Аеродром Никола Тесла Београд — разлика између измена

м
Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
м (Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене)
| дужина_писте_m = 3.400<ref>[http://www.beg.aero/strana/10291/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0 Аеродром Никола Тесла :: Полетно-слетна стаза] {{Wayback|url=http://www.beg.aero/strana/10291/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0 |date=20150717124126 }}, приступљено 28. јула 2015.</ref>
| дужина_писте_ft = 11.155
| површина_писте = [[асфалт]]/[[бетон]]<ref>[http://worldaerodata.com/wad.cgi?id=RB37018&sch=LYBE World Aero Data: BEOGRAD - LYBE<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>
| угао_писте1 =
| дужина_писте_m1 =
Аеродром Никола Тесла је [[Авио-чвориште|матично чвориште]] [[Авио-компанија|авио-компаније]] [[Ер Србија]], националног авио-превозника [[Србија|Републике Србије]]. Аеродром је [[авио-чвориште]] нискотарифне авио-компаније [[Виз ер]], затим авио-службе [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] и авио-такси компаније [[Ер Пинк]], [[Принц авијација]], [[Инфинити авијација]] и [[Игл експрес]]. Кроз аеродром је [[2018]]. прошло 5.641.105 путника.<ref>{{Cite web|url=http://www.beg.aero/code/navigate.php?Id=200 | title = Аеродром „Никола Тесла“ Београд, „Статистика“ | accessdate=27. 02. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110815155624/http://www.beg.aero/code/navigate.php?Id=200 |archive-date=15. 08. 2011 |url-status=dead }}</ref>
 
Међународна компанија „Vinci Airports” је концесијом преузела руковођење Аеродромом Никола Тесла од [[21. децембар|21. децембра]] [[2018]]. године<ref>[https://www.ekapija.com/news/2347477/francuski-vinci-zvanicno-preuzima-aerodrom-nikola-tesla eKapija | Francuski Vinci zvanično preuzima Aerodrom Nikola Tesla<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>.
 
== Географски подаци ==
* Надморска висина: 102 м
* Просечна температура: 27&nbsp;°C
* Годишња промена: 3°Е (2005) /+5,2`
* Тип дозвољеног саобраћаја: -{IFR / VFR}-
 
== Историјат ==
 
[[Датотека:Beograd Airport 01.JPG|мини|250п|ддесно|Аеродром Никола Тесла]]
[[Датотека:Aerodrom beograd.jpg|мини|250п|ддесно|Аеродром из ваздуха]]
Историја [[аеродром]]а у [[Београд]]у почиње [[1910]]. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у [[Београд]]у настало је крајем [[1910]]. године на војном вежбалишту у предграђу [[Бањица]]. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.
 
 
Почетком [[1912]]. године, на [[Бањица|Бањици]] је подигнут први дрвени [[хангар]] за авионе намењен [[Балкански ратови|ратовању]] са [[Турска|Турском]]. Две године касније на Бањици је стационирана српска „аеропланска ескадрила” и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је после [[Први светски рат|Првог светског рата]] за потребе [[поштански саобраћај|поштанског саобраћаја]] на релацији [[Скопље]]-[[Ниш]]-[[Београд]]-[[Нови Сад]] и [[Београд]]-[[Сарајево]]-[[Мостар]]. У близини места где се налазио овај аеродром данас је [[Војно-медицинска академија]] (ВМА).
=== Аеродром [[Калемегдан]]-Доњи град ===
 
=== Аеродром [[Калемегдан]]-Доњи град ===
Овај аеродром се налазио на потезу од турског амама (данас [[Београдски планетаријум|Планетаријума]]) према ушћу [[Сава|Саве]] у [[Дунав]]. Са овог места први авион полетео је почетком [[1911]]. године. Значајно је због тога што је на њему [[9. јануар|9. јануара]] [[1911]]. године, само шест месеци након првог лета Суботичанина [[Иван Сарић|Ивана Сарића]], пилот [[Едвард Русјан]] на моноплану конструкције [[Мијал Мерћеп|Мијала Мерћепа]], полетео над [[Калемегданска тврђава|Калемегданском тврђавом]]. Међутим, услед снажног ветра долази до лома крила и пада авиона на бедем поред реке, поред [[Небојшина кула|Небојшине куле]], при чему [[Едвард Русјан|Русјан]] трагично страда. Део ребра с крила пале летелице и данас се чува у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]]. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ваздухопловства [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].
 
