Вертеп у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Batleika.JPG|250п|мини|десно|Сцена за вертеп у Белорусији (батлейка) <!-- Док не нађемо слику из Србије -->]]
'''Вертеп''' је обред посвећен рођењу [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време [[Божићни празници|божићних празник]] походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са [[Коледарење|коледарским]] поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.<ref>{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vertep |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Игроказ се изводи у виду [[Луткарско позориште|луткарске представе]] на посебно направљеној, малој преносивој бини у виду дрвеног сандука са једном отвореном страном, унутар кога је направљена позоришна сцена. Вертепска традиција у историји српског [[луткарство|луткарства]] и [[обредно-религиозно позориште|обредно-религиозног позоришта]] дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година [[18. век]]а,<ref name="Радовановић">{{harvnb|Радовановић|2017|p=11-17}}</ref> а током 19. века постаје масовна појава у данашњој [[Војводина|Војводини]] и у [[Србија|Србији]].<ref name="СНП">{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=17082|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Ред 12:
| style="text-align: justified; font-size: 100%;" |''"Још тридесетих година 18. века у Београду и Карловцима ученици су о Божићу носили вертеп својим старијима и самоме митрополиту и архиепископу београдском [[Вићентије Јовановић|Вићентију Јовановићу]]."<ref name="СНП" />''
|}
Реч "вертеп" потиче из [[Старословенски језик|старословенског језика]] (ст. слов. ''врътъпъ'', ''вьртьпъ'', ''вєртє́пъ'') и значи "пећина". У [[Руски језик|руском]], као и у [[Српски језик|српском]] језику овај обред назива се "вертеп", док се у [[Белоруски језик|белоруском]] назива "батлейка".<ref name="Радовановић" />
Реч се односи и на специфично преносиво луткарско позориште, уско повезано са овим обредом - [[Вертеп (позориште)|Вертеп]]:
Ред 18:
# Минијатурно луткарско позориште које представља сцене Христовог рођења; народно [[луткарско позориште]], које се састоји од двоспратног дрвеног сандука.
Назив је повезан са првим сликама из живота Исуса Христа, у пећини у којој су га скривали од цара [[Ирод]]а.<ref name="Радовановић" />
== Историја ==
{{главни чланак|Вертеп (позориште)}}
Појам "вертеп" настао је према називу специфичног облика [[Луткарско позориште|луткарског позоришта]], чије представе су се изводиле током Божићних празника и приказивале сцене Христовог рођења, комбиноване са веселим сценама из свакодневног живота. Ове вертепске представе датирају из касног [[16. век]]а, а настале су у [[Украјина|Украјини]], одакле су се врло брзо прошириле међу [[Источни Словени|источно словенским]] етничким групама. Своју популарност ове позоришне представе су достигле у другој половини 18. века, када се јављају и у Русији,<ref>{{cite web|title=Вертеп и Петрушка |url=http://www.booth.ru/teor_teatr_kuk/tradyc_vp_ag.shtml |website=Театр “Бродячий Вертеп” (Vagrant Booth Theatre) |accessdate=7. 4. 2019}}</ref> а касније и у Србији. Развоју вертепа допринели су студенти Кијевско-махилске академије, као и путујуће позоришне трупе.<ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{cite web|title=Vertep |url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CV%5CE%5CVertepIT.htm |website=Internet Encyclopedia of Ukraine |accessdate=7. 4. 2019}}</ref>
Током времена развила су се и правила за конструкцију бине, број, карактер и конструкцију лутака, као и костиме, музику и сценарио. Секуларни део представе често је приказивао савремене догађаје догађаје, па се тако, на пример, лутка [[козак]]а појавила током владавине [[Катарина Велика|Катарине Велике]].<ref name="Encyclopedia of Ukraine" />
Ред 28:
=== Вертеп у Србији ===
[[Датотека:Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века.tif|250п|мини|десно|Позорница позоришта лутака, 30-их година 20. века, [[Српско народно позориште]] у Новом Саду]]
Вертеп се у писаним изворима код [[Срби|Срба]] спомиње од тридесет и четрдесетих година 18. века а дошао је из [[Украјина|Украјине]] као школска драма.<ref name="Радовановић" /> Верује се да су овај руско-украјински божићни обичај увели руски учитељи који су дошли у Београд и Сремске Карловце. Има потврда о вертепу у Карловцима 1740, а митрополит [[Павле Ненадовић]] је између 1749. и 1769. давао дарове за вертеп. [[Манастир Хопово|Хоповски]] манастирски старешина је 1758. даровао ђаке који су му донели вертеп.
Зна се да се вертеп 1799. и 1800. године носио и у [[Сегедин]]у, а у 19. веку постао је масовна појава у данашњој Војводини и Србији, па вертепски стихови често улазе и у грађанске песмарице. Као народни обичај сачувао се до данас.
Ред 40:
Сама представа је стандардизована изведба рођења Исуса Христа, са веселим интерлудијама које приказују свакодневни живот. Може имати од 10 до 40 ликова, a обавезни су: црквењак, анђели, пастири, цар Херод, три краља, Сотона, Смрт... Свим луткама обично управља једна особа, вертепник. Типична бина, у украјинској традицији, је двоспратни дрвени сандук у облику зграде. Религиозни део представе одвија се на вишем нивоу, секуларни на нижем.<ref name="Encyclopedia of Ukraine" />
У Српској традицији, вертепаши, маскирани ђаци, носе макету цркве или пећине - већи сандук, богато украшен и обојен. Сандук нема једну од дужих бочних страна, тако да подсећа на модел бине. Унутрашњост кутије је осветљена и представља витлејемску пећину са ликовима [[Библија|библијске]] приче о рођењу Исуса Христа.
Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине и описује сцене из свакодневног живота:
* У првом делу вертепа наступају три цара, мудраца са истока, Гашпар, Мелхиор и Валтазар, који су вођени звездом репатицом дошли на поклоњење новорођеном Христу и донели му дарове. Они, представљајући се, описују тај догађај. Са њима улази у препирку [[Јудеја|јудејски]] цар [[Ирод]], чијом се орацијом завршава први део вертепа
* Други део има световни карактер. Сачувани рани текстови показују чак извесну војвођанску локалну боју. Наступају Чобанин и три „губе“ – чича-Ђука, чича-Тодор и чича-Петар (ово су најчешћа, али не и једина имена). У овом делу игроказа текст је оригиналан, са доста импровизација и има [[
== Види још ==
Ред 57:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Радовановић |first=Зоран |title=Заувек вертеп : сценско извођење у слици и речи |year=2017|publisher=Радио-телевизија Србије |location=Београд |isbn=978-86-6195-116-9|pages=}}{{COBISS|ID=233176588}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Vertep (puppet theatres) in Serbia}}
* {{cite news|last=Rakočević |first=B. |title=Božićne misterije i vertep |url=http://www.seecult.org/vest/bozicne-misterije-i-vertep |accessdate=7. 4. 2019 |work=SEEcult |date=7. 1. 2010}}
* {{cite web |
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}
| |||