Никола Пашић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.226.29 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 77:
 
== Биографија ==
По једним изворима рођен је на празник Светог Николе 6/18. децембра,<ref>[https://web.archive.org/web/20140116140531/http://www.balby.com/Spomenica%20Nikole%20Pasica%201845-1925.PDF Споменица Николе Пашића 1845- (1925). стр. 13.] у самом извору пише 6/19. децембра, губећи из вида да је разлика међу календарима у 19. веку била 12 дана.</ref> а по другим изворима рођен је [[19. децембар|19. децембра]] [[1845]].<ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/licnosti/premijeri.html Премијери Југославије (Архив Југославије)], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> или 19/31. децембра 1845. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/445560/Nikola-Pasic -{Nikola Pašić (Britanicca Online)}-], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Рођен је у [[Зајечар]]у од оца Петра и мајке Пене. Његов отац, био је трговац са скромним приходима у Зајечару.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/ilustro/2258/1.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120121134052/http://www.politika.rs/ilustro/2258/1.htm|archivedate=21. 1. 2012 |title=Politika Newspapers & Magazines d.o.o. - Ilustrovana Politika |publisher=Politika.rs |date=|accessdate=24. 9. 2010.}}</ref> Деда Николе Пашића је био пекар у Зајечару. Никола Пашић је имао брата Најдана и сестру Ристосју.<ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i23/03iv06/03iv062801/Skolovanje.htm |title=Školova Nikole Pašica |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=24. 9. 2010.}}</ref> Као и код већине осталих знаменитих личности Балкана, и у случају Николе Пашића постоје одређени извори који наводе да Никола Пашић није био Србин већ да је био [[Бугари|бугарског]]<ref>{{cite book |last1last=Гочев |first1first=Янко |title=Руската империя срещу България |date=2006 |page=330}}</ref> или [[Цинцари|цинцарског]]<ref>Цинцари, балкански Хазари - Миле Раденковић. стр. 19.</ref> порекла. Међутим, сам Пашић је истицао да су његови преци из [[Тетово|тетовске]] околине<ref>{{cite book |last1last=Стојановић |first1first=Воја |title=Заслужни синови: биографије заслужних људи са територије Источне Србије и Поморавља |date=1941 |page=149}}</ref>, тачније из села [[Рогачево|Рогачева]] у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref>{{cite book |last1last=Цвијић |first1first=Јован |title=Балканско полуострво |date=1966 |page=516}}</ref>
 
У школу је кренуо веома касно, са једанаест година.<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111110015223/http://www.namestuvoljno.com/magazin/trebalo-bi-znati/91-nikola-pasic.html |title=Nikola Pašić |publisher=Namestuvoljno.com |date=24. 7. 2010. |accessdate=24. 12. 2010.}}</ref> Школовао се у време честих пресељења зајечарске гимназије, тако да је због школовања као ђак боравио у [[Неготин]]у и [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Гимназију је завршио у 21. години, углавном одличним успехом.
Ред 133:
Почетком 1915. године, као председник српске владе, Никола Пашић позива јеромонаха [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] у [[Ниш]] и упућује га у [[Енглеска|Енглеску]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] да пропагира српску праведну борбу и да сузбија аустријску пропаганду против Србије. Био је један од потписника [[Крфска декларација|Крфске декларације]] [[1917]].
 
По страначком споразуму први председник владе Краљевине СХС је требало да буде Никола Пашић, али је регент [[Александар I Карађорђевић|Александар]] мандат дао [[Стојан Протић|Стојану Протићу]] да би ослабио Пашићев положај, а Пашића послао као делегата на [[Париска мировна конференција 1919.|Париску мировну конференцију]].{{sfn|Petranović|1988|pp=91-92}}
 
=== Краљевина СХС ===
Ред 144:
Био је на аудијенцији код краља Александра [[9. децембар|9. децембра]] [[1926]]. током које је краљ изнео неке критике на рачун Пашићевог сина и није му поверио нови мандат председника владе. Потресен овим догађајем Пашић је изненада преминуо сутрадан [[10. децембар|10. децембра]] 1926. од [[мождани удар|можданог удара]], у 81. години живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. У политичком животу Србије, Пашић је провео 48 година. Активно се бавио политиком до смрти. После Пашићеве смрти, ниједан радикалски политичар није могао да упореди са његовим ауторитетом.{{sfn|Petranović|1988|p=141}}
 
