Википедија

Константин Бодин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
+
ситне исправке сјајних/добрих чланака
Ред 28:
'''Константин Бодин''' ([[Дукља]], око [[1050]] — [[Скадар]], око [[1099]]) био је [[Срби|српски]] краљ из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], који је владао од [[1081]]. до [[1099]]. године. Његова држава је обухватала готово све [[српске земље]], укључујући: [[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна у средњем веку|Босну]]. Био је син и наследник краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила I Војислављевића]]. Као млади принц учествовао је у борбама против [[Византијско царство|Византије]]. Током великог [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|словенског устанка]] против Византије, који је избио [[1072]]. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу [[Бугари|бугарског]] цара, под именом '''Петар III''', чиме је постао први [[Србин]] који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада [[Бари]]ја, чиме су оснажене везе са [[Нормани]]ма. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области [[Рашка|Рашке]] и [[Босна у средњем веку|Босне]], чиме је објединио готово све српске земље.{{sfn|Ковачевић|1967|p=}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=}}
 
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара Бодин је једини који је добио високу византијску титулу [[Протосеваст|протосевастапротосеваст]]а, која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у око 1100. или [[1101]]. године. Сахрањен је у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светих Срђа и Ваха]] у близини [[Скадар|Скадра]]. Нека новија истраживања указују на могућност да је умро већ око 1099. године.
 
== Младост ==
Ред 47:
== Владавина ==
=== Савез са Норманима и освајања ===
На пролеће [[1081]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење [[Дукља|дукљанскогдукља]]нског владара на [[Нормани|Нормане]]. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо. [[Антипапа Клемент III]] 8. јануара [[1089]]. године је већ потврдио његову краљевску круну.<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/dukljanski_zetski_kralj_mihailo_vojislavljevic.htm| title = О дукљанским краљевима, документи| last=| first = |date=| website = www.montenegrina.net| publisher = Монтенегрина|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref> Цитира у писму:
{{цитат|'''regis Bodini gloriossimi'''}}
У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.<ref>Ann. Comn. I , 155.20 – 23</ref> Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да биди да ли ће византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи борби.<ref>Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5</ref> Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није био учврстио.<ref>Ann. Comn. II , 60.14 – 16</ref>{{sfn|Живковић|2006|p=115}}
Ред 64:
Када је Јован Дука око 1090. године поразио и заробио Бодина, он се врло брзо нашао на слободи, али од пораза никада се није потпуно опоравио. Овог пута је скопљен мир којим је Бодин био обавезан да врати Византији све поседе са драчког темата. Већ 1091. године, Бодин је хтео да прекрши договор, као и његов вазал Вукан,<ref>Ann. Comn . II , 147.7 - 9</ref> али се овог пута преусмерио ка византијском Дубровнику.{{sfn|Живковић|2006|p=119}}
 
Константин Бодин, под утицајем своје супруге, хтео је да ојача своје синове, уз помоћ њихове везе. Средином 90-их година, најстарији од њих могао је да има више од 15 година. Постојала је могућност да у случају краљеве смрти пре него што они достигну зрелост, синови могу да изгубе власт над државом, и да то иде у корист владара у [[Травунија|Травунији]], Радославовог најстаријег сина, Бранислава. Бранислав је прихватио да влада у Травунији после смрти оца, али је приговарао против признања краљевског суверенитета.{{sfn|Живковић|2006|p=}}
 
=== Стварање архиепископије ===
[[Датотека:Bula klimenta3 barskom nadbiskupu petru.jpg|100п|мини|лево|Климентова була.]]
Краљевска титула Константина Бодина, била је наслеђена на лаган начин, али је за пуноћу државности сувреренитета био значајан црквени ранг државе. За сваку државу је тада био важан верски центар у земљи, јер је то деловало као снажан кохезиони чинилац. Барски епископи су били незадовољни када се [[Дубровник|дубровнички]] ранг подигао на [[Архиепископија|архиепископију]]. Бодин се тада обратио папи да уздигне Бар на архиепископију. Године [[1089]]. папа је издао своју булу барском [[архиепископ]]у и одобрио му је да поседује [[Архиепископија|архиеписки]] огртач. Тада су се створиле [[Епархија|епископије]]: [[Дукља|Дукље]], Бара, [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Свач]]а, [[Скадар|Скадра]], [[Дриваст]]а, [[Пилот]]а, а затим [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Травунија|Травуније]]. На овим [[Бискуп|бискупијамабискуп]]ијама је полагао право и [[Дубровник|дубровнички]] [[надбискуп]], што је довело до суоба. Бискупија није била пуно проширена у [[Рашка|Рашкој]] и [[Босна|Босни]], што указује да није било пуно католика.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=71-73}}
 
=== Јачање Раса ===
Ред 93:
Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војиславова]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[Протосеваст|протоспарат]] Срба", а након [[1078]] "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође имао титулу "[[Протосеваст|протоспарата]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија.
 
Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина вероватно заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије" <ref>{{Cite web|url=https://www.academia.edu/3510012/Vizantijska_titula_Konstantina_Bodina_Byzantine_title_of_Constantine_Bodin_| title = Коматина, Предраг "Византијска титула Константина Бодина" (2011) Византолошки институт САНУ, Београд| last=| first = |date=| website = www.academia.edu| publisher = Академија|archive-url=|archive-date=| accessdate=12. 4. 2018}}</ref> То се на неки начин може објаснити померањем епицентра [[Срби|српске]] културе из Дукље назад у [[Рашка|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Плус, Рашка није била "[[Дукља|дукљанскадукља]]нска" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало.
 
=== Подела државе ===
Ред 102:
== Бодинов печат ==
[[Датотека:Seal of Constantine Bodin.jpg|200п|мини|десно|Бодинов печат]]
Печат Бодина је пронађен у [[Археологија|Археолошком]] музеју у [[Истанбул]]у, а јавности је показан [[2008]]. године. Откриће представља прворазредни догађај за проучавање српске сфрагистике, средњовековне и целе српске културе.<ref>Jean-Claude Cheynet, „La place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine à la fin du XI e siècle“, Zbornik radova Vizantološkog instituta , XLV, Београд, 2008, 89–9</ref>
 
На предњој страни се налазе груди [[Теодор Тирон|Светога Теодора]], који у десној руци држи копље, а у левој штит, у чијем је средишту бисер од којег се према рубовима штита шире зраци.
Ред 113:
 
=== Титула протосеваста ===
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара једини је Бодин који је имао високу титулу [[Протосеваст|протосевастапротосеваст]]а, која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].<ref name="automatski generisano1">Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.</ref>.
 
Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула великог логотета и пинкерна.<ref name="automatski generisano1" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Константин_Бодин”