Опатија Клини — разлика између измена

Клини је изграђен у [[Романска архитектура|романском]] стилу. Манастир је 910. године основао [[Вилијам I Аквитански]] и поверио је на управу опату [[Берно од Клинија|Берну]]. Најстарија базилика Клинија била је највећа црква до почетка иозградњеизградње [[Базилика Светог Петра|цркве Светог Петра у Риму]]. Манастир Клини је 1095. године био на врхунцу свог утицаја и узор како треба да се спроводи бенедиктански начин живота. Већи део хришћанске Европе слао је Клинију поклоне, синове за монахе и сл. Сам манастир у Клинију имао је више од 300 монаха. Опат манастира, [[Иго од Клинија|Иг Велики]], располагао је царством од око 1000 манастира са око 20.000 монаха. Критичари клинијевског манастира желели су донекле изменити бенедиктански начин живота. Још у време живота папе [[Урбан II|Урбана II]] и Ига Великог, око 160 километара даље, у Молему, [[Роберт из Молема|Роберт]] је покушао да натера своје монахе да прихвате много строжи начин [[Правила светог Бенедикта|Бенедиктових Правила]]. У јужној Италији, [[Бруно од Келна|Бруно из Келна]] потпуно је напустио Бенедиктова правила и почео је живети пустињачким животом зарађујући хлеб сопственим радом.

Клинијевска библиотека била је једна од најбогатијих и најзначајнијих библиотека Француске, па и Европе. У њој су се налазили бројни, веома вредни рукописи. Током [[Француски верски ратови|Француских верских ратова]], 1562. године уништени су многи рукописи. Од преосталих сачуваних рукописа, део је спаљен 1790. године. Други се и данас налазе у Клинију. Француска влада пренела је део рукописа у [[Национална библиотека Француске|Националну библиотеку Француске]]. [[Британски музеј]] поседује око 60 повеља и рукописа из Клинија.