|
== Географија ==
Територија ове највеће покрајине у [[Канада|Канади]] је слабо насељена. У регији [[Норд ди Кебек]], која чини 43 % њене укупне површине, живи само 40.637 становника.<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/societe/demographie/dons_regnl/regional/203.htm -{Évolution et distribution de la population par région administrative, superficie et densité, Québec, 1971-2006}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/societe/demographie/dons_regnl/regional/203.htm |date=20071012210039 }}''.</ref> Више од 90 % површине Квебека чини део [[Канадски штит|Канадског штита]]. Од времена француске колонизације и оснивања Нове Француске, територија Квебека је нарасла од насеља које се простирало на неколико десетина километара на обалама реке [[Сен Лорен]] до области која заузима више од половине [[Северна Америка|северноамеричког]] континента, колика је некада била колонија. Данашња површина покрајине отприлике одговара величини [[Иран]]а, који је, у тој категорији, 18. држава на свету. Квебек је отприлике три пута већа од [[Француска|Француске]] или око 17,5 пута већа од [[Србија|Србије]].
Квебек се налази на географски разноликом подручју. Подељен је у три велика геолошка подручја, од севера према југу. Лаурентински плато чини око 95 % површине Квебека и део је Канадског штита, једне од најстаријих геолошких формација на свету. Највиша тачка Квебека је на планини [[Мон Дибервил]] која се налази близу границе са [[Њуфаундленд и Лабрадор|Њуфаундлендом и Лабрадором]] на североистоку покрајине. Територија Квебека је изразито богата рудама и зимзеленим шумама.
Квебек располаже једном од највећих резерви слатке воде на свету: претпоставља се да се у покрајини налази око 3 % светских залиха слатке воде<ref name="boisclair">Québec . ''[http://www.menv.gouv.qc.ca/eau/politique/politique-integral.pdf -{L'eau. La vie. L'avenir. Politique nationale de l'eau}-] {{Wayback|url=http://www.menv.gouv.qc.ca/eau/politique/politique-integral.pdf |date=20050128054045 }}''. {{page|year=2002|isbn=978-2-550-40074-5|pages=5}}<br />Sa 990 km³/годишње обновљивих вода, изузимајући језера и подводне воде, Квебек располаже с 3 % укупне светске количине овог ресурса.</ref> која заузима око 12 % њене укупне територије.<ref name="L'interatlas">{{harvnb|Babin|1986|p=39}}</ref> У покрајини постоји око пола милиона језера,<ref name="boisclair"/> од којих 30 имају површину већу од 250 -{km²}-, као и 4.500 река.<ref name="boisclair"/>
=== Клима ===
Од [[1985]]. до [[1994]]. године, Квебеком влада [[Либерална странка Квебека]] (-{PLQ}-) под вођством Робера Бурасе и Данијела Џонсона. У овом раздобљу, федерална влада је два пута покушала да приволи
Квебек на прихватање устава. Први пут је то било Споразумом код језера Мич [[1987]]. године. Овај споразум је пропао [[1990]], зато што су покрајине [[Манитоба]] и [[Њуфаундленд и Лабрадор|Њуфаундленд]] одбиле да га прихвате. Други пут је то било Споразумом у Шарлоттауну [[1992]]. године, којим би се правно прецизирао статус Квебека у Канади. Овај споразум референдумом су одбили 56,7 % свих Канађана и 57% Квебечана. Овај пораз довео је до раздора унутар владајуће странке.
Квебечка странка (-{PQ}-) вратила се на власт 1994. године, под вођством [[Жак Паризо|Жака Паризоа]] уз обећање о одржавању новог референдума о независности Квебека. Овај референдум је одржан [[30. октобар|30. октобра]] [[1995]], а независност је одбијена са 50,6 %.<ref>-{Directeur général des élections du Québec}-. ''[http://www.electionsquebec.qc.ca/fr/tableaux/Referendum_1995_8481.asp -{Référendum du 30 octobre}- 1995]''.</ref> Жак Паризо је напустио премијерски положај [[20. мај]]а [[1996]],<ref>-{Assemblée nationale du Québec}- (2004). ''[http://www.assnat.qc.ca/fra/Membres/notices/o-p/PARIJ.htm -{Jacques Parizeau}-] {{Wayback|url=http://www.assnat.qc.ca/fra/Membres/notices/o-p/PARIJ.htm |date=20090302111015 }}''.</ref> а заменио га је шеф Квебечког блока, [[Лисијен Бушар]]. Бушар и његов наследник [[Бернар Ландри]] се за време свог мандата нису бавили питањем независности, него су се посветили привредним проблемима. Од 2003. године до 2012. на власти је била -{PLQ}- на челу с [[Жан Шаре|Жаном Шареом]], а затим поново -{PQ}- 2012-2014 са Полин Мароа. Од 2014. на власти су поново Либерали са Филипом Кујаром.
