Битка на железном мосту — разлика између измена

Након предаје Антиохије, Рашидунске снаге у колонама су се померале јужно дуж [[Средоземно море|медитеранске обале]] и успеле да заузму [[Латакија|Латакију]], [[Џабла|Џабалу]] и [[Тартус]] (Сирија) и тако заузеле највећи део северозападне Сирије. Остале снаге које су се прикупиле послане су како би се сломио преостали отпор у северној [[Сирија|Сирији]]. Халид ибн Валид је послат са коњицом у поход према истоку, све до [[Еуфрат]]а у близини [[Манбиџ]]а, али није нашао на никакв отпор. Поход је окончан почетком јануара 638. године. Након пораза про-византијских [[Арапски хришћани|хришћанских Арапа]] из [[Горња Месопотамија|Ал Џазире]], који су прекинули опсаду Емесе у марту 638., Абу Убајда је послао више колона војске под Халид ибн Валид и [[Ајад ибн Ганам]] да заузму Џазиру у близини Сиријске границе и у Анадолији. Ове колоне су кретале на север до [[Араратска равница|Араратске равнице]] и западно према планинама [[Таурус]]. Планине Таурус у [[Турска|Турској]] су тако постале најзападнија граница [[Праведни калифат|Рашидунског калифата]] у [[Анадолија|Анадолији]].<ref name>{{cite book |first=A.I.| last=Akram |title=The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns |publisher=Nat. Publishing. House, Rawalpindi |year=1970 |idisbn=ISBN 978-0-7101-0104-4}}</ref>