Википедија

Аркада (архитектура) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 6:
| accessdate = 09. 05. 2015. }}</ref> Аркадама могу бити окружени тргови, низови улица или дворишта унутар породичних кућа и палата - [[перистил]].
 
Због способности да велику масу [[Зид|зидазид]]а или неке друге горње конструкције (коју би у противном морао да носи масиван зид) пренесу на подупираче као што су стубови или ступци, овакве лучне конструкције су још у античкој римској архитектури нашле врло широку примену (конструкција [[Акведукт|акведуката]], спољних зидова [[Амфитеатар|амфитеатараамфитеатар]]а). У римским, ранохришћанским и византијским [[Базилика|базиликамабазилика]]ма, као и у познијим сакралним грађевинама базиликалног типа, а нарочито у [[Романичка архитектура|романичким]] и [[Готичка архитектура|готичким]] црквама, аркадама се обично одваја главни [[Брод (архитектура)|брод]] од бочних. [[Трифоријум]]и романичких и готичких цркава отварају се према главном броду аркадама, а код готичких цркава зона трифоријума је често и на главној [[Фасада|фасади]] истакнута низом лукова у које се понекад смештају статуе (катедрала у [[Амијен]]у, XIII век). Спољашње [[Галерија|галерије]] са аркадама срећу се у вишим зонама фасаде романичких здања (око [[Апсида|апсиде]], торња над укрсницом и бочних кула) – пре свега у немачким земљама (катедрала у [[Вормс]]у, XI–XIII век; катедрала у [[Мајнц]]у XI–XII век).
 
Такозване ''слепе аркаде'' су декоративни елементи на фасади (или [[ентеријер]]у) који само рашчлањују [[зид]] уз који су рељефно приљубљени али га не пробијају. То је систем лукова на подупирачима који се једном страном наслања на зид или чини његов саставни део. Улога ових конструкција није искључиво декоративна – оне зидове чине мање масивним не угрожавајући њихову статичку стабилност. Слепим аркадама се назива и посебан тип поткровног венца који чини низ малих лукова приљубљених уза зид. Лукови су често подупрти [[Конзола (архитектура)|конзолама]] које могу бити скулптурално обрађене.<ref>{{Cite book|last=Curl|first =James Stevens|last2 =Wilson|first=Susan | authorlink=
Ред 14:
Низ слепих аркада приљубљених рељефно уз зид назива се ''аркатура'' која је у романици често рашчлањивала спољне и унутрашње делове објекта.
 
Аркадама се назива и трем са лучним отворима који се јавља као прелазни елемент између унутрашњости зграде и слободног простора улице или [[Trg|трга]]. Овај тип [[Трем|трематрем]]а често се среће у [[Архитектура ренесансе|архитектури ренесансе]]. Данас се аркадама називају и тремови без лучних отвора – они код којих низови стубаца и стубова подупиру равне [[Греда (грађевинарство)|греде]].
 
''Двориште у аркадама'' је двориште које је са свих страна окружено отвореним тремовима са аркадама: манастирски [[клаустар]], двориште ренесансне куће или [[Вила (архитектура)|виле]] са стамбеним просторијама отвореним према трему; у [[Исламска архитектура|исламској архитектури]], предворје храма, [[Медреса|медресе]], унутрашње двориште [[Каравансарај|каравансарајакаравансарај]]а и сл.
 
== Галерија ==
Ред 32:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Curl|first =James Stevens|last2 =Wilson|first=Susan | authorlink=
| title =The Oxford Dictionary of Architecture | publisher =Oxford University Press | series = | volume = | edition = |year=2015| location =
| language = | url = | doi = | id = |isbn=9780199674985| mr = | zbl = | jfm = |pages=30-32}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аркада_(архитектура)”