Таира но Кијомори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Ред 50:
Након смрти свог оца Таира но Тадаморија 1153. године, Кијомори је преузео контролу над кланом Таира и ушао у политичку област у којој је претходно вршио функцију као малолетник. Године 1156. он и [[Минамото но Јошитомо]], вођа клана Минамото, сузбили су [[Хоген побунa|Хоген побуну]]. Ово је успоставило Таиру и [[Минамото]] као главне самурајске кланове у [[Кјото|Кјоту]]. Међутим, то је узроковало да савезници постану горки ривали чији су сукоби кулминирали три године касније за време [[Хеиђи побуне]] 1159. Кијомори, победивши Јошитомоа, постао је глава најмоћније породице / клана ратника у Кјоту. Међутим, моћ и утицај његовог клана у провинцијама су дискутабилни. Кијомори је протерао неколицину Јошитомових синова, укључујући [[Минамото но Јоритомо|Јоритомоа]], [[Нориори]]ја и [[Јошицуне]]а.<ref>{{Cite book|title=Legends of the Samurai|last=Сато|first=Хироаки|publisher=Overlook Duckworth|year=1995|isbn=9781590207307|location=|pages=111}}</ref><ref name=":0" />
[[Датотека:Yoshitoshi The Fever.jpg|мини|291x291пискел|Док пати од грознице, Таира но Кијомори суочава се са визијом пакла и духовима својих жртава, слика из 1883. године, Јошитоши.]]
Због свог статуса лидера јединог преосталог клана ратника, Кијомори је био у положају да манипулише дворским ривалством између пензионисаног цара [[Го-Ширакаве]] и његовог сина, цара [[Нинђо]]а. Кроз ову манипулацију, Кијомори је успео да се домогне владиних редова, мада је већина његових унапређења, као и успех породице у стицању чинова и титула на суду био последица покровитељства Ширакаве. То је кулминирало 1167. године, када је Кијомори постао први члан двора из породице ратника који је именован у [[даиђо-даиђин]], главним министром владе и де факто администратором царске владе. Као што је била норма, убрзо се одрекао положаја и вође клана Таира, са циљем да одржи друштвени и политички престиж постизања највише дужности у земљи, али без ослобађања од дужности. То је била уобичајена пракса већ дуги низ година на највишим нивоима јапанске владе и чинећи то, Кијомори је утврдио своју снажну позицију у влади у Кјоту. Међутим, многи дворјани из традиционалних (нератничких) племићких породица били су мање него задовољни и Кијоморијевим достигнућем моћи, и оним како се односио према другим високим дворјанима. <ref name=":0">{{Cite book|title=A History of Japan to 1334.|last=Сансом|first=Џорџ|publisher=Stanford University Press|year=1958|id=ISBN 08047052329780804705233|location=|pages=266-287}}</ref>{{rp|266–267}}
 
1171. Кијомори је уговорио брак између цара Такакуре и његове кћерке Токуко. Њихов први син, будући цар [[Антоку]], рођен је 1178. године.<ref name=":0" />{{rp|268–285}} Следеће године, 1179. године, Кијомори је извео државни удар тражећи оставку својих ривала са свих владиних места и после тога их протерао. Потом је са савезницима и рођацима испунио отворене владине положаје и ухапсио цара Го-Ширакаву. Коначно, 1180. године Кијомори је приморао цара Такакуру да абдицира у корист престолонаследника Токихита, који је тада постао цар Антоку. <ref name=":0" />{{rp|275–285}}