Добио је више одликовања међу којима су високи руски [[Орден Белог орла (Руска Империја)|Орден Белог орла]] са брилијантима, руски Орден Светог Александра Невског, румунски Орден Карола, турски Oрден Османлије и Орден Карађорђеве звезде.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=148, 153, 343}}</ref>
 
== Наслеђе ==
[[Датотека: Mémorial Paionia 02501.JPG|мини|десно|200п|Споменик Николи Пашићу у спомен парку ''Паиониа'' у близини града [[Карасули]] у [[Грчка|Грчкој]]]]
У политици се доказао као мудар, сталожен и упоран политичар. Говорио је: {{цитат|Срби јесу мали народ, али већег између [[Беч]]а и [[Истанбул|Цариграда]] немамо.}} Осим тога, он је био ћутљив по природи и имао је [[узречица|узречицу]] „овај“. Био је познат по надимку Баја.
 
Јануара [[1939]]. откривена је спомен-плоча у Цириху на кући у којој је као студент становао Никола Пашић, догађају је присуствовао председник владе [[Милан Стојадиновић]], а „Политика“ од 13. јануара 1939. посветила је томе целу насловну страну.
Ред 163:
== Породични живот ==
 
Никола Пашић се оженио Ђурђином Дуковић, ћерком богатог тршћанског трговца [[житарице|житом]], Србина. Венчали су се у [[Фиренца|Фиренци]], у руској цркви, а не у [[Трст]]у, у српској, јер је тако желео младожења, да се не би многобројни Срби који живе у Трсту сјатили на дан венчања. Никола Пашић је имао сина Радомира и ћерке Дару и Паву.
 
Његов син Радомир био је познат по разним корупцијским аферама и загорчавао је Пашићу живот. Раде је имао два сина Николу (завршио права на Оксфорду, рођен 1918.) и Владислава (архитекта, умро 1978. година у Женеви). [[Никола Пашић (унук)|Никола Пашић Други]] (1918—2015) живео је у [[Торонто|Торонту]] где је основао и дуго година водио [[Српска национална академија у Канади|Српску националну академију]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Umro-Nikola-Pasic-unuk-imenjak-srpskog-drzavnika.sr.html Умро Никола Пашић, унук-имењак српског државника („Политика“, 11. јануар 2015)]</ref>
Ред 170:
[[Датотека:Zgrada u kojoj je umro Nikola Pasic.jpg|десно|мини|[[Кућа Николе Пашића|Кућа у којој је живео и умро]] Никола Пашић, Београд угао Француске и Јевремове]]
[[Датотека:Tabla Nikola Pašić.jpg|десно|мини|Табла на кући у којој је умро Никола Пашић]]
Било је и у његово време и касније разних критика на рачун Николе Пашића.
 
