Манастир Осовица — разлика између измена

| година оснивања = [[13. веквијек]]

'''Манастир Осовица''' је [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[Епархија бањалучка|ЕпархијиВладичанству бањалучкојбањалучком]].

[[Манастир]] се обнавља на темељимаподлогама некадашњег манастира.<ref>[http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Na-temeljima-Osovice-nice-novi-manastir/42940.html Глас српске/На темељима Осовице ниче нови манастир]</ref> ТемељиПодлоге манастирабогомоље откривени су 2003. године нау локалитетумјесту Манастириште поред речицерјечице [[Осовице]] на [[Мотајица|Мотајици]]. Старост темељаподлога се датира на крај [[13. век|13.вијек]] или почетак [[14. веквијек]]а.

== ПовестПовијест ==

Стари манастир је припадао области [[Усора (област)|Усора]], која је била под влашћу [[Стефан Владислав II|Владислава Другог]], сина [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]]. Први пут је рушен почетком [[16. веквијек]]а, „када су Турци освојили Босну”<ref>„Застава”, Нови Сад 1883. године</ref>. Касније је више пута обнављан током [[17. веквијек]]а, када је опустеоопустио све до 2003. године, када је започета његова обнова.

Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са [[Манастир Ступље|манастиром Ступље]], а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турским ратовима који су на овим теренимапросторима вођени током 17. и 18. векавијека. Након разарања манастира [[муслимани]] су се населили на овом теренупростору, тј. подручју јужно од [[Сава|Саве]], која је била природна граница дуго времена. Почетком 19. векавијека турски капетан из Кобаша је сав камен од порушене црквебогомоље продао Аустријанцима у славонском Кобашу, за градњу кућа. Само је темељподлога остаоостала.<ref>„Застава”…</ref>

У [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] је сачуван манастирски печат манастира Осовице. Он се 1883. године налазио код свештеника поп Косте Душанића.<ref>„Застава”…</ref>

Обнова манастира започета [[2003]]. године са благословом [[Јефрем Милутиновић|епископавладике бањалучког Јефрема]] је још у току. Гради се [[Црква (грађевина)|црква]], [[Конак (објекат)|конак]], трпезаријаобједаваоница.

Један од монахаинока овог манастира је [[Доситеј Црнчевић]].

== РеференцеИзвори ==