Википедија

Злочини усташа у Другом светском рату — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 27:
Поред ових многобројниг наведених примера још је огроман број српских породица разних срезова и места која су ушла у састав НДХ, насилно отеран из својих домова и одмах или пошто се дуже времена потуцао по разним логорима, пребачен у Србију. Пљачкањем уцењивањем и насилним прогањањем српски народ је оштећен од Хрвата-усташа за преко 40 милијарди и предратних златних динара. Процењивало се да је из НДХ протерано око 340.000 Срба.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 120.</ref>
 
Да би лакше дошли до плена, усташе су приликом гоњења становника из кућа обично говорили да понесу са собом све драгоцености и новац и да им се ништа неће одузети, што није било истина. Када су у [[Бихаћ|Бихаћу]]у на игралишту, по наредби усташа скупио велики број људи, жена и деце наређено је да свако преда сав новац и ствари од вредностии за себе задржи само 500 динара. Поред тога сви су морали да предају и кључеве од кућа."Људима и женама су чак скидали и бурме и трзали сурово минђуше са [[Уво|ушију]]". Том приликом одузето је 1.500.000 динара у новцу, 15 кг. сребра, и 7 килограма злата у златницима и накиту. Све ово усташе су одмах међу собом поделиле. "Када смо тражили да нам издају признанице на одузети новац и реверсе на одузети накит и друге вредности, усташе су нас најгрубљим тоном одбиле, говорећи да ми сами прибележимо , у својим нотесима колико нам је ствари и новца одузето". Само имање Божице Ђукић у Бихаћу и њене ствари које су усташе узели за себе вределе су 1.500.000 динара.Јосип Клеменчић месар и општински комесар из [[Вргинмост|Вргинмоста]]а, за време покоља становништва и паљења села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба "велику суму папирног новца и и више килограма сребрног новца".<ref name="automatski generisano11">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 107.</ref>
 
Протеране су и све српске породице из села Сокоца. Исто тако из села: Лугова, Покоја, Кастеле и Србњака која се налазе од Бихаћа до Отрожачког места долином реке Уне "са десне и лијеве стране усташе су протерале све становнике православне вере из њихових кућа".<ref name="automatski generisano21">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 119.</ref>
 
Пошто су из Бихаћа истеране српске породице, хрватске власти су истакле крупним словима штампане плакате по бихаћким улицама, на којима је стајало и ово “Власи (тзв. Срби) и Жидови, да би се очувао хрватски карактер, хрватског града Бихаћа, не смеју се задржавати у околини Бишћа на 15 км. Не смеју више долазити ни на недељне ни на годишње вашаре“.<ref>Никола Богуновић прота, у Петровцу на Млави 12. VIII 1947. год (П)</ref>
 
У Бихаћу је по наредби великог жупана Виктора Кватерника на Видовдан 1941. године почело рушење православне цркве, првог дана је скинут крст, срушено кубе и скинут кров, а сутрадан пошто је била од тврдог материјала цркву су морали да руше минама.<ref name="automatski generisano17">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 172.</ref>
Ред 95:
 
=== Бунић - Кореница ===
Усташе су убијале жене и поједниначно и у већим групама. Наду Кнежевић, свршену медицинарку из [[Бунић|Бунића]]а, заклали су пред њеном кућом.<ref name="automatski generisano3">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 222.</ref>
 
Малишу Брибића земљорадника из Бунића, срез Кореница, "полили су гасом допола и потпалили га шибицом да је до половине изорео и полумртвом му одрезали главу.
Милету Кнежевића, бележника из [[Бунић|Бунића]]а , заједно са женом и петоро деце затворили су у шталу и запалили је и они су у њој изгорели.<ref name="automatski generisano10">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 213.</ref>
 
=== Ведро Поље - Госпић ===
Ред 124:
 
=== Воћин ===
Жупски уред у [[Воћин|Воћину]]у, срез Подравска Слатина 16. марта [[1941]]. године послао је "преузвишеном" надбискупу др [[Алојзије Степинац|Алојзу Степинц]]<nowiki/>у телеграм да му драговољно [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличени]]<nowiki/> Срби "на дан славе воћинске општине од седам села пригодом повратка у [[Католичка црква|римокатоличку цркву]] шаљу поздрав као врховном надпастиру уз изразе синовске љубави". Телеграм су потписали мисионар фра Петар Берковић и начелник Чурчиновић.<ref name="automatski generisano29">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 303.</ref>
 
