Северна Америка — разлика између измена

Насељеност Северне Америке врло је неуједначена. Арктички архипелаг и већи део копнене Канаде на северу готово је пуст. Међу слабо насељена подручја континента убрајају се и централни и западни делови Канаде и планински запад у САД где је просечна густина насељености готово ''сибирских'' размера (мање од 10 становника по km²). Најгушће су насељени североисток САД, делови око [[Велика језера|Великих језера]], делови Старог југа и [[Калифорнија]], приморје [[Мексички залив|Мексичког залива]], [[Мексичка висораван]] и [[Антили]]. САД је земља с највећим бројем милионских урбаних [[агломерација]]. Посебно се истиче урбанизовани североисток с мегалополисом [[Бостон]]-[[Вашингтон]], где у појасу дугом 800 километара, у међусобно готово сраслим градовима, живи близу 50.000.000 становника. Највећи део становништва Северне Америке чине потомци европских досељеника.<ref name="atlas sveta">Атлас нација. {{page|year=|isbn=978-86-7712-046-7|pages=}}</ref> Од староседелаца у Англоамерици живе врло проређени [[Индијанци]] (око 3.000.000). [[Ескими]] су народи арктичког и субарктичког подручја, на [[Гренланд]]у их има око 45.000, на [[Аљаска|Аљасци]] 40.000, а у Канади 30.000. У Средњој Америци Индијанаца има много више него на северу, а због дугог суживота с досељеним Европљанима (претежно Шпанцима) и доведеним црнцима знатно су заступљени [[мулати]] (мешанци белаца и црнаца) на острвима и [[местици]] (мешанци белаца и Индијанаца) у копненом делу региона. У САД живи приближно 35.000.000 црнаца или 12 % становништва те државе. За државе Северне Америке карактеристична је прилично висока стопа демографског раста. У латиноамеричким државама разлог за то је врло висок природни прираштај и имиграција.<ref name="Америка">Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, год. {{page|year=2007|isbn=978-86-86809-01-8|pages=}}</ref>

Северна Америка је у економском погледу неравномерно развијена. Постоје велике разлике између држава Англоамерике (САД и Канада), које су с Европском унијом и [[Јапан]]ом најразвијенији део света,<ref name=AIA>{{harvnb|Waugh|2000|pp=563, 576–579, 633, 640}}</ref> и земаља Средње Америке које су већином на граници сиромаштва, мада међу њима има знатних разлика. У најсиромашнијој земљи, [[Хаити]]ју, [[Бруто домаћи производ|БДП]] по становнику на нивоу је најнеразвијенијих афричких држава.<ref name="UNDP">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2010_EN_Complete.pdf|format=PDF|archiveurl=https://web.archive.org/web/20101108160356/http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2010_EN_Complete.pdf|archivedate=08. 11. 2010.|title=2010 Human development Report|publisher=[[Програм Организације уједињених нација за развој|United Nations Development Programme]]|accessdate=06. 05. 2011|pages=148-151}}</ref> У САД и Канади живи само 5 % човечанства које ствара чак трећину БДП света. Обе земље имају велика природна богатства, високоразвијену пољопривреду с производњом знатних вишкова хране, и разноврсну индустрију. Остале земље обележава монокултурна пољопривреда с оријентацијом на једну или неколико култура које се често узгајају на [[плантажа]]ма. Већина тих држава економски је зависна од америчког капитала што условљава и знатну политичку потчињеност. Велика економска повезаност највећих северноамеричких држава - САД, Канаде и Мексика - одражава се у обиму и токовима њихових спољнотрговинских размена, Канада и Мексико чак 7/10 своје робне размене са светом обављају са САД. С друге стране, САД размењује више робе с Канадом него с Европском унијом и више с Мексиком него с Јапаном. САД, Канада и Мексико удружиле су се 1994. године у бесцаринску зону која је уз ЕУ највећа на свету. То је ''-{[[Северноамерички споразум о слободној трговини|NAFTA]]}-'' (''-{North American Free Trade Agreement}-'') која обухвата подручје на коме живи више од 430 милиона становника и којој је циљ да у року од петнаест година уклони препреке несметаном протоку робе и радне снаге ради подстицања равномернијег економског развоја и равноправнијег приступа тржишту њених чланица.<ref name="Америка"/>

Према истраживању из 2012. године, доминантна религија САД, Канади и Мексику је хришћанство, где чак 77,4 % становништва себе сматра хришћанима.<ref>[http://www.pewforum.org/files/2014/01/global-religion-full.pdf The Global Religious Landscape A Report on the Size and Distribution of the World’s Major Religious Groups as of 2010] {{Wayback|url=http://www.pewforum.org/files/2014/01/global-religion-full.pdf |date=20150924113632 }} Pew Forum on Religion & Public Life. {{page|year=|id=|pages=18}}</ref> Хришћанство је такође доминантна религија у 23 зависне територије Северне Америке.<ref>[http://www.pewforum.org/files/2011/12/Christianity-fullreport-web.pdf Global Christianity A Report on the Size and Distribution of the World’s Christian Population] {{Wayback|url=http://www.pewforum.org/files/2011/12/Christianity-fullreport-web.pdf |date=20130805020311 }} Pew Forum on Religion & Public Life. {{page|year=|id=|pages=15}}</ref> Сједињене Државе имају највећу популацију хришћана на свету, чак 247 милиона хришћана (70 %), иако друге земље имају већи проценат хришћанског становништва.<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2015/05/12/americas-changing-religious-landscape/ |title=America's Changing Religious Landscape |last=|first= |publisher=[[Pew Research Center]]: Religion & Public Life |date=12. 05. 2015}}</ref> Мексико је друга држава на свету по броју католика, одмах после Бразила.<ref>{{cite web|url=http://www.adherents.com/largecom/com_romcath.html |title=The Largest Catholic Communities |accessdate=10. 11. 2007 |work=Adherents.com}}</ref>

