Бугаризација — разлика између измена

Бугарски егзархисти су од 1870. године нарочито агресивно вршили "[[побугаривање]]" у [[Скопље|Скопљу]], [[Охрид|Охриду]]у и Велесу.<ref name="automatski generisano1">"Политика", Београд 1927. године</ref>, тако што су подстицали "филетизам", да би се неопредељено становништво изјаснило - као једино под Турцима прихватљиво - да је бугарско. Одговор је највише зависио од постављеног питања, сељаци би били наведени на пожељни одговор. Агенти бугарског Егзархата су сумњичили Србе код Турака речима: ''Срби су у Отоманској империји једини нелојалан и сумњив народ. Они сањају непрестано о српском царству и одржавају везе са Београдом.'' То је подстицало непријатељство између турских власти и Срба, доводило до сталних сукоба. Због тога су Турци 1876. године донели наредбу по којој се забрањује "српско име" у Старој Србији и Македонији (Јужној Србији). Од тада су Срби преименовани у пуку "хришћанску рају".

У [[Велес|Велесу]]у се читаву деценију може пратити културна хроника града, у којој је главну реч водио Хаџи '''Анђелко Палашевић''' велики трговац. Он је годинама куповао српске књиге; кад-кад и по три, при чему се потписивао као "велики љубитељ књижества". Али 1829. године он иако и даље купује српско штиво, се представља као '''Анђелко Палашов''' - "велики љубитељ књижества и нације своје"(?). Бугаризација је у Велесу узела маха, а њен учинак се све више види. Следеће године он је постао сада Палашов - "Болгарин трговац", иако још набавља српске наслове, као "љубитељ српског књижества". Временом све мање узима српске наслове, а све више бугарске. Анђелко се тако "побугарио" иако је читао све време српске књиге и то оне националне тематике.

Интензивна бугаризације спровођена је у западној Бугарској, између Србије и града Софије, током 19. века. Када је 1878. године било изјашњавање Срба из села и градова који је требало да уђу у састав нове државе Бугарске, видело се да их је 90% било бугаризованих имена и презимена. За то је било довољно да прођу две-три деценије; судећи по променама у списковима пренумераната (претплатника) књига и листова. Али ти становници [[Шопи]] су се по свему другом разликовали од Бугара, и огорчено су бранили свој српски етнички идентитет у преко 100 места. Инсистирали су да се као овејани '''Стари Срјби''', прикључе српској браћи у кнежевини Србији.<ref>"Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.</ref> За разлику од других сличних процеса (у других народа!) код Бугара је она вршена сурово - терором, организовано, истрајно; у таласима све јачег интензитета, како је бугарска држава јачала. Срби из софијског окружења именовали су 9. маја 1878. године главне тлачитеље иначе софијске чорбаџије: Илију Димитрија Македонског, Аџи Мана (Хаџи Мано Стојанов) и Димитрија Бичакџијата. Све активности је у то време координисао озлоглашени '''Бугарски комитет''' у Софији. Методе су им биле насилне, попут хапшења и пребијања или перфидне - уцене, претње, убеђивања и обећавања.

Власт је дата људима доведеним из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] који су спроводили политику искорењења сваког осећања припадности [[Срби|српском народу]]. Било је забрањено говорити матерњим језиком. Свако обраћање властима и администрацији и све жалбе морале су бити на [[Бугарски језик|бугарском језику]] иначе се нису узимале у обзир а потписани се кажњавао као провокатор.

Окупацију у Моравској војно-инспекционој области прати терор над локалним становништом са циљем бугаризације. Дана [[7. новембар|7. новембра]] [[1915]]. године бугарске окупационе власти позивају свештенике, учитеље и чиновнике ради добијања личних исправа, али уместо тога спроводе их у затвор у [[Нишка тврђава|Тврђави]] где бивају мучени и изгладњивани. Дана [[11. новембар|11. новембра]] их изводе из Ниша и доводе у село [[Кременица (Бела Паланка)|Кременицу]] крај [[Бела Паланка|Беле Паланке]] на месту званом Јанкова падина где бивају стрељаних. Дана [[18. новембар|18. новембра]] слична стрељана српског свештенства су се догодила у селу [[Јелашница (Нишка Бања)|Јелашница]].

Заједно са немачким војним окупационим трупама које су продрле у Македонију, из Бугарске је стигла у [[Скопље]] великобугарски оријентисана група македонских политичких емиграната, који су одмах по доласку основали Бугарски централни акциони комитет за Македонију са седиштем у Скопљу; комитети су формирани и у унутрашњости Македоније. Овај комитет је у неку руку преузео власт за време интерегнума, до доласка бугарске административне и управне власти.

Да би оправдала улазак својих трупа на југословенску територију, бугарска влада је 15. априла 1941. прекинула дипломатске односе са Краљевином Југославијом. У ноти упућеној југословенском посланству у Софији као разлог је навела да су, наводно, југословенске јединице у току [[Априлски рат|Априлског рата]] нападале на бугарске граничне делове, да су југословенски авиони надлетали и нападали бугарске градове, да је страдало цивилно становништво иако Бугарска није била умешана у ратни сукоб.

Окупацијом крајева Србије и Македоније постигнут је основни циљ бугарских владајућих кругова — остваривање »националних идеала« и стварање »[[Велика Бугарска|Велике Бугарске]]«. Но, за [[силе Осовине]], које су биле у пуном освајачком замаху, постигнут је још један много значајнији циљ: бугарске дивизије замениле су немачке дивизије и тако ослободиле знатне немачке снаге за предузимање операција у Грчкој, а касније и за дејства на источном фронту.

Широм Бугарске окупационе зоне, Бугарска је спроводила политику насилне Бугаризације депортацијом што је могуће већег броја Грка.<ref name="Miller127">{{harvnb|Miller|1975|p=127}}</ref> Велика кампања Бугаризације је кренула од самог почетка протеривањем Грчких званичника (градоначелника, судија, адвоката, полицајаца). Бугарска је затворила грчке школе и избацила грчке наставнике, замењујући грчке свештенике бугарским и оштра репресија коришћења грчког језика.

* {{Cite book| ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|chapter=Појам Бугарске у XI и XII веку и територија Охридске архиепископије|title=Византијски свет на Балкану|year=2012|volume=1|location=Београд|publisher=Византолошки институ САНУ|pages=41-56|url=http://www.byzinst-sasa.rs/srp/uploaded/PDF%20izdanja/Vizantijski%20svet%20na%20Balkanu%201.pdf}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Устаничке борбе у Србији 1916-1918|year=1987|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=zgUzAAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Топлички устанак: Место у српској историји|year=1993|location=Београд|publisher=Српска академија наука и уметности|url=https://books.google.com/books?id=rWXcAAAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}}

* {{Cite book| ref=harv|last1last=Радојевић|first1first=Мира|authorlink1=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године|year=1988|location=Лесковац|publisher=Народни музеј|url=https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Трајановски|first=Александар|title=Бугарската егзархија и македонското националноослободително движење (1893-1908)|year=1982|location=Скопје|publisher=Култура|url=https://books.google.com/books?id=OzYcAAAAMAAJ}}