=== Вргинмост ===
У срезу Вргинмост масовно су убијани жене и деца од стране усташа. Често су их затварали у сељачке куће, које би запалили и сви би унутра изгорели. [[Усташе]] су такође нагонили жене да пасу траву. У појединим местима среза [[Вргинмост|Вргинмоста]]а после силовања српских жена и девојака усташе би им "одрезали груди и полне органе" говорећи: "Нећете више рађати српске псе".<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 221222.230</ref>
 
Јосип Клеменчић месар и општински комесар из Вргинмоста, за време покоља становништва и паљења села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба "велику суму папирног новца и и више килограма сребрног новца".<ref name="automatski generisano11" />
Ред 141:
28. априла 1941. Исте ноћи ([[Масакр у Гудовцу|као у Гудовцу код Бјеловара]]) код Вуковара, на обали Дунава, друге усташе су заклале још 180 Срба и бациле њихове лешеве у реку.<ref>Убице у божје име – Ерве Лоријер Филип Вишњић – Београд pp. 1987 48</ref>
 
Како добровољце и колонисте тако су и друге Србе усташке власти присилно исељавале са територије своје државе. Августа 1941. усташе су из Вуковара све богатије Србе и интелектуалце "присилно пребацили у Србију, а њихово целокупно имање запленили у корист НДХ". Из Борова као и из других села вуковарског среза, покренули су велики број Срба. У селу Салашу наредили су да се сви [[Срби у Хрватској|Срби]] иселе у року од пола сата, а у њихове куће су довели Хрвате из Загорја. Др. Јова Новаковић лекар из Борова прича како су њега , његову породицу и још много Срба из Борова насилно иселили. 22. августа 1941. године дошло је у његово двориште 10 усташа наоружаних пушкама и митраљезима и наредили му да се за 10 минута са двоје деце спреми за полазак и понесе само најпотребније ствари. Новаковић је наредбу извршио у одређеном року: повео је децу, узео свежањ ставри, повео служавку и дошао на станицу где је већ чекало, око 30 породица са децом. После четворочасовног ишчекивања потрпали су их у фургоне које су споља "замандалили" не рекавши куда их воде. возили су се 24 сата, онда се воз зауставио на станици Гуња. Ту су чекали 3 и по сата док су их истоварили, потрпали на сељачка кола и одвезли 14 километара испред [[Брчко|Брчког]]г "и истоварили нас на једној голој пољани на обали Саве преко пута Брезовог Поља". Одатле су после пребачени у [[Србија под немачком окупацијом|Србију]].<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 117.</ref>
 
Одмах у почетку власти су готово по свим српским радњама, удружењима и новчаним заводима поставили комесаре. У Срему у вуковарском срезу, "сва српска предузећа: банке, трговине као и црквена општина, добили су комесаре који су кључеве од радњи и од каса узели себи у џепове". Црквена општина морала је да плаћа свом комесару Хорватовићу, "пропалом вуковарском сајџији, иначе пијаници и моралној пропалици". 2.400 динара месечно. Како то није било предвиђено црквеним буџетом комесар је себи плату обезбедио тако што је отпустио црквеног појца Пају Продановића учитеља, као и благајника и перовођу.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 100.</ref>
Ред 184:
-Копајте себи гроб!
 
Немоћ помиреност са судбином тих несрећника били су такви да су послушали. Тада су им жицом везали руке на леђа, а затим их гурнули и живе сахранили у дубокој јами коју су морали сами да ископају.
 
Колико год да су били свирепи, Немци нису без узбуђења примили вест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, изввршила је ексхумацију и фотографисала лешеве. Њен записник се налази међу документима Рајха под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).<ref>Убице у божје име – Ерве Лоријер Филип Вишњић – Београд pp. 1987 47,48</ref>
Ред 287:
=== Копривница ===
 
У срезу копривничком већ 11. априла 1941. године одузето је све оружје од народа, па и ловачке пушке, и наређено је да на свакој кући, као и на цркви буде истакнута хрватска застава. По селима су одмах почели да вршљају чланови "Хрватске заштите" и да одводе поједине сељаке у затвор.<ref name="automatski generisano16">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 75.</ref>
 
Из села Велике Мучне пресељено је 30 а из [[Велики Поганац|Великог Поганц]]<nowiki/>а - села у Копривничком срезу више српских сељачких имућнијих породица.
Ред 301:
=== Љубушки ===
 
[[Видовдан|Видовдански]]ски талас усташког геноцида захватио је и српско становништво љубушког среза. Од свих јама љубушког краја посебно се издавја она на Хумцу, која се налази у огради тамошњег фрањевачког самостана. При масакрирању и и бацању Срба у ту јаму, у ноћи између 30. јуна и 1. јула, и поред јаукања и запомагања невиних жртава, нико од „Кристових слугу“ из тог самостана није изашао да погледа шта се то дешава.
 
