Вилијам Хенри Пикеринг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 22:
Дипломирао је на [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетском технолошком институту]] (1879), где је до 1883. је предавао физику, а од 1887. је био професор астрономије на [[Универзитет Харвард|Универзитету Харвард]]. За време студирања одржавао је пријатељске односе са [[Персивал Лоуел|Персивалом Лоуелом]]. Године 1894. због сукоба са руководством, био је приморан да напусти универзитет и почео је са радом у новооснованој опсерваторији у [[Флагстаф (Аризона)|Флагстафу]] у [[Аризона|Аризони]].
 
Вилијам Хенри Пикеринг се посветио углавном проучавању планета и сателита [[Сунчев систем|Сунчевог система]] за разлику од свог брата Едварда Пикеринга који је на Харварду био познат по проучавању променљивих звезда. 1899. године је открио Сатурнов девети месец [[Феба (сателит)|Фебу]] са фотографских плоча које су биле постављене у близини [[Арекипа|Арекипе]], у [[Перу]]у 1898. Веровао је да је открио и десети Сатурнов месец 1905. са плоча које су постављене 1904. Овај месец је назвао ''Темис'' и за то откриће је добио Лаландову награду Француске академије наука 1906. Међутим, касније се испоставило да Темис не постоји.
 
Сматрао је да је [[Месец]] некада био део Земље и да се одвојио од ње на месту где је сада [[Тихи океан]]. Још пре [[Алфред Вегенер|Алфреда Вегенера]] је предлагао теорију о померању континената и сматрао да су Америка, Африка, Азија и Европа некада чиниле јединствен континент који се распао услед одвајања Месеца.<ref>{{Cite journal | author=Pickering, W.H| title = The Place of Origin of the Moon - The Volcani Problems | journal= Popular Astronomy | year = 1907| postscript=<!--None--> | bibcode=1907PA.....15..274P | volume=15| pages = 274–287}}</ref>Проучавао је кратере на Месецу и сматрао да су за промене на [[Ератостен (кратер)|Ератостеновом кратеру]] одговорни ''лунарни инсекти''.<ref>{{Cite book| publisher = Institute of Physics Pub.| isbn = 9780750306935| last = Moore| first = Patrick| title = The wandering astronomer| location = Bristol; Philadelphia| date = 1999}}</ref>Такође је тврдио да је пронашао вегетацију на Месецу.<ref>{{cite news| url=http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=9B05E0D81439E133A2575AC0A9669D946095D6CF | work=The New York Times | title=SAYS 2 CROPS A DAY GROW ON THE MOON; Prof. Pickering Is Convinced Markings Are Caused by Vegetation in the Craters.FIELD PATTERNS TRACEDCriticises Astronomers for Assuming Life There Is Impossible--Easier to Study Than Mars. May Be Life in Low Form. Same Old Argument. The Southeastern Field. Arguing Like a Fish | date = 9. 10. 1921.}}</ref>Овакви ставови су потпуно су нарушавали углед Пикеринга као професионалног астронома.
 
Године 1919. године претпоставио је постојање Планете Х на основу аномалија у путањама [[Нептун]]а и [[Уран]]а, али није успео да је пронађе. 1930. године [[Клајд Томбо]] је открио [[Плутон]], међутим, његова маса је премала да би имала гравитациони ефекат на Уