Вајонити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene |
||
Ред 15:
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спласнула након пропасти Бугарског царства, један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део северномакедонског народа након што је мигрирао у данашњу Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу, што је као последицу имало нестанак и асимилацију.
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем срби. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су вајунити грчки назив слично као што су Драговићи били Драгувити, а и сама појава вајунита везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао Константин Порфирогенит. Вајунити су учествовали у опсади Солуна и Константинопоља управо у време кад долази први талас Срба из Лужице у Тесалију у околину Сервије у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и Егејске Македоније.
Ред 26:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Област Вaгенитија и епископија Св. Климента|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2016|volume=53|pages=83-100|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881653083K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Новаковић|first=Стојан|authorlink=Стојан Новаковић|title=Охридска архиепископија у почетку XI века|journal=Глас СКА|year=1908|volume=76|pages=1-62|url=https://archive.org/download/glasglas00srps/glasglas00srps.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link=Георгије Острогорски|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1955|volume=1|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762906/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-1}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Parthey|first=Gustav|title=Hieroclis Synecdemus et notitiae Graecae episcopatuum: Accedunt Nili Doxapatrii notitia patriarchatuum et locorum nomina immutata|year=1866|location=Berolini|publisher=In aedibus Friderici Nicolai|url=https://books.google.com/books?id=WIpdAAAAcAAJ}}
{{refend}}
| |||