Википедија

Торањ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 11:
[[Датотека:Leaning tower of pisa 2.jpg|мини|[[Криви торањ у Пизи]]<ref>{{cite web|url=http://www.towerofpisa.info/Tower-of-Pisa-facts.html|title=Leaning Tower of Pisa Facts|accessdate=05. 10. 2013.|publisher=Leaning Tower of Pisa|date=}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/793432.stm |title=Europe &#124; Saving the Leaning Tower|publisher=BBC News |date=15. 12. 2001|accessdate=09. 05. 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.archidose.org/Jul00/071000.html|title=Tower of Pisa|publisher=Archidose.org|date=17. 06. 2001|accessdate=09. 05. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090626231030/http://www.archidose.org/Jul00/071000.html|archivedate=26. 06. 2009|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/333926/Leaning-Tower-of-Pisa|title=Leaning Tower of Pisa (tower, Pisa, Italy) – Britannica Online Encyclopedia|publisher=Britannica.com|accessdate=09. 05. 2009}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.scienze.tv/node/3952|title=E la Torre di Pisa non oscilla più|publisher=Scienze.TV|date=28. 05. 2008|accessdate=09. 05. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://archive.is/20120524211621/http://www.scienze.tv/node/3952|archivedate=24. 05. 2012|df=mdy-all}}</ref>]]
 
Торњеви се користе још од праисторије. Најстарији познати торњеви су кружни торњеви на зидинама [[Неолит|неолитскогнеолит]]ског града [[Јерихон|Jerihona]] (8000. г н.е.)
<ref name="BarkaiJP">[http://www.jpost.com/VideoArticles/Video/Article.aspx?id=208206 O'Sullivan, Arieh., World’s first skyscraper sought to intimidate masses, ''Jerusalem Post'', 14 February 2011]</ref><ref name="Parry">[http://www.livescience.com/12918-tower-jericho-hunter-gatherer-monument.html Parry, Wynne., Tower of Power: Mystery of Ancient Jericho Monument Revealed, LiveScience, 18 February 2011]</ref><ref name="Bromiley1995">{{harvnb|Bromiley|1995|pp=275}}</ref><ref name="Cremin2007">{{Cite book|last=Cremin|first=Aedeen|title=Archaeologica|url=https://books.google.com/books?id=A0llBlzF6UgC&pg=PA209|accessdate=09. 07. 2011|date=01. 11. 2007|publisher=frances lincoln ltd|isbn=978-0-7112-2822-1|pages=209}}</ref> и каснији бројни [[Месопотамија|месопотамијски]] торњеви. Неки од најстаријих сачуваних примера су структуре зване [[Брох]] у северној [[Шкотска|Шкотској]], које су заправо ваљкасте куће-торњеви. Ови и каснији [[Феничани|феничански]] и [[Стари Рим|староримски]] примери део су фортификацијског одбрамбеног састава те се називају куле. Касније се куле користе и за друге сврхе (нпр. сат-кула пронађена у [[Могадор]] из 1. века. пре. Христа. је изведен од феничанских и карташких извора. Римљани су градили октогоналне торњеве<ref>[http://www.megalithic.co.uk/article.php?sid=17691 °C Michael Hogan, "Dioklecijanova palača", Megalitski portal, A. Burnham ed, 6. kolovoza, 2007.]</ref> као елемент [[Диоклецијанова палата|Диоклецијанове палате]] у [[Сплит]]у, која датира око [[300]]. године,<ref>{{Cite book|last=Marasović|first=Tomislav|title = Dioklecijanova palača - svjetska kulturna baština|location=|publisher=Zagreb|year=1995|isbn=978-953-6006-02-1|pages=}}</ref><ref>Frane Bulić i Ljubo Karaman, ''Palača cara Dioklecijana u Splitu'', Matica Hrvatska, Zagreb, 1927.</ref> док су [[Сервианске грађевине]] (4. века. п. н.е.) и [[Аурелијанов зид|Аурелијановог зида]] зидине у трећем веку имали четвртаске торњеве. [[Кинези]] користе торњеве као интегрални део Кинеског зида за време династије Кин (210. п. н.е.).
 
Ред 40:
 
=== Стратешке предности ===
Торњеви су кроз историју својим власницима омогућавали одбрамбену предност омогућавајући им поглед на ширу околину, укључујући и [[Бојно поље|бојна поља]]. Укључивани су у одбрамбене зидине ([[Куле|кула]]) или су грађени у близини потенцијалних места ([[опсадни торањ]]). Данас се торњеви у овој сврси могу пронаћи у [[Затвор|затворимазатвор]]има и [[Војни камп|војним камповима]].
 
=== Искоришћавање гравитације ===
Коришћењем слободног пада за померање предмета или ствари према доле, торањ се може користити за спремање зрнастих или текућих ствари као у [[Силос|силосимасилос]]има или [[Водоторањ|водоторњевима]], али и као носач за бушење тла као у [[Нафтни торањ|нафтним торњевима]], те за тестирање (нпр. тестирање бомби) или као платформе за дубинско роњење и торњеви за обуку ватрогасаца или падобранаца. [[Скијашке скакаонице]] користе исту идеју чиме се решава недостатак природне планинске рампе за скокове.
 
