{page1|publisher=|location=Oxford|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Lincoln|first=R. J.|last2=Boxshall|first2=G. A.|title=Natural history - The Cambridge illustrated dictionary|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста (биологија)|врста]].{{sfn|Dasmann|1968|pp=}}<ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor1-first=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-56481-6|pages=}} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=1996|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf. {{page1|publisher=|location=New York|year=2002|isbn=978-0-679-45078-8|pages=}}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. {{page1|location=|publisher=Island Press|year=2006|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
 
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]
 
Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]].<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-8247-0824-5|pages=}}</ref>. И савремена биологија се великим делом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]].<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. {{page1|location=|publisher=Harvard University Press|year=1998|isbn=978-0-674-88469-4|pages=}}</ref>.
 
У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) .<ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page|year=1982|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а, [[Ибн ел Баитар]]а, [[Ибн ел Нафис]]а и др.<ref name="mayr"/><ref name="mayr1"/>
 
Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста (биологија)|врста]]. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
 
[[Датотека:Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon.jpg|мини|десно|125п|гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон]]
Праву револуцију у биолошкој мисли доноси [[18. век]] у лику [[Карл фон Лине|Линеа]] и [[Жорж-Луј Леклерк де Буфон|Буфона]], великих природњака различитих ставова<ref name="mayr"/>. Лине је својим делима [[класификација|класификовао]] дотад познате врсте организама и у биологију увео [[биномијална номенклатура|биномијалну номенклатуру]]. Буфон<ref>Comte de Buffon, G.L.L. 1749–1788. Histoire naturelle, générale et particulière, Vol 1–36.</ref> је сматрао врсте [[номиналистичка концепција врсте|вештачким категоријама]], претпостављао заједничко порекло свих организама и тиме започео модерну [[еволуција (биологија)|еволуциону мисао]]. Почетком [[19. век]]а, биологија је добила своје име, а потом је уследио развој њених значајнијих и главних области<ref name="mayr"/>. Најважнија имена овог доба су [[Ламарк]], [[Александар фон Хумболт]], [[Ернст Хекел]], [[Чарлс Дарвин]], [[Луј Пастер]].
 
У модерно доба, почетком [[20. век]]а, биолози откривају дела [[Грегор Мендел|Грегора Мендела]] и зачиње се [[генетика]]. Развој генетике и биохемије омогућио је [[Џејмс Вотсон|Вотсону]] и [[Fransis Krik|Крику]] да утврде [[дезоксирибонуклеинска киселина|грађу наследног материјала]]<ref>Watson JD, Crick FH. 1953. [http://profiles.nlm.nih.gov/SC/B/B/Y/W/_/scbbyw.pdf Molecular structure of nucleic acids; a structure for deoxyribose nucleic acid]. Nature 171 (4356): 737–738.</ref> и започну еру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]]. Паралелно, дешавају се уједињавања генетике са теоријом еволуције (стварање [[модерна синтеза|модерне синтезе]]), као и са [[екологија|екологијом]] (развој [[популациона биологија|популационе биологије]]) .<ref name="mayr"/>.
 
Крај претходног и почетак [[21. век]]а доносе нова обједињена поља истраживања, као и све већи корпус знања у свим областима биологије о свим нивоима организације живота. Неке од актуелних нових области су [[ево-дево]], [[биоинформатика]], [[геномика]], [[протеомика]], [[молекуларна екологија]], [[конзервациона биологија]].
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book|title=Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning |author=De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press |year=2002|isbn=978-0-19-515605-8|pages=44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book|last=Futuyma|first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>
 
Упознат са научним лексиконом од стране [[Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарка]] 1809. године,<ref name="p15">{{harvnb|Packard|1901|p=15}}</ref> [[Чарлс Дарвин]] је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: [[природна селекција|природну селекцију]].<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online – Biography.] ''darwin-online.org.uk''. Приступљено 2006-12-15</ref><ref>{{cite journal|last=Dobzhansky|first = T. |year=1973| title = Nothing in biology makes sense except in the light of evolution | journal = The American Biology Teacher | volume = 35 | issue = 3 | doi = 10.2307/4444260|pages=125-129}}</ref><ref>As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "''The Origin of Species'' has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world ... It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." {{cite book|title=On the origin of species by means of natural selection | editor = Carroll, Joseph |year=2003| publisher = Broadview | location = Peterborough, Ontario|isbn=978-1-55111-337-1|pages=15}}</ref> ([[Alfred Russel Wallace|Алфред Расел Волес]] је признат као копроналазач овог концепта пошто је он помогао у истраживањима и еxпериментима концепта еволуције.){{sfn|Shermer||p=149}} Еволуција се данас користи за објашњавање великих варијација живота присутног на Земљи.
 
Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса [[природна селекција|природне]] и [[вештачка селекција|вештачке селекције]].<ref>Darwin, Charles (1859). ''On the Origin of Species'', John Murray.</ref> [[Генетички дрифт]] је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у [[Модерна еволуциона синтеза|модерној синтези]] теорије.<ref name = GGS>{{harvnb|Simpson|1967|pp=}}</ref>
 
Еволуциона историја [[врста (биологија)|врста]] — која описује карактеристике разних врста из којих су друге врсте настале — заједно са њиховим генеалошким односом према свим осталим врстама је позната као [[филогенија]]. Мноштво различитих приступа биологији генерише информације о пхилогенији. Они обухватају упоређивања [[ДНК секвенца|ДНК секвенци]] која се врше у оквиру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]] или [[геномика|геномике]], и компарисоне [[фосил]]а или других рекорда о древним организмима у [[палеонтологија|палеонтологији]].<ref>{{cite web|url=http://www.bio-medicine.org/q-more/biology-definition/phylogeny/ | title = Phylogeny| publisher = Bio-medicine.org |date=11. 11. 2007 | accessdate=2. 10. 2013}}</ref> Биолози организују и аналирају еволуционе односе путем разних метода, укључујући [[филогенетика|филогенетику]], [[фенетика|фенетику]], и [[кладистика|кладистику]].
 
== Биолошке науке и дисциплине ==