Руско-турски рат (1828—1829) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Authority control}}
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 26:
{{главни чланак|Источно питање}}
[[Датотека:Kars 1828.jpg|300px|мини|лево|опсада Карса]]
Нови руско-турски рат представља наставак кризе везане за [[Источно питање]] која је отпочела Грчким ратом за независност 1821. године. Русија је Турској предала ултиматум (17. март 1826) због сталног нарушавања ранијих обавеза Османског царства према балканским народима, [[Влашка|Влашке]], [[Молдавија|Молдавије]] и [[Србија|Србије]] (стечене [[Букурешки мир 1812.|Букурешким миром]] из 1812. године). Желећи да добије на времену, Турска је потписала [[Акерманска конвенција|Акерманску конвенцију]] којом је Русија добила спорне територије око [[Црно море|Црног мора]], избила на [[Дунав]], добила право слободне пловидбе трговачких бродова по турским водама и протекторат над Молдавијом, Влашком и Србијом. Турска је у сукобу са Грчком позвала у помоћ [[Египатски ејалет|египатску]] флоту [[Ибрахим-паша од Египта|Ибрахим-паше]]. Међутим, дана 20. октобра 1827. године османско-египатска флота доживљава пораз у [[наваринска битка|бици код Наварина]] од стране [[Бурбонска рестаурација|француско]]-руско-[[Британска империја|британске]] флоте. Након битке код Наварина наступа прекид дипломатских односа између Русије и Османског царства, а султан објављује [[sveti rat|свети рат]]. Русија је тада успешно завршила [[Четврти руско-персијски рат|рат са Персијом]] те се могла упустити у рат са Османским царством.
 
== Снаге ==
Турска је била неспремна за рат. Он се водио на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и [[Закавказје|Закавказју]]. Турци су у почетку имали 135.000 људи, а на Црном мору 18 ратних и помоћних бродова. Руска армија [[Петар Витгенштајн|Петра Витгенштајна]] бројала је 90.000 људи и 284 артиљеријског оруђа; на Црном мору 37, у [[Средоземно море|Средоземном]] 24, а на Дунаву 47 ратних бродова.
 
== Рат 1828. године ==
Ред 40:
== Завршетак рата ==
{{главни чланак|Једренски мир}}
Реална могућност да Руси заузму Цариград изазвала је интервенцију европских сила. Велика Британија, Аустрија, Француска и Холандија су удруженом флотом извршили на Дарданелима притисак на Русију, а истовремено турског султана наговорили на мир. Он је потписан 14. септембра у Једрену. Одредбама [[Једренски мир (1829)|Једренског мира]] Турска се обавезала да отвори мореузе за трговачке бродове свих земаља с којима није у рату. Русија је добила делту Дунава и црноморску обалу Кавказа. Влашка и Молдавија добиле су унутрашњу аутономију. Грчка је постала независна уз обавезу да Турској исплати ратну одштету.
 
== Утицај рата на Србију ==
{{главни чланак|Хатишериф из 1829. године}}
Шестом тачком Једренског мира Русија је Турској дала ултиматум од месец дана да са највећом тачношћу испуни одредбе [[Одвојени акт|Одвојеног акта]] и пете тачке Акерманске конвенције који су представљали захтеве српског народа. Издати [[Hatišerif|хатишериф]] [[Порта]] је била дужна да службено представи руском двору. Султан је испунио своју обавезу и 18/30. септембра издао Србима [[Хатишериф из 1829. године|први хатишериф]]. Турска се обавезала да ће поштовати одредбе Букурешког мира из 1812. године. Хатишериф је 11. децембра стигао у Крагујевац, а јануара следеће године прочитан на [[Скупштина у Крагујевцу (1829)|скупштини у Крагујевцу]]. Србија је постала руска штићеница. У наредном периоду султан ће Србији издати још два хатишерифа ([[Хатишериф из 1830. године|1830]]. и [[Хатишериф из 1833. године|1833]].) којим ће Србија стећи потпуну аутономију<ref>Кнежевина Србија (1830-1839) - Радош Љушић, Српска академија наука и уметности, Београд 1986. година. стр. 3, 4, 5</ref>.
 
== Види још ==
Ред 54:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book | ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year=1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
* {{Cite book | ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year=1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
{{refend}}
* [[Војна енциклопедија]], том 8
Ред 66:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Руско-турски рат (1828—1829)|* ]]
[[Категорија:Ратови у новом веку]]
[[Категорија:1828.]]