Филипини — разлика између измена

| грб = Coat of Arms of the Philippines.svg

| мото = -{Maka-Diyos, Maka-Tao, Makakalikasan at Makabansa}-<br />(За Бога, за народ, за природу и за државу)

| службени језик = [[Филипински језик|филипински]] и [[енглески језик|енглески]]

| главни град = [[Манила]]

Током историје овај архипелаг је неколико пута мењао име. За време Филипинске револуције Конгрес у Малолосу прогласио је ''Филипинску Републику'' ({{јез-шпа|República Filipina}}). Америчке колонијалне власти су током првих деценија 20. века ову земљу звале ''Филипинска острва'' ({{јез-енгл|Philippine Islands}}), што је превод шпанског назива. Од завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] службени назив за ову земљу је ''Република Филипини''.<ref>{{Cite web|url=http://www.quezon.ph/2005/03/28/323/ "The Philippines ''are'' or ''is''?" | title = The Philippines ''are'' or ''is''? | accessdate=7. 9. 2014. | work = Manuel Quezon III | publisher = |date=}}</ref>

 

 

== Географија ==

 

=== Клима ===

 

Филипини имају умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина. На филипинском архипелагу присутна су три годишња доба: ''таг-инит'' или ''таг-арав'' је суво и веома топло годишње доба које траје од марта до маја; кишна сезона је од јуна до новембра; а ''таг-ламиг'', хладно и суво годишње доба траје од децембра до фебруара. Од маја до октобра југозапад архипелага је изложен монсуну познатом као Хабагат, док је на североистоку од новембра до априла присутан монсун Амихан.<ref name="klima">{{Cite web|url=http://countrystudies.us/philippines/32.htm | title = Climate | accessdate=17. 12. 2014. | work = Philippines: A Country Study | publisher = U.S. Library of Congress}}</ref> Температура се креће у распону од 21 до 32&nbsp;°C мада може да буде и знатно виша или нижа у зависности од годишњег доба. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији мај.<ref>{{Cite web|url=http://www.lonelyplanet.com/philippines/weather | title = Weather | accessdate=17. 12. 2014. | publisher = lonelyplanet.com}}</ref>

 

=== Првобитне државе ===

 

Иако су неке племенске заједнице остале изоловане постоји већи број оних које су прерасле у праве државе развивши обимну трговину са народима источне и јужне Азије, тј. са Индијом, Кином, Јапаном и појединим аустронезијским острвима.<ref name="autogenerated3">{{cite web|title=Timeline of history| url = http://valoable1.webs.com/timelineofhistory.htm| accessdate=9. 10. 2009.| archive-url = https://web.archive.org/web/20091123061819/http://valoable1.webs.com/timelineofhistory.htm| archive-date=23. 11. 2009|url-status=dead| df = }}</ref> У првом миленијуму у приобалном подручју настају кнежевине које временом прерастају у поморске државе

=== Шпанска владавина ===

 

 

Током своје владавине Шпанци су угушили више устанака домородачког становништва и спречили неколико упада кинеских пирата, Холанђана, и Португалаца. Британци су накратко заузели Манилу, у раздобљу од 1762. до 1764. али су након потписивања [[Споразум у Паризу из 1763.|Споразума у Паризу 1763.]] морали да се повуку.

{{sfn|Halili|2004|p = 119-120}}{{sfn|De Borja|2005|p = 81-83}} У 19. веку филипинске луке су постале доступне бродовима из других земаља а у филипинском друштву дошло је до значајних промена. Многи Шпанци рођени на Филипинима, тзв. креоли, и они из мешовитих бракова су се обогатили. Поред тога прилив досељеника из Латинске Америке довео је до преузимања руководећих позиција које су традиционално имали Шпанци рођени на Иберијском полуострву. Револуционарне идеје су се такође шириле архипелагом. Незадовољство креола довело је 1872. до побуне у Кавитеу, што је био увод у Филипинску револуцију.<ref name="Cavite Mutiny">Nuguid, Nati. (1972). [http://stuartxchange.com/CaviteMutiny.html "The Cavite Mutiny"]. in Mary R. Tagle. ''12 Events that Have Influenced Philippine History''. [Manila]: National Media Production Center. Приступљено 2009-12-20 from [http://stuartxchange.com/ StuartXchange Website].</ref><ref name="ReferenceB">Nick Joaquin. ''A Question of Heroes''.</ref><ref name=RichardsonBonifacio>{{cite web|url=http://kasaysayan-kkk.info/docs.ab.240497.jn.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130115200707/http://kasaysayan-kkk.info/docs.ab.240497.jn.htm| archivedate=15. 1. 2013.| title = Andrés Bonifacio Letter to Julio Nakpil, April 24, 1897 | work = [http://kasaysayan-kkk.info/default.template.0407.htm Documents of the Katipunan] | last=Richardson| first = Jim. |date=January 2006 | accessdate=19. 12. 2009.}}</ref>

 

=== Америчка владавина ===

 