=== Мала Градуса - Петриња ===
Ред 345:
=== Оточац ===
 
У Оточцу "наоружане групе људи нападају домове мирних и ненаоружаних Срба, сељака и грађана, отимају животне намирнице и стоку, злостављају и вређају Србе и све што је српско на сваком кораку. Убијају на најсвирепији начин, одводе у затвор потпуно невине људе без икакве кривице, само зато што су Срби".<ref name="automatski generisano16" />
 
У оточком срезу опљачкане су све цркве и друге знаменитости и старине још у августу 1941. године. На челу оних који су извршили тај задатак био је усташки изасланик из Загреба др. Бах, који је све ствари однео у Загреб.<ref name="automatski generisano14" />
Ред 353:
 
=== Пакрац ===
Велики део хрватског народа схватио је оснивање [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] као прилику за обрачунавање са свима омраженицима, на првом месту са Србима. Стога је од првог дана почело хапшење и прогањање Срба и уништавање свега што носи српско обележје. У Пакрачком срезу одмах после [[6. април|6. априла]]а, а нарочито после проглашења независне државе, на српским кућама су осванули натписи: "Бјежте Срби, долази Павелић (ЖАП)", "[[Србе на врбе]], свиње преко Дрине" (ЖАП)".<ref name="automatski generisano7" />
 
У местима среза пакрачког усташе су ишле од села до села палиле поједине куће, пљачкали и убијали народ.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 265.</ref>
Ред 389:
=== Плитвичка језера ===
 
Крајем [[Мај|мајамај]]а 1941. године [[Независна Држава Хрватска|хрватске усташке власти]] су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не сме бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину попалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".<ref>{{harvnb|Страњаковић|1991|pp=118,119}}</ref>
 
=== Подравска Слатина ===
Ред 501:
 
=== Хрватска Костајница ===
У Хрватској Костајници су двојица [[Усташе|усташа]] јурили једну [[Жена|жену]] да силују . "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели , а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".<ref name="automatski generisano4" />
 
У истом селу су Марици жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије " пробушили образ жицом провукли кроз уста и уши , а међу ноге је забили колац". Жицу су стезали док је нису раздерали цело лице"<ref name="automatski generisano4" />
Ред 590:
* {{cite book| ref = harv | title=Књига о Дијани Будисављевић|year=2013|publisher=Свет књиге|location=Београд|url=http://svetknjige.net/book.php?var=500|last=Ломовић|first=Бошко|isbn=978-86-7396-445-4}}
* {{cite book| ref = harv | title=Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević|year=2014|publisher=Svet knjige|location=Belgrade|url=http://svetknjige.net/book.php?var=530|last=Lomović|first=Boško|isbn=978-86-7396-488-1}}
* {{cite book| ref = harv |last=Мирковић|first=Јован|title=Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – photomonograph |publisher=Свет књиге, Београд|year=2014|isbn=978-86-7396-465-2|url=http://svetknjige.net/book.php?var=525|ref=harv}}
* {{cite book| ref = harv | title=Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević|year=2014|publisher=Svet knjige|location=Belgrade|url=http://svetknjige.net/book.php?var=531|last=Lomović|first=Boško|isbn=978-86-7396-487-4}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Antonijević|first=Nenad|authorlink=Ненад Антонијевић|title=Ustaški stožernik Ivo Rojnica i njegova uloga u zločinima u Dubrovniku 1941. godine|journal=Dijalog povjesničara-istoričara|year=2002|volume=6|pages=335-350}}
Ред 615:
{{Други светски рат у Југославији}}
 
[[Категорија:Злочини усташа у Другом светском рату| ]]
[[Категорија:Ратни злочини у Југославији у Другом светском рату]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Злочини_усташа_у_Другом_светском_рату”