== Политика ==
| 2016 = 8164361
}}
Број становника покрајине је у порасту, иако је стопа плодности најнижа у Канади. Године 2006. ова стопа била је 1,62. Оваква ситуација је у контрасту са истом од пре 1960-их, кад је Квебек имао једну од највиших стопа плодности у индустријализованим земљама. Иако Квебек представља само 24% становништва Канаде, број међународних усвајања је највиши од свих покрајина у Канади. Године [[2001]], 42 % међународних усвајања деце у Канади било је у Квебеку.
=== Порекло становништва ===
Први колонисти, који су већином били сељаци, припремали су јела примерена квебечкој оштрој клими и свакодневном раду. Породична кухиња која се темељи на традиционалној француској<ref>-{Benoit, Jehane}- (1975). ''-{La nouvelle encyclopédie de la cuisine}-''. -{Montréal : Les messageries du Saint-Laurent}-. стр. 10.</ref>, развијала се вековима, а често садржи рибу, дивљач, поврће и свеже воће. Примери ових традиционалних јела су: туријер, сипеј (месне пите), боб са сланином, кретон (свињски намаз) и шећерна пита. Много традиционалних јела послужује се у ресторанима, док су нека чувана за посебне прилике као што су празници. Познати специјалитети Квебека су и [[гушчија јетра]], [[кавијар]] и [[ледено вино]]. Многе регије у Квебеку имају своје посебне гастрономске специјалитете.
Од брзе хране, [[путин (јело)|путин]] је типично квебечко брзо јело, које се справља у више варијаната и врло је популарно. Квебек производи око 80 % светске количине јаворовог сирупа.<ref name="acer-canada">-{Agriculture et Agroalimentaire Canada}-. ''[http://atn-riae.agr.ca/supply/factsheets/3310_f.pdf -{L’industrie acéricole canadienne}-] {{Wayback|url=http://atn-riae.agr.ca/supply/factsheets/3310_f.pdf |date=20070926234943 }}''.</ref><ref name="acer-statcan">-{[[Statistique Canada]]}- (2006). ''[https://web.archive.org/web/20081113072914/http://www.statcan.ca/francais/freepub/23-221-XIF/23-221-XIF2006000.pdf -{Production et valeur du miel et des produits de l’érable}-]''. Публикација 23-221-XIF.</ref> Производња се заснива на индијанској традицији, а сок се подвргава испаравању како би био слађи, и често се користи у палачинкама и многим другим јелима.
== Религија ==
Квебек има разноврсну постиндустријску привреду. Упркос огромним количинама природних ресурса, његов привредни раст се већином темељи на новим технологијама. Посебно је важна ваздухопловна индустрија, нарочито у Монтреалу, где делују произвођачи као [[Бомбардије]], Прат & Витни Канада и [[ЦАЕ (предузеће)|ЦАЕ]]. Монтреал се сматра другим светским центром у овој грани индустрије, након [[Сијетл]]а и испред [[Тулуза]]. Тиме је Квебек четврти на свету према свом уделу у овом тржишту. Индустрија [[видеоигра|видеоигара]] се снажно развила последњих година, уз присуство великих предузећа као што су [[Електроник артс]], [[Убисофт]], [[Софтимиџ]] и [[Еидос]]. У овој области запослено је око 10.000 људи, а инвестиције које су уложене последњих година броје неколико стотина милиона долара.