[[Пера Тодоровић]], ранији саборац из Радикалне странке, дао је следећи опис: „Пашић је до века био страшан сметењак, шепртљан и оклевало. Вечито шепртљање и кубура - то је најбитнија карактерна црта Пашићева. При свакој мало озбиљнијој ствари он се устумара, вије се као душа грешника, и не знаш да ли се више ускубурио пред мишљу или пред делом. Он никада не зна јасно ни шта хоће ни шта неће. Он хоће све и неће ништа. Он догађајима не излази у сусрет, он увек гегуца за њима“. Непосредно након Пашићеве смрти његову политичку личност и деловање критиковао је [[Јаша Продановић]] у часопису ''[[Нова Европа]]'' који је уређивао такође оштар Пашићев критичар [[Милан Ћурчин]].
Ред 204:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Станковић|first=Др Ђорђе Ђ.|title=Никола Пашић, Савезници и стварање Југославије|url=https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=13324|year=1984|publisher=Нолит|isbn=|pages=296}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Станковић|first=Др Ђорђе Ђ.|title=Никола Пашић и југословенско питање (1-2)|url=https://www.knjizara.com/antikvarnica/NIKOLA-PASIC-I-JUGOSLOVENSKO-PITANJE-1-2-480696|year=1985|publisher=БИГЗ|isbn=|pages=549}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Казимировић|first=Васа|title=Никола Пашић и његово доба 1845-1926 (1-2)|url=https://www.amazon.com/Nikola-Pasic-njegovo-doba-1845-1926/dp/B009AS812M|year=1990|publisher=Нова Европа|isbn=|pages=1282}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Станковић|first=Др Ђорђе Ђ.|title=Никола Пашић и Хрвати|url=https://www.knjizara.com/antikvarnica/NIKOLA-PASIC-I-HRVATI-1918-1923-426889|year=1995|publisher=БИГЗ|isbnid=ISBN 86-13-00828-3|pages=503}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Раденковић|first=Ђорђе|title=Пашић и Србија|url=https://www.knjizara.com/antikvarnica/PASIC-I-SRBIJA-467652|year=1997|publisher=Службени лист|isbn=|pages=535}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Група аутора|first=|title=Никола Пашић у Народној скупштини (1-4)|url=https://www.korisnaknjiga.com/nikola-pasic-u-narodnoj-skupstini-1-4-polovna-knjiga-95781|year=1998|publisher=Службени лист|isbn=|pages=2734}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Раденковић|first=Ђорђе|title=Пашић и Југославија|url=https://www.knjizara.com/antikvarnica/PASIC-I-JUGOSLAVIJA-463346|year=1999|publisher=Службени лист|isbnid=ISBN 86-355-0428-3|pages=565}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Станковић|first=Др Ђорђе Ђ.|title=Сто говора Николе Пашића - Вештина говора државника (1-2)|url=https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=19069|year=2007|publisher=Рад|isbn=|pages=773}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Витезовић|first=Милован|title=Никола Пашић у анегдотама|url=https://www.knjizara.com/Nikola-Pasic-u-anegdotama-Milovan-Vitezovic-22041
|year=2002|publisher=Службени гласник|isbn=|pages=168}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Banac|first=Ivo|title=The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics|url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&pg=PT175|date=9. 6. 2015.|publisher=Cornell University Press|pages=175–}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918|year=1981|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=ZntpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године|year=1988|location=Лесковац|publisher=Народни музеј|url=https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=https://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Никола Б.|authorlink= Никола Б. Поповић|others= |title= Срби у Првом светском рату 1914—1918|year=2000|url= |publisher= Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location= Нови Сад|id=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Popović-Obradović|first=Olga|authorlink=Олга Поповић-Обрадовић|title=Kakva ili kolika država?: Ogledi o političkoj i društvenoj istoriji Srbije XIX–XXI veka|year=2008|url= |publisher=Helsinški odbor za ljudska prava|location= |isbn=9788672081558|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димитријевић|first=Миодраг|authorlink= |others= |title=Никола Пашић у ходу историје|year=2004|url= |publisher=Креативна радионица|location=Крушевац|id=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Симеуновић|first=Драган|authorlink = Драган Симеуновић (политиколог)|year=2000|title=Нововековне политичке идеје у Срба|publisher=Институт за политичке студије | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=86874636}}
* {{citeCite book| ref=harv|last=Fogelquist|first=Alan|title=Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929|url=https://books.google.com/books?id=-pdRAwAAQBAJ&pg=PA300|year=2011|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-257-94299-2|pages=}}
* Славенко Терзић: Драгољуб Павловић о “култу личности” Николе Пашића, Научни скуп Србија 1918. године и стварање југословенске државе. - Београд, Историјски институт, (1989). стр. 85–93.
* Славенко Терзић: О славенофилству Николе Пашића, Никола Пашић : живот и дело : зборник радова са научног скупа у Српској академији наука и уметности. Београд, 16. и 17. октобар 1999. године и Задужбини “Никола Пашић”. Зајечар, 19. октобар 1995. године. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, (1997). стр. 31–144.
* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шемјакин|first=Андреј Л.|title=Митрополит Михаило у емиграцији: Заједно са Николом Пашићем против Милана Обреновића|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=2003|volume=31|pages=219-238|url=http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-11.pdf}}
{{refend}}