Табан на фитиљ — разлика између измена

'''Табан''' је механизам за опаљење [[Барут|барутногбарут]]ног пуњења код ручног спорометног [[Ватрено оружје|ватреног оружја]] које се пуни спреда ([[аркебуза]], [[мускета]]). У почетку реч ''табан'' означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици ''табана'' зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања: табан на фитиљ, на коло, на кремен и на капислу.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1last=Гажевић |first1first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=589 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=589}}</ref>

''Табан на фитиљ'' ({{Јез-енгл|matchlock}}) пали барутно пуњење фитиљем, по којем су прве пушке називане ''фитиљачама''. Појавио се у 15. веку на првом ручном оружју ([[аркебуза]] и [[мускета]]). Најпростији табан била је полуга у виду слова "''S"'' која се окретала око попречне осе. Кроз ''ороз'' или ''кокот''<ref>Обе речи значе: '''''петао'''. Ороз'' на турском, а ''кокот'' на архаичном српском језику.</ref> (горњи део полуге) провлачио се фитиљ и причвршћивао завртњем. Пред борбу Фитиљ се палио и тиме је оружје било спремно за дејство. Притиском на горњи део полуге (''обарач'') кокот са запаљеним фитиљем спуштао се и палио припалу (од црног барута) у посебном удубљењу задњег дела цеви (''фаљи'') или у посебној посуди (''чанку''), а одатле је пламен, кроз отвор на задњем делу цеви, палио барутно пуњење у цеви. Сложенији табан имао је ''табанску дашчицу'', ''табански чанак'' са поклопцем (за смештај припале), полуге, ''ороз'' с фитиљем и ''обарачу''.<ref name="ВЕ1" />