Овај аеродром се налазио на потезу од турског амама (данас [[Београдски планетаријум|Планетаријума]]) према ушћу [[Сава|Саве]] у [[Дунав]]. Са овог места први авион полетео је почетком [[1911]]. године. Значајно је због тога што је на њему [[9. јануар|9. јануара]]а [[1911]]. године, само шест месеци након првог лета Суботичанина [[Иван Сарић|Ивана Сарића]], пилот [[Едвард Русјан]] на моноплану конструкције [[Мијал Мерћеп|Мијала Мерћепа]], полетео над [[Калемегданска тврђава|Калемегданском тврђавом]]. Међутим, услед снажног ветра долази до лома крила и пада авиона на бедем поред реке, поред [[Небојшина кула|Небојшине куле]], при чему [[Едвард Русјан|Русјан]] трагично страда. Део ребра с крила пале летелице и данас се чува у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]]. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ваздухопловства [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].
 
=== Аеродром Панчево ===
[[Ваздушно пристаниште Београд|Међународни аеродром „Београд“]] изграђен је на ливади која се звала ''Дојно поље'', између [[Бежанијска коса|Бежанијске косе]] и леве обале [[Сава (река)|Саве]], око два километра јужно од [[Земун]]а. Аеродром је отворен за саобраћај у [[март]]у [[1927]]. године. Од [[фебруар]]а [[1928]]. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио-компаније, "[[Аеропут]]а“. Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је [[1931]]. године изграђена модерна пристанишна зграда, а [[1936]]. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Развој аеродрома и домаћег ваздухопловства наго је прекинут избијањем [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] аеродром су користили [[Немци]]. Они су га и порушили [[1944]]. године, при повлачењу из [[Београд|Београда]]а.<ref>{{cite news|last=Nikolić| first = Zoran| url = http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:487578-Na-Novom-Beogradu-je-do-Drugog-svetskog-rata-bio-jedan-od-najvaznijih-aerodroma-u-Evropi | title = На Новом Београду је до Другог светског рата био један од најважнијих аеродорома у Европи („Вечерње новости“, 17. април 2014) | publisher = Novosti.rs |date=|accessdate=21. 08. 2016}}</ref> Након рата, аеродром је постепено обнављан, пристанишна зграда делимично је преправљена, а почетком [[1946]]. године изграђена је нова приземна зграда за пријем путника. Почетком [[1950-е|1950-их]] продужена је [[бетон]]ска писта како би на аеродром могли да слећу тадашњи највећи авиони. Од априла [[1947]]. до [[1962]]. године овај аеродром био је база нове домаће авио-компаније „[[Југословенски аеротранспорт]]”, као и наша главна капија према свету.
 
=== Аеродром Београд-Сурчин ===
 
Појава млазних путничких авиона захтевала је ново продужење полетно-слетне стазе, за шта на постојећој локацији више није било простора. Такође, [[Нови Београд]] требало је већим делом изградити на тадашњој локацији аеродрома. Због свега је за нови аеродром у [[Београд]]у изабрана локација у [[Сурчин|Сурчину]]у. Последњи летови, који су већ водили преко тераса новоизграђених кућа које су окруживале аеродром, извршени су почетком [[1964]]. године, када су последњи авиони [[ЈАТ]]-а напуштали стару техничку базу и заузимали место на пространој платформи новог аеродрома. За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини [[Сурчин]]а, 18 км западно од [[Београд|Београда]]а.
 
