Покољи Срба у глинском срезу — разлика између измена

Дана 11. маја 1941. је сазван „тајни ужи састанак“ усташких првака Глине у стану љекарке др Вејвода. Један усташа-емигрант је предложио да се састави листа оних Срба које би послије хапшења требало ликвидирати, а који би били оквалификовани као непријатељи Хрвата. Након дужег вијећања, без конкретног гласања, дошли су до договора да све глинске Србе треба ликвидирати. Већ 11. маја прије подне било је јасно шта ће се догодити и појединим Србима су послати савјети и упозорења да се требају склонити, али ти савјети и упозорења нису схваћенасхваћени озбиљно.

Увече 11. маја је усташки таборник Никола Видаковић мобилизовао усташе, поставио неке од њих да дежурају на глинским улицама, а са дугимдругим усташама је почео да хапси и одводи све одрасле мушке особе Србе старости од 16 до 60 година. Ухапшенима су говорили да их воде „на преслушање“ и да ће након тога сви бити пуштени кућама. Ово објашњење су наглашавали како би умирили родбину ухапшених и избјегли отпор приликом хапшења. Глина је те ноћи била без уличног осветљења, а хапшења Срба су пратиле пљачке имовине ухапшених, при чему је неколико Срба убијено на свом кућном прагу. Ухапшени те ноћи и слиједећег дана, 12. маја, су одведени у затвор у згради жандармерије, а кад се затвор напунио, у двориште затвора.

Дана 11. маја увече неколико глинских усташа је дошло у село Прекопу код Глине, гдје су тражили од хрватских сељака да сутрадан, 12. маја, почну копати велику јаму уз десну обалу [[Глина (река)|ријеке Глине]], гдје планирано да се покопају побијени Срби.

Усташе су похапшене Србе почеле камионима превозити на стратиште у Прекопу послије поноћи 13. маја. Сви похапшени Срби су у затвору везани два-по-два, с рукама на леђима и утоварани у два камиона, са церадама и одвожени на мјесто стријељања. Сви похапшени Срби су били одвежени у Прекопу и тамо, над ископаном јамом, стријељани. Стријељање су вршили усташе-емигранти доведени дан раније из Загреба. Од домаћих усташа, учешће у стријељању су узеле усташе Никола Видаковић и Липак-Чукље, на чијој је њиви била ископана ова масовна гробница. Једини Србин који се спасио стијељања је био Никица Самарџија. Њему је успјело да се одвеже и баци у ријеку Глину прије него што је доведен на стратиште. С лажним докуменатима је отпутова у отпутовао је [[Земун]], гдје је остао до краја рата. Као преживјели свједок овог покоља, Самарџија је дао писмену изјаву ''Земаљској комисији'', дана 15. јуна 1945. године. Осим Самарџије, два Хрвата су били свједоци овог покоља: стражар Ђуро Силај, који је те ноћи чувао стражу код затвора и гледао како вежу Србе и товаре их у камионе, и млинар Шешерин из Глине, кога су натјерали да у Прекопи, скупа са другима, покапа стријељане Србе. Обојица свједока су испричали о томе шта се десило те ноћи свом сусједу Милану Деспоту, Србину, који се скривао код родбине како би избјегао хапшење.