Верденска битка — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (razne izmene; козметичке измене)
 
== Позадина ==
Немци нису успели да победе брзо, одмах на почетку рата, како је било предвиђено [[Шлифенов план|Шлифеновим планом]]. Због тога се рат претворио у [[рововски рат]], у коме ниједна страна није остваривала продоре. Током 1915. било је покушаја продора. Немци су покушали код Ипра у [[Друга битка код Ипра|Другој бици код Ипра]]. Британци су покушали код Нев Шапел, а Французи у Шампањи. Сви ти покушаји су пропали, а завршили су огромним бројем жртава.
[[Датотека:Battle of Verdun map.png|мини|300п|Мапа битке]]
Немачки начелник генералштаба [[Ерих фон Фалкенхајн]] је веровао да се Французи могу победити ако им се нанесу страшно велики губици, иако није веровао да је продор могућ. Планирао је напад на позиције са којих се Французи нису могли повући и због стратешких разлога и због националног поноса. На тај начин је намеравао да наметне битку исцрпљења, битку до уништења. За ту сврху је одабран Верден, који је био стратешки веома важно место, јер је чувао пролаз према [[Париз]]у. У одабирању места напада Фалкенхајн је тражио место које је било повољно за Немце. Верден је био изолован са три стране. Везе Вердена са француском позадином су биле доста лоше. Немачка железница је била удаљена само 20 km, док су Французи морали допремати снабдевање једним путем. [[Ерих фон Фалкенхајн|Фалкенхајн]] је очекивао да ће Французи фанатички улазити у смртну замку. Фалкенхајн је писао кајзеру да не намерава класичну војну победу, него планира Верден као средство за уништење француске армије. Ипак постоје поједини научници који сматрају да Фалкенхајн није замислио Верден као битку у којој ће масивним покољем исцрпити француску војску, него да је накнадним мемоарима оправдавао своје намере.
Друга линија одбране и 30. француски корпус су замало страдали 24. фебруара, али спасава их долазак 20. корпуса. Новопристигла војска је одмах убачена у борбу. То вече начелник француског генералштаба генерал де Кастелно саветовао је [[Жозеф Жофр|Жозефу Жофру]] да пошаље француску 2. армију под Петеновом командом на Верден. Немци су успели [[25. фебруар]]а да освоје кључно француско утврђење тврђаву Дуомон. Кастено је поставио генерала [[Филип Петен|Филипа Петена]] за команданта Верденског подручја и наредио је француској 2. армији да се укључи у битку. Немачки напад је успорен у селу Дуомон одлучном одбраном француске 33. пешадијске регименте и великим падањем снега. То је дало Французима времена да допреме 23.000 тона муниције и да добију 90.000 нових војника на Верденском бојном пољу.
 
Као и у толико других офанзива на Западном фронту Немци су током напредовања изгубили артиљеријску заштиту. Пошто се бојно поље непрекидним бомбардовањем претворило у гомиле муља било је јако тешко покретати артиљерију. Напредак је осим тога Немце довео у домет француске артиљерије на западној обали Мезе. Свако ново напредовање немачке војске постајало је скупље, поготово што су јединице немачке 5. армије нападале у валовима према југу дуж источне обале реке. Били би покошени са бока Петеновим топовима са западне стране. Када су коначно заузели село Дуомон [[2. март]]а 1916. потпуно су уништене 4 немачке регименте.
Пошто нису могли да напредују фронтално, Немци су покушали бочно. Напали су брдо Ле Мор Ом 6. марта и тврђаву Во 8. марта. За три месеца тешког ратовања Немци су заузели насеља Кумијер и Шатанкур западно од Вердена, а тврђава Во се предала [[2. јун]]а 1916. Губици су били изузетно велики на обе стране. Петен је покушао да сачува своју војску остајући у обрамбеној позицији, али он је смењен 1. маја и замењен Робером Нивелом, који је био више оријентисан на нападе. Немачки следећи циљ је био тврђава Сувиј. Немци су [[22. јун]]а 1916. употребили бојни отров [[фозген]], а следећи дан напали су са 60.000 војника, освајајући батерију у Тијомону и село Флери. Међутим нису успели да освоје тврђаву Сувиј.
Борбе око њега наставиле су се до 6. септембра. Почетак [[битка на Соми|битке на Соми]] [[1. јул]]а 1916. присилио је Немце да повуку део артиљерије на Сому да би се супротставили англо-француској офанзиви на северу.
 
До јесени немачка војска је била исцрпљена, а [[Ерих фон Фалкенхајн]] је смењен, а начелник генералштаба је постао [[Паул фон Хинденбург]] заједно са [[Ерих Лудендорф|Ерихом Лудендорфом]]. Французи су започели контраофанзивом [[21. октобар|21. октобра]] 1916. Тврђава Дуомон је гађана новим топовима од 400 -{mm}-, па су је Французи освојили [[24. октобар|24. октобра]]. Немци су [[2. новембар|2. новембра]] изгубили тврђаву Во и повлачили су се. Коначна француска офанзива започела је [[11. децембар|11. децембра]] и одбацила је Немце на полазне положаје.
* Horne, Alistair. ''The Price of Glory.''. {{page|year=|isbn=978-0-14-017041-2 |pages=}}
* Keegan, John. ''The First World War.''. {{page|year=|isbn=978-0-375-70045-3 |pages=}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Martin|first=William|title=Verdun 1916|year=2001|url= |publisher=Osprey Publishing|location=London|isbn=978-1-85532-993-5|pages=}}
* Mosier, John. ''The Myth of the Great War.''. {{page|year=|isbn=978-0-06-008433-2 |pages=}}
 
1.572.075

измена