Изградња новог аеродрома почела је априла [[1958]]. године, а Аеродром је пуштен у саобраћај [[28. април]]а [[1962]]. године<ref>[http://foto.mij.rs/site/gallery/5021/allphotos Svečano otvaranje novog aerodroma "Beograd"]. foto.mij.rs</ref>. Био је главна техничка база [[Јат ервејз|Југословенског аеротранспорта]]. Имао је једну писту дужине 3.000 метара, чија употребљивост у односу на ветар је износила 99,6%, рулну стазу дужине 3.350 метара, бетонске платформе за опслугу 16 авиона, пристанишну зграду од 8.000 m² за пријем путника, робно складиште, контролни торањ и другу савремену опрему. Уграђена је, у то време, најсавременија навигациона опрема, па је аеродром добио највишу међународну класу по [[ICAO]] стандардима.
Са увећањем броја путника од [[2014]]. године аеродром улаже у прилагођавање комфора за путнике и посетиоце. Уређен је везни део између [[Терминал]]а 1 и 2 и направљен простор за нове комерцијалне садржаје, изграђена је платформа за одлеђивање и спречавање залеђивања која у летњим месецима омогућује додатна паркинг места, изграђен је нови безбедносни пролаз за контролу приступа платформи и маневарским површинама, на спрату Терминала 1 отворен је још један гранични прелаз, први пут од отварања комплетно је реновиран Терминал 1, а изграђена је још једна терминална зона са додатних 10 шалтера за пријем путника, инсталиран је модерни транспортни систем. Број путника у порасту је готово сваке године до данас, а [[2004]]. године аеродром поново бележи више од 2 милиона путника годишње. Више од 3 милиона путника поново је забележено [[2011]]. године, а 4 милиона путника први пут у историји забележено је у новембру [[2014]]. године уз изузетно повећање броја путника од 31 одсто. У [[2015]]. години поново је оборен историјски рекорд, а [[2016]]. године постављен је нови рекорд од 4.924.992 путника. Године [[2017]]. први пут у историји је забележено преко 5 милиона путника.
 
Уговор о концесији на 25 година са [[Француска|француском]] компанијом „[[Ванси ерпортс]]” потписан је [[22. март|22. марта]]а [[2018]]. године.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/400586/Potpisan-ugovor-o-koncesiji-aerodroma-na-25-godina Потписан уговор о концесији аеродрома на 25 година („Политика”, 22. март 2018)]</ref>
 
На аеродрому „Никола Тесла“ данас је смештено авио-предузеће „[[Јат Техника]]”, оперативна одељења [[Агенција за контролу летења|Агенције за контролу летења]], [[Управа царина]] и авио-компаније „[[Ер Србија]]”, [[Музеј ваздухопловства у Београду|музеј ваздухопловства]] и школски центри авио-компаније „[[Ер Србија]]” и [[Агенција за контролу летења|Агенције за контролу летења]], хеликоптерска јединица [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|МУП]]-а и др.
Терминал 1 (Т1) је био једини терминал на аеродрому после отварања 1962. године. Терминал је реконструисан током [[1980е|1980-их]] година, када су додати и авио-мостови помоћу којих се путници укрцавају у авион.
 
Како би Терминал 1 функционисао као истински независна целина, реновиран је спрат Терминала, који је отворен 2015. године, чиме је добијен још један гранични прелаз са царином и четири нова шалтера пасошке контроле.Радови на Терминалу 1 почели су [[2017]]. године
и извођени су први пут од пуштања у рад старог Терминала 1, 1962. године. У новом холу Терминала 1 су инсталиране две независне зоне за пријаву путника и пртљага са укупно 18 најмодернијих шалтера за пријаву путника и пртљага, затим 2 шалтера за самостално чекирање пртљага, као и 2 уређаја за самостално чекирање путника. У холу Терминала 1 је и отворен поглед на платформу са паркираним авионима. Иако Терминали 1 и 2 се налазе један поред другог, повезани су ходником.
 