=== Комуникација ===
[[Датотека:Toronto's_CN_Tower.jpg|веза=https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Toronto's_CN_Tower.jpg|мини|десно|250п|<center>Комуникацијски [[СН торањ]] у [[Торонто|Торонту]] једна је од највиших грађевина на свету.<center></center></center>]]
У историји су се једноставни торњеви попут [[Светионик|светионикасветионик]]а, [[Звоник|звониказвоник]]а, [[сат кула]], [[Сигнални торњеви|сигналних торњева]] и [[Минарет|минаретаминарет]]а радили за комуникацију преко већих раздаљина (један од најранијих модерних торњева ове врсте био је [[Шуховљев торањ]]). У новије време, за ову функцију, користе се [[радио торњеви]] и одашиљачи за мобилну комуникацију, повећавајући распон свог сигнала. [[СН торањ]] у [[Торонто|Торонту]] ([[Канада]]) је изграђен као комуникацијски торањ са могућношћу да буде и [[одашиљач]] и [[Репетитор (мрежни уређај)|репетитор]].<ref name=tallest>{{cite web|url=http://www.skyscrapercenter.com/x/2897013| title=Compare Data: Results| publisher=[[Council on Tall Buildings and Urban Habitat|The Skyscraper Center]]| }}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.thestar.com/news/gta/article/698968| title=CN Tower retains world record as tallest 'tower'|date=22. 09. 2009| work=[[Toronto Star]]}}</ref><ref name="CNTower">{{cite web|url=http://www.cntower.ca/portal/GetPage.aspx?at=848| title=Canada's Wonder of the World| publisher=CN Tower| accessdate=26. 09. 2007| archiveurl=https://web.archive.org/web/20070723015815/http://www.cntower.ca/portal/GetPage.aspx?at=848| archivedate=23. 07. 2007}}</ref> Обликован је такође и као туристичка атракција, те се на њему налази највиши видиковац на 147. спрату.<ref>{{cite journal|last=Plummer|first=Kevin|date=04. 09. 2007|title=The CN Tower is Dead. Long Live The CN Tower!|url=http://torontoist.com/2007/09/the_cn_tower_is.php|accessdate=17. 11. 2008|work=The Torontoist}}</ref><ref>[http://www.canada.com/topics/travel/story.html?id=057d78dc-4964-422f-ba85-361425ea8126&k=3499 CN Tower celebrates 30th birthday], Broadcast News/canada.com, June 26, 2006 {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150622034959/http://www.canada.com/topics/travel/story.html?id=057d78dc-4964-422f-ba85-361425ea8126&k=3499|date=22. 06. 2015}}</ref><ref name="FACTS">{{cite journal|title=World Wonders and Facts at a Glance|url=http://www.cntower.ca/en-ca/about-us/architecture/world-wonders-and-facts-at-a-glance.html|format=PDF|publisher=CN Tower|accessdate=30. 08. 2017}}</ref>
 
=== Прометна подршка ===
Торњеви се такође користе као носачи мостова, а могу досећи висине највиших небодера. Најчешће се користе као подршка за [[Висећи мост|висеће мостове]]. Употреба [[Пилон|пилонапилон]]а, једноставних носача у облику торња, је такође јако важна за изградњу [[Железнички мост|железничких мостова]], [[Вијадукт|вијадуктавијадукт]]а за масовни превоз и [[лука]].
 
== Подела ==
Ред 91:
File:Galata Tower January 2015.JPG|[[Кула Галата]], позната и као -{''Christea Turris''}- (Христова кула на латинском језику), је била изграђена 1348. године<ref name="WDL">{{cite web|url=http://www.wdl.org/en/item/8821/ |title = Kara-Keui (Galata) and View of Pera, Constantinople, Turkey |website = [[World Digital Library]] |date=1890–1900 |accessdate=18. 10. 2013 }}</ref> у [[Република Ђенова|Ђеновској]] колонији у [[Константинопољ]]у.<ref name="Katie Hallam">Katie Hallam (2009). ''The Traveler's Atlas: Europe''. London: Barron's Educational Series.(2009), p. 118-119.</ref>
 
File:Carmel-indiana-water-tower.jpg|Типични модерни торањ за воду у [[Кармел (Индијана)|Кармелу у Индијани]], Сједињене Државе
 
File:Russian_TV_tower_(Penza).JPG|Руски ТВ торањ у [[Пенза|Пензи]]
Ред 107:
== Литература ==
* {{Cite book|last=Graves |first=Robert |last2=Patai |first2=Raphael|year=1986|title=Hebrew Myths: The Book of Genesis |publisher=Random House|url=https://books.google.com/?id=4sqWAwAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Hebrew+Myths:+The+Book+of+Genesis.+Random+House#v=onepage&q&f=false|isbn=9780795337154|pages=315}}
* {{Cite book|last=Levenson |first= Jon D. | editor1-last = Berlin| editor1-first = Adele | editor2-last = Brettler | editor2-first = Marc Zvi |title=The Jewish Study Bible |chapter=Genesis: Introduction and Annotations |year=2004|pages=29 |publisher=Oxford University Press |isbn=9780195297515 |url=https://books.google.com/?id=aDuy3p5QvEYC&printsec=frontcover&dq=The+Jewish+study+Bible#v=onepage&q&f=false |ref=harv}}▼
* {{Cite book|last=Levenson |first= Jon D. | editor1-last = Berlin
▲| editor1-first = Adele | editor2-last = Brettler | editor2-first = Marc Zvi |title=The Jewish Study Bible |chapter=Genesis: Introduction and Annotations |year=2004|pages=29 |publisher=Oxford University Press |isbn=9780195297515 |url=https://books.google.com/?id=aDuy3p5QvEYC&printsec=frontcover&dq=The+Jewish+study+Bible#v=onepage&q&f=false |ref=harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Metzger|first=Bruce Manning|last2=Coogan|first2=Michael D|title=The Oxford Guide To People And Places Of The Bible|url=https://books.google.com/books?id=amlXOOaSuLMC|accessdate=22. 12. 2012|year=2004|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-517610-0|pages=28}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Marasović|first=Tomislav|title = Dioklecijanova palača - svjetska kulturna baština|location=|publisher=Zagreb|year=1995|isbn=978-953-6006-02-1|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Торањ”