Александар Верешчагин — разлика између измена

Један је од најзначајнијих и најсвестранијих руских емиграната који је дјеловао на умјетничкој сцени [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС/Југославије]]. Завршио је Николајевску инжењерску вишу академију ([[1905]]) упоредо са Драмском академијом у [[Санкт Петербург|Петрограду]] (1906). Глумио је у позориштима у [[Псков]]<nowiki/>у, Петрограду, Москви и [[Кијев]]<nowiki/>у. Једно вријеме боравио је у Паризу, гдје је глумио у филмовима Смрт војника, Јао повјерљивима, Богородичина црква, Кћерка надзорника пруге, Полтава. Учествовао је у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], а од 1918. био је директор Руског позоришта у [[Батуми|Батум]]<nowiki/>у на [[Кавказ (регион)|Кавказ]]<nowiki/>у. У Краљевину СХС дошао је 1919. Био је режисер у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту у Београду]], а затим је радио у позориштима у Скопљу, Сарајеву, [[Загреб]]<nowiki/>у, Новом Саду, [[Сплит]]<nowiki/>у, на [[Цетиње|Цетињ]]<nowiki/>у, [[Панчево|Панчеву]] и [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Режирао је и играо главну мушку улогу у нијемом филму [[Страст за пустоловином (1922)]], који се сматра изгубљеним.<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite book|title=Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г|last=|first=|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|year=2018|isbn=978-99976-42-04-2|location=Лакташи|pages=83}}</ref> Непосредно након рата био је редитељ и умјетнички руководилац позоришне групе у Панчеву (Секција 1), за коју је [[13. септембар|13. септембра]] [[1945]]. године режирао „Антигону”. Верашчагин је у панчевачко позориште дошао [[1942]]. и са супругом Маријом, глумицом, остао до краја позоришне сезоне 1946/47.<ref>{{Cite web|url=https://www.pancevac-online.rs/arhiva/arhiva/!4025/07hronika.htm|title=Ruske škole, garant nacionalnog opstanka|last=Palibrk-Sukić|first=Nesiba|date=|website=Pancevac-online.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=11. 9. 2019.}}</ref>

Послије завршетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] кратко је боравио на Цетињу и у [[Осијек]]<nowiki/>у, након чега је отишао у САД, гдје је, режијом Коштане, у Српском позоришту у Чикагу, прославио педесетогодишњицу умјетничког рада (1953).<ref>{{Cite book|titlename=Енциклопедија"аутоматски Републикегенерисано1" Српске. 2, В-Г|last=|first=|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|year=2018|isbn=978-99976-42-04-2|location=Лакташи|pages=83}}</ref>

У Краљевини Југославији одликован је [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве V степена]] (1936).<ref>{{Cite book|title=Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г|last=|first=|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|year=2018|isbn=978-99976-42-04-2|location=Лакташи|pages=93}}</ref>