== Авио-компаније и дестинације ==
=== Редовне линије ===
Прекретница у даљем развоју аеродрома било је успостављање интерконтиненталних летова ка [[Њујорк]]у и [[Пекинг]]у. Национална авио-компанија [[Ер Србија]] је 23. јуна [[2016]]. године након 24 године обавила први директан лет ка Међународном аеродрому Џон Ф. Кенеди у [[Њујорк|Њујорку]]у у [[САД]], док је први лет на линији између [[Пекинг]]а и [[Београд]]а, преко [[Праг|Прага]]а, која је успостављена после 17 година, обавила је авио компанија [[Хајнан Eрлајнс]] 15. септембра 2017. године.
 
Следеће редовне путничке [[авио-компанија|авио-компаније]] користе аеродром Никола Тесла:
Поред мреже линија у домаћем саобраћају, као и са најважнијим европским економским центрима, [[Београд]] је увођењем дуголинијског саобраћаја националне авио-компаније и почетком рада прве домаће чартер компаније [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година прошлог века био повезан са укупно 5 континената, као и са великим бројем туристичких одредишта.
 
Летови из [[Београд]]а обављали су се ка великом броју одредишта у [[Северна Америка|Северној Америци]] ([[Њујорк]], [[Лос Анђелес]], [[Чикаго]], [[Кливленд]], [[Детроит]], [[Монтреал]] и [[Торонто]]) и Аустралији ([[Мелбурн]], [[Сиднеј]], [[Перт]]). Дуголинијски саобраћај обављале су и компаније „[[ПанАм]]” и „[[Квантас]]”. Од одредишта у [[Африка|Африци]], [[Блиски исток|Блиском]] и [[Далеки исток|Далеком истоку]], летови су се обављали ка [[Пекинг]]у, [[Хонгконг]]у, [[Калкута|Калкути]], [[Мумбај|Мумбају]]у, [[Техеран|Техерану]]у, [[Багдад]]у, [[Кувајт]]у, [[Аман]]у, [[Куала Лумпур|Куала Лумпуру]]у, [[Карачи]]ју, [[Сингапур]]у, [[Дамаск]]у, [[Бангкок]]у, [[Каиро|Каиру]] и [[Алжир (град)|АлжирАлжиру]]у.
 
Почетком [[1990-е|1990-их]] година, услед санкција [[УН]] у периоду од јула [[1992]]. до октобра [[1994]]. године „[[ЈАТ]]” је повремено обављао само летове у домаћем авио-саобраћају на линијама за [[Ниш]], [[Приштина|Приштину]], [[Ужице]], [[Подгорица|Подгорицу]] и [[Тиват]]. Први међународни лет након санкција „[[ЈАТ]]” је обавио 6. октобра [[1994]]. године за [[Москва|Москву]]. Након кратке стабилизације, поново је од марта до јуна [[1999]]. године комплетан авио-саобраћај из [[Београд]]а био обустављен током ваздушних удара [[НАТО]].
 
Након ових дешавања, број путника је у порасту готово сваке године до данас. У [[2004]]. години београдски аеродром поново бележи више од 2 милиона путника годишње, а [[2011]]. године поново је забележено више од 3 милиона путника. Историјских 4 милиона путника забележено је у новембру [[2014]]. године уз изузетно повећање броја путника од 31 одсто. [[2017]]. године број путника је прерастао 5 милиона<ref>[https://www.exyuaviation.com/2017/12/belgrade-airport-handles-five-millionth.html Belgrade Airport handles five-millionth passenger<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>.
 
{| class="wikitable sortable" border="1" cellpadding="3" style="border-collapse:collapse;text-align:center;"
1.572.075

измена