Споразумом у Паризу из 1898. Филипинска острва је Шпанија уступила Сједињеним Државама за двадесет милиона долара.{{sfn|Feuer|2002|pp=}} Када је постало јасно да САД неће признати Прву Филипинску Републику избио је [[Филипинско-амерички рат]]. Филипинци су поражени а архипелагом је почела да управља Острвска влада Филипинских острва ({{јез-енгл|Insular Government of the Philippine Islands}}).<ref>{{Cite web|url=http://www3.wooster.edu/history/jgates/pdfs/3.pdf | title = The Pacification of the Philippines | accessdate=19. 9. 2014. | work = Gates, John M. | publisher = U.S. Air

 

=== Хладноратовско раздобље ===

 

Филипини су један од оснивача Уједињених нација.<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/depts/dhl/unms/founders.shtml| title=Founding Member States| publisher=United Nations}}</ref> Потпуну независност су стекли 4. јула 1946. када су их признале Сједињене Државе, током председавања [[Мануел Рохас|Мануела Рохаса]]. До половине педесетих година 20. века, филипинске власти су се обрачунавале са припадницима комунистичке организације [[Хукбалахап]].{{sfn|Goodwin|2001|p=119}} Њихова побуна угушена је током владавине [[Рамон Магсајсај|Рамона Магсајсаја]], наследника [[Елпидио Кирино|Елпидија Кирина]].<ref name="Molina, Antonio 1961">Molina, Antonio. ''The Philippines: Through the centuries''. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.</ref><ref>Carlos P. Romulo and Marvin M. Gray, The Magsaysay Story (1956), is a full-length biography</ref> Након Магсајсаја на власт је дошао [[Карлос П. Гарсија]]. Он је започео спровођење економских мера под именом ''Filipino First Policy'', које је наставио [[Диосдадо Макапагал]]. Макапагал је водио спор са Малезијом око територије на северном Борнеу.<ref>{{Cite web|url=http://www.sabrizain.org/malaya/library/connections.pdf | title = Reviving Malay Connections in Southeast Asia | accessdate=20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20120415034823/http://www.sabrizain.org/malaya/library/connections.pdf | archive-date=15. 4. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref>{{sfn|Weatherbee|2005|p=68-69}}

Након свргавања Маркоса започео је повратак демократији и реформа друштва. То је отежавао висок спољни дуг, корупција на највишем нивоу, више покушаја пуча, природне непогоде, стална претња од комунистичких герилаца,<ref>{{Cite web|url=http://www.philstar.com/headlines/2013/05/06/939112/govt-drafts-new-framework-guide-peace-talks-leftist-rebels | title = Gov't drafts new framework to guide peace talks with leftist rebels | accessdate=20. 9. 2014. | work = | publisher = Philippine Star |date=6. 5. 2013.}}</ref> и оружани сукоб са сепаратистима.<ref>{{cite web|url=http://globalnation.inquirer.net/news/breakingnews/view/20101002-295567/RP-terror-campaign-cost-lives-of-11-US-572-RP-soldiersmilitary | title = RP terror campaign cost lives of 11 US, 572 RP soldiers—military | last=Alipala | first = Julie |date=2. 10. 2010. | publisher = Philippine Daily Inquirer | accessdate=20. 9. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150222074324/http://globalnation.inquirer.net/news/breakingnews/view/20101002-295567/RP-terror-campaign-cost-lives-of-11-US-572-RP-soldiersmilitary | archive-date=22. 2. 2015 |url-status=dead | df = }}</ref> Америчке трупе су 1992. окончале присуство на Филипинима. Током владавине [[Фидел В. Рамос|Фидела В. Рамоса]], изабраног 1992. године, филипинска економија се сврстала међу тзв. ''азијске тигрове'', са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6%.{{sfn|Pempel|1999|p=163}} Међутим, помаке у економији и на пољу политике, као што је мировни споразум са [[Национални ослободилачки фронт Моро|Националним ослободилачким фронтом Моро]],<ref name="lastlaugh">{{cite news|first=Edward A.| last=Gargan| title = Last Laugh for the Philippines; Onetime Joke Economy Avoids Much of Asia's Turmoil | url = http://www.nytimes.com/1997/12/11/business/last-laugh-for-philippines-onetime-joke-economy-avoids-much-asia-s-turmoil.html | newspaper = New York Times |date=11. 12. 1997. | accessdate=25. 1. 2008.}}</ref> поништила је финансијска криза у источној Азији 1997. године.<ref name=AFC-NA-14>{{cite web| first Taylan =|last=Yenilmez| title = Analyzing Systemic Risk with Financial Networks During a Financial Crash| work = | url = http://www.fma.org/JAF2011/Papers/bsty-2010.pdf| publisher = | accessdate=8. 3. 2014.| archive-url = https://www.webcitation.org/6NugDdDGw?url=http://www.fma.org/JAF2011/Papers/bsty-2010.pdf| archive-date=8. 3. 2014|url-status=dead| df = }}</ref>

 

Због оптужби за корупцију Џозеф Естрада је свргнут након протеста од 17. до 20. јануара 2001. а место председника преузела је дотадашња потпредседница [[Глорија Аројо]].{{sfn|Barreveld|2001|p=476}}