Џунтаран — разлика између измена

Место се помиње у 16. веку, за време рата, када је Угарска губила самосталност пред налетима Турака. Године 1514. 18. августа напустила је војска краља Људевита угарско-мађарског, логор у месту Адоњ, што бродовима, што копном и повлачила се северније, пред Турцима ка Толни. Православни Срби се појављују ту 1546. године као помоћне трупе Османлија. Турци су опустели крај, да би новим, масовним доласком Срба [[1580]]. град био поново основан.<ref name="аутоматски генерисано1">"Српске недељне новине", Будимпешта 2017.</ref>

[[Срби]] су насељени у Адоњу [[1690]]. године под патријархом [[Арсеније Чарнојевић|Чарнојевићем]]. Појавили су се 1688. године и ту зауставили. Већ 1691. године у Адоњу је православна црква - брвнара са једним свештеником.<ref> name="Српскеаутоматски недељне новинегенерисано1", Будимпешта 2017.</ref> У тој богомољи су до 1698. године чуване мошти српског деспота па светитеља Св. Стефана Штиљановића. Још [[1704]]. у једном спису „ударили су печет” [[Срби]] из тадашњег Џанкуртанца, Станоје Вајда "са својим сиромасима".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> По једном попису из [[1731]]. године у том насељу је било 19 српских кућа. Црква од чврстог материјала - камена грађена је 1732. године. У документу - списак пореза за школе, епархије будимске из [[1745]]. године, наводи се прилог из места Џанкуртаран - 5 ф. У другом српском документу састављеном и потписаном у [[Сентандреја|Сентандреји]] [[12. децембар|12. децембра]] [[1748]]. године, као извештају о избору владике, помињу се из [[православци]] и из Адоња: поп Андреј Жикуртарански, затим "Христјани Жанкултарански (сада, 1872. године - Ароњ!) - место печета полажу свој крст". Значи да је село имало у [[18. век]]у име Ж(Џ)анкултаран.

[[Српска православна црква|Српски православни храм]] у Адоњу је прво страдао током (1945), па срушен одмах након [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Око њега се налази српско [[Православље|православно]] [[гробље]], које је данас највећим делом уништено; остало је само пет мермерних споменика и неколико старих епитафа.<ref>Српски институт, интернет база података, Будимпешта</ref>

Јуна 2017. године постављен је у месту спомен-крст, да сведочи о некадашњем животу Срба. Уређено је сакрално место, на углу адоњских улица, Зрињи и Мађар. Аутор тог споменика, резбареног од храстовог усправно осушеног стабла, на којем је у средишту Христово распеће, био је уметник [[Ференц Немет]]. Уз споменик је постављена двојезична табла са текстом, који сведочи о доласку и вековном трајању (350 лета), те нестанку Срба у Адоњу.<ref> name="Српскеаутоматски недељне новинегенерисано1", Будимпешта 2017.</ref>