Према истом истраживању неверници (укључујући агностике и атеисте) чине 17,1 % становништва Канаде и Сједињених Америчких Држава.<ref name="Religiously Unaffiliated">{{cite web|url=http://www.pewforum.org/global-religious-landscape-unaffiliated.aspx|title=Religiously Unaffiliated|date=18. 12. 2012|work=Pew Research Center's Religion & Public Life Project|accessdate=22. 02. 2015}}</ref> Нерелигиозно становништво чини 22,8 % од укупне популације САД, а 23,9 % укупног становништва Канаде.<ref name="religion2011">{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/daily-quotidien/130508/dq130508b-eng.htm?HPA |title=Religions in Canada—Census 2011 |publisher=Statistics Canada/Statistique Canada}}</ref>

У САД, Канади и Мексику живе и Јевреји (6 милиона или око 1,8 %),<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-jew/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Jews |accessdate=18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> будисти (3,8 милиона или око 1,1 %)<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-buddhist/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Buddhists |accessdate=18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> и муслимани (3,4 милиона или око 1,0 %).<ref>{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-muslim/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Muslims |accessdate=18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> Највећи број јеврејских појединаца може се наћи у САД (5,4 милиона),<ref>[http://www.jewishdatabank.org/Studies/downloadFile.cfm?FileID=2941 World Jewish Population, 2012]</ref> Канади (375.000)<ref>{{cite web|url=http://www.jewishdatabank.org/studies/downloadFile.cfm?FileID=3113 |title=World Jewish Population, 2013 |last=DellaPergola|first=Sergio|authorlink=Sergio DellaPergola |editor1-first=Arnold |editor1-last=Dashefsky|editor1-link=Arnold Dashefsky |editor2-first=Ira |editor2-last=Sheskin|year=2013|work=Current Jewish Population Reports |publisher=North American Jewish Data Bank |location=[[Сторс (Конектикат)|Storrs, Connecticut]] |format=[[PDF]] |accessdate=}}</ref> и Мексику (67.476).<ref name=INEGI>{{cite web|title=Panorama de las religiones en México 2010|url=http://www.inegi.org.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/panora_religion/religiones_2010.pdf|publisher=[[Nacionalni institut za statistiku i geografiju (Meksiko)|INEGI]]|accessdate=02. 03. 2015|language=Spanish|pages=3|archive-url=https://web.archive.org/web/20151021230003/http://www.inegi.org.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/panora_religion/religiones_2010.pdf|archive-date=21. 10. 2015|url-status=dead}}</ref> Највише муслиманског становништва живи у САД, чак 2,7 милиона или 0,9 %,<ref name="pew2015">{{cite web|url=http://www.pewforum.org/2015/05/12/americas-changing-religious-landscape/ |title=America's Changing Religious Landscape|publisher=The Pew Forum on Religion & Public Life |accessdate=12. 05. 2015}}</ref><ref name="Islam in the United States">{{cite web|url=http://www.euro-islam.info/country-profiles/united-states|title=Demographics|accessdate=02. 05. 2013}}</ref> док је Канада дом за око милион муслимана или око 3,2 % њеног укупног становништва.<ref>[http://www12.statcan.gc.ca/nhs-enm/2011/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=01&Data=Count&SearchText=Canada&SearchType=Begins&SearchPR=01&A1=Religion&B1=All&Custom=&amp;TABID=1 Muslims in Canada], [[Canada 2011 National Household Survey]]</ref> Мексико има свега 3.700 муслиманског становиштва.<ref name="2010-census">{{cite web|url=http://www3.inegi.org.mx/sistemas/TabuladosBasicos/Default.aspx?c=27302&s=est |title=Censo de Población y Vivienda 2010 — Cuestionario básico |author=Instituto Nacional de Estadística y Geografía|year=2010|work= |publisher=INEGI |accessdate=04. 03. 2011}}</ref> Према подацима из 2012. године, процењује се да број будиста износи око 1,2 милиона, од којих 40 % живи у Калифорнији.<ref>{{cite journal|last=Rowe|first=Peter |date=16. 04. 2012 |title=Dalai Lama facts and figures|url=http://www.utsandiego.com/news/2012/apr/16/all-about-dalai-lama |journal=U-T San Diego |accessdate=15. 01. 2015 }}</ref>

Француски језик је историјски одиграо значајну улогу у Северној Америци, а сада задржава карактеристично присуство у појединим регионима. Канада је званично двојезична земља. Француски је званичан језик у провинцији [[Квебек]], где 95 % становништва говори француски било као свој први или други језик. Друге провинције у којима се говори француски језик су провинција [[Онтарио]] (званични језик је енглески, али се процењује да у Онтарију живи приближно 600.000 француских говорника), провинција [[Манитоба]] (дејуре званичан са енглеским), [[Француски Антили]] и [[Сен Пјер и Микелон]], као и америчка држава [[Луизијана]], где је француски један од званичних језика. [[Хаити]] припада овој групи на основу историјског удружења, али Хаићани, поред француског, говоре и [[Креолски језици|креолски]].