Честославица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне измене
Ред 8:
| ordo = -{[[Lamiales]]}-
| familia = -{[[Plantaginaceae]]}-
| genus = ''-{[[Veronica (род)|Veronica]]}-''
| species = '''''-{V. officinalis}-'''''
| binomial = ''-{Veronica officinalis}-''
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
}}
'''Честославица''' ({{јез-лат|Veronica officinalis}}) или '''разгон''', '''змијина честославица''', '''лековита честославица''', '''права вероника''', '''шумска вероника''', '''трава од ушљаме''', вероника), [[латински језик|лат.]] '''-{Veronica officinalis}-вероника''', је вишегодишња зељаста биљка из рода ''[[Veronica (род)|-{Veronica}-]]'' у породици [[Боквице|боквица]] (-{Plantaginaceae}-).
 
Име рода настало је од ''вереникион'', [[грчкиГрчки језик|грчког]] назива за неку биљку, који је промењен под утицајем женског имена Вероника, латинизованог облика грчког имена Вереники ("доноситељица„доноситељица победе"победе”). Име врсте ''-{officinalis}-'' значи „лековит“, јер је ова биљка раније коришћена и у службеној медицини.
 
Синоними:
Ред 25:
== Опис биљке ==
 
Честославица има пузећи [[ризом]]ом из кога избијају скоро одрвенеле, длакаве стабљике. Осим [[стаблоСтабло|стабла]] и листови и цветови су покривени густим, жлездастим длакама. [[Лист]]ови су ситно назубљеног обода и сивозелене боје и наспрамног распореда. [[Цвет]]ови су са дугачким прашницима, светлоплаве до лјубичастељубичасте боје и прошарани тамноплавим жилицама. Сакупљени су у гроздасте цвасти које су у почетку збијене, а касније се издужују. [[Плод]] је чахура покривена жлезданим маљама.
 
== Хемијски састав дроге ==
 
У лековите сврхе, као [[дрогаДрога (фармација)|дрога]] употребљава се надземни део биљке у цвету (''-{Veronicae herba}-'') који садржи:
* [[гликозидиГликозиди|гликозиде]],
* непознате [[сапонид]]е,
* горке материје,
* мало [[етеричноЕтерично уље|етарског уља]],
* [[провитамин]] А,
* [[шећер]]е,
Ред 40:
== Лековито дејство и употреба ==
 
Честославица се користи само у [[народнаНародна медицина|народној медицини]] за олакшано искашљавање и избацивање секрета, код грозничавих стања, као антисептично средство, [[аперитив]], помаже варењу хране и др. Најчешће се примењује код обољења дисајних органа као што су [[бронхитис]], хронични [[катар]] или болови у грудном кошу и код повишене температуре. Антисептично дејство састојака нашло је примену у лечењу гнојних рана, за шта се користи свеж сок честославице или одвар.
 
Употреба се састоји у справљању [[чај]]ева, [[тинктура]], [[одвар]]а или цеђењу свежег сока ове биљке.
Ред 56:
 
<gallery>
Слика:Veronica.officinalis.-.lindsey.jpg|''-{Veronica persica}-''
Слика:Veronica-chamaedrys3.jpg
Слика:Veronica-chamaedrys2.jpg
Ред 63:
</gallery>
 
== Литература ==
* Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
* Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
Ред 76:
* Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
* Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
 
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Veronica officinalis}}
{{Викиврсте|Veronica officinalis}}
 
* [http://snezanatrifunovic.tripod.com Škola botanike]
{{Taxonbar}}
 
[[Категорија:LamialesВероника (биљка)]]
[[Категорија:Лековите биљке]]
[[Категорија:Lamiales]]