Матијас Гриневалд — разлика између измена

| место_смрти = Хале

| држава_смрти =

| утицаји_од =

| утицао_на =

| боја = #CCCC99

}}

Други велики сликар поред Дирера био је Матијас Готхарт Нитхарт назван Гриневалд, уметник који је преко једне заблуде назван Гриневалд родио се око [[1470]]./[[1480]]. у [[Вирцбург]]у и [[1528]]. умро је у [[Хале]] на Сале. Постао је познат искључиво у 20. веку. Где је стекао своје образовање је данас непознато али је извесно познавао дела од [[Андреа Мантења|Мантење]], [[Леонардо да Винчи|Леонарда]], [[Рафаел]]а, [[Хијероним Бош|Хијеронимуса Боша]] и [[Ханс Холбајн Млађи|Холбајна]]. Одрастао је у [[Вирцбург]]у и између година [[1501]]. и [[1521]]. је био власник радње у [[Селигенштат]]у. Већину свог живота је провео у [[Мајнц]]у. Био је протестант и одобравао је учење [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]].

 

 

 

Детаљи његова живота прилично су неразјашњени за сликара тако великог значаја каквог је био Гриневалд. Вероватно је рођен у [[Вирцбург]]у. Живео је у стилу сликара који је био и архитекта и предузимач и покоравао се правилима еснафа. Није живео нигде дуго времена. Имао је наклоност за Мартина Лутера а зависио је од многих мецена за које је радио а који су били католици. Био је надахнут индивидуалистичким духом ренесансних уметника у Италији. Његово име сигурно није било Гриневалд, што је погрешка аутора из [[17. век]]а Јоахима вон Сандрарта, од којег нам потичу подаци о овом сликару, који га је помешао са другим уметником а који је Гриневалда упорђивао са [[Антонио Аљери да Коређо|Коређом]].

 

[[Датотека:Grunewald Triple.jpg|мини|300п|Троструки портрет „Триас Романа“, цртеж кредом [[1525]]. Државни музеј, [[Берлин]]]]

 

 

За разлику од идеализма и хуманизма развијене ренесансе Гриневалд је употребљавао насиље и трагедију у светлосно високим контрастним областима. Управо ови елементи који се могу уочавати у његовим раним радовима од њега праве мајстора индивидуалног стила пуно развијенога и уочљивог у његовом олтаском делу, и са правом је сматрано да је претходник [[Експресионизам|експресионизма]].

 

* Његово главно дело је '''Исенхајмски олтар''' настао између [[1513]]. и [[1515]]. године који комбинује [[сликарство]] и [[вајарство]] са савршеним изображењем израза и људског тела у покрету. Сада се може видети у музеју у [[Колмар]]у у [[Француска|Француској]]. Био је наручен од стране праецептора Гуида Гуерсија као главни олтар за манастирску цркву св. Антонија у Исенхајму у [[Алзас]]у у Француској. Ово дело је током дугог времена приписивано Албрехту Диреру а делује на нас снагом којом је осликана Сикстинска капела од стране једног [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]]. Ова резбарена шкриња има два пара крила која се покрећући стварају три позорнице. У склопљеном стању се види Распеће која је вероватно најимпресивније које је икада насликано. Распеће је по своме деловању озбиљно док је када се отворе спољашња крила даље сцене већ много ведрије. На крилима овог складног олтара се налази Св. Антоније и Св Себастијан и ред великих појава на лицу и задњим странама појединих крила; Девица Марија ослављивана анђелима у готској архитектури и Мадона- Марија као мати са малим Кристом у наручју, на задњој страни су такође ; прикази из живота светаца Антонија и Павла, Кристово устајање из мртвих и откровење Маријино а на другој страни и разапињање Криста на криж са Маријом и Јованом Рељеф у средини представља стављање Кристовог тела у гроб. Овде је најупадљивије постављање покрета који прожима ове слике које конфронтира са схватањима из позне готике. Светлост коју употребљава је богата у преливима боја и карактеризована је беспримереном смелошћу и може се мерити и упоређивати само са бојом у сликама у Венецији.

* '''Крила Хелеровог олтара''', око [[1510]]—[[1512]]. године платно на дрву 185 x 150

* '''Чудо са снегом''', [[1517]]—[[2519]]. године дрво 179 x 92

* '''Девица Марија са дететом''', око [[1518]]. године 62 x 46

 

== Галерија ==

<gallery>

Слика:Mathis Gothart Grünewald 001.jpg|''Мадона'', дрвена плоча, [[Шупах]], [[1517]] — [[1519]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 003.jpg|''Оснивање Санта Марија Мађоре у Риму'', [[1517]] — [[1519]].

Слика:Mathis Gothart Grünewald 011.jpg| ''Св. Морис и Св. Еразмо'', [[Стара пинакотека]] у [[Минхен]]у, [[1517]] — [[1523]].

</gallery>