Живорад Миновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Dodate viki veze.
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 1:
{{Почетник|6|01|2020}}'''Др Живорад Жика Миновић''' је српски [[новинар]].
Рођен је у ([[Катрга|Катрги]], [[1935]], а умро у [[Београд|Београду]], [[2018. год]]). Основну школу завршио је у родном месту а нижу гимназију у [[Мрчајевци|Мрчајевцима]]. Завршио је Учитељску школу у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Студирао је књижевност, социологију и политичке науке. Дипломирани је политиколог и доктор политичких наука. У новинској кући [[Политика (новине)|Политика]] радио је од 1961. до 1996. године. Био је дописник из [[Смедерево|Смедерева]], сарадник, уредник, помоћник и заменик главног уредника листа, затим главни уредник (1985 - 1991) и генерални директор и председник Компаније [[Политика (новине)|Политика]] (1986 - 1995).Од 1986. до 1990. године био је члан Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савезкомуниста Србије]] и председник Комисије за информисање. Објавио је више књига, студија и научних расправа, између осталог: Реч има одбрана (адвокатске беседе, са коаут. Ђ. Бузгановићем, 1965), Политичка паланка (политиколошка студија о сукобима у Србији, 1972), Читанка самоуправљања (са коаут. М. Матицким, 1977), Самоуправљање од наде до истине (1978), Класни одговор (политички процеси друштву, (1979), Кардељева публицистика (1980), Социјализам и плурализам (1982), Читајући Кардеља (монографија, 1982), Медији и профит (оглед о менаџменту медија, 2005), Гојко и Павле (узроци Осме седнице, 2007), Политичка паланка (друго допуњено издање, 2008), Дан почиње с Политиком? (прилог проучавању односа штампе и политичке власти, 2008), Улични биограф (књигом на књиге [[Славољуб Ђукић|Славољуба Ђукића]], 2010).
На [[Факултет политичких наука|Факултету политичких наука]] у Београду докторирао је 1982. године са дисертацијом Кардељева мисао о самоуправљању. Ментор му је био академик и уставни писац проф. др [[Јован Ђорђевић (правник)|Јован Ђорђевић]]. Стекао је наставно - научна звања ванредног универзитетског професора и вишег научног сарадника за област менаџмент медија. Одликован је [[Орден рада|Ордена рада са златним венцем]]. Добитник је две награде Удружења новинара Србије: „Светозар Марковић“ (1971) и „Димитрије Давидовић“ (1989).
== Дела ==
 
* Реч има одбрана (адвокатске беседе, са коаут. Ђ. Бузгановићем, 1965),
* Политичка паланка (политиколошка студија о сукобима у Србији, 1972),
* Читанка самоуправљања (са коаут. М. Матицким, 1977),
* Самоуправљање од наде до истине (1978),
* Класни одговор (политички процеси друштву, (1979),
* Кардељева публицистика (1980),
* Социјализам и плурализам (1982),
* Читајући Кардеља (монографија, 1982),
* Медији и профит (оглед о менаџменту медија, 2005),
* Гојко и Павле (узроци Осме седнице, 2007)
* Политичка паланка (друго допуњено издање, 2008),
* Дан почиње с Политиком? (прилог проучавању односа штампе и политичке власти, 2008),
* Улични биограф (књигом на књиге [[Славољуб Ђукић|Славољуба Ђукића]], 2010).
[[Категорија:Рођени 1935.]]
[[Категорија:Умрли 2018.]]