С обзиром да се енергија производи у великим количинама и по ниској цени, покрајина има удео од око 10 % светске производње [[алуминијум]]а захваљујући канадском [[Алкани|Алкану]] и његовом америчком конкуренту [[Алкоа|Алкои]]. У скорије време, привреда покрајине нашла се пред великим кочницама развоја: неповољан курс канадског долара, дивља страна конкуренција (већином из Азије), висина цена енергије, криза у шумском сектору, те опадање америчке привреде. Раст од 2,2 % [[2006]]. године је мањи од канадског просека од 3 %. У [[2007]]. се предвиђао раст од 2 %, док је за [[2008]]. предвиђан опоравак. Укупан БДП покрајине је 230,6 милијарди [[Амерички долар|америчких долара]] по [[Паритет куповне моћи|ПКМ]]-у, што је по становнику 30 143 УСД,<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (5. април 2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/salle-presse/communiq/2007/avril/avril0705a.htm -{Le Québec est 22e au monde quant à son produit intérieur brut par habitant}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/salle-presse/communiq/2007/avril/avril0705a.htm |date=20090104183140 }}''.</ref> што је упоредиво с Француском<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/france.pdf -{Profil économique - France}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/france.pdf |date=20081207120038 }}.</ref> или Италијом.<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/italie.pdf -{Profil économique - Italie}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/italie.pdf |date=20081207115956 }}.</ref>
70 % покрајинског БДП-а ствара услужни сектор. Стопа [[незапосленост]]и у мају 2007. била је 7,2 %, што је више од националног просека од 6 %. У Квебеку делују многа међународна предузећа као што су: [[Алкани|Алкан]], Бомбардије, [[Серк ди солеј]], [[Кебекор]], [[Куш-рад]], [[Сапуто]] итд.
=== Наука и технологија ===
=== Увоз и извоз ===
Захваљујући [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]] (-{WTO}- или -{OMC}-) и [[Северноамерички споразум о слободној трговини|Северноамеричком споразуму о слободној трговини]] (-{NAFTA}- или -{ALÉNA}-) Квебек је врло конкурентан на међународном тржишту. Због ових споразума покрајински трговински односи с другим државама су врло динамични, што се уочава и на основу повећаног извоза. Међународна размена је снажно допринела развоју квебечке привреде, поготово у погледу запошљавања. Готово две трећине покрајинског извоза реализује се изван Канаде. Године 2003, међународни квебечки извоз је износио 133.640 милиона канадских долара (око 35% БДП-а), и био је намењен [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (83,2 %), [[Европа|Европи]] (9,6 %), [[Азија|Азији]] (4,4 %) и [[Латинска Америка|Латинској Америци]] (1,5 %). Исте године, увоз добара и услуга износио је 130.691 милиона канадских долара. Већином је долазио из САД (37,4 %), Европе (29,3 %), Азије (18,6 %), Латинске Америке (7,4 %), те из [[Африка|Африке]] и са [[Блиски исток|Блиског истока]] (6,0 %). Географска близина САД објашњава чињеницу да је већина извоза намењена том тржишту.
=== Туризам ===
Велика привредна предност Квебека је обиље природних ресурса, што покрајини даје примат у односу на друге. Квебек се истиче у рударском сектору, где је један од десет највећих светских произвођача. Шумски потенцијали се веома интензивно искоришћавају. Велики део покрајине који обилује разним природним богатствима још није довољно истражен. У покрајини се налази око 30 рудника и 158 предузећа која се баве експлоатацијом природних ресурса. Од свих најважнији су: злато, гвожђе, титанијум, азбест, бакар, цинк и сребро.<ref>-{Québec. Ministère des Ressources naturelles et de la Faune.}- ''[http://www.mrnf.gouv.qc.ca/mines/industrie/industrie-substances.jsp -{Substances exploitées au Québec}-]''.</ref>
Тренутно (2009) је познато око 40 % минералног потенцијала покрајине. Године [[2003]], вредност ове индустрије достизала је 3,656 милијарде долара.<ref>-{Québec. Banque de données des statistiques officielles}- (17. мај 2006). ''[http://www.bdso.gouv.qc.ca/pls/ken/p_afch_tabl_clie?p_no_client_cie=FR&p_param_id_raprt=843 -{Industrie minière : valeur des expéditions, selon les principales substances minérales, Québec}-]''.</ref> Највећи део (90,5 %) квебечких [[шума]] су у јавном власништву. Шуме покривају више од половине територије покрајине, тј. 761 100 [[km²]].<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec.}- ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_ter_veg.htm -{Le Québec chiffres en main, édition 2007 - Végétation}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_ter_veg.htm |date=20090105084331 }}''</ref> Шумовито подручје Квебека простире се на седам степени географске ширине.
У енергетском билансу покрајине су се у последњих 20 година догодиле велике промене. [[Електрична енергија]] је тренутно на првом месту по уделу у производњи у покрајини, а следе је [[нафта]] и [[природни гас]]. Електричну енергију готово у потпуности производи покрајинско крунско предузеће Хидро-Квебек, које управља са 83 електроенергетске централе на подручју Квебека. Године [[2000]], Квебек је био четврти светски произвођач хидроелектричне енергије, одмах после [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Бразил]]а и [[Русија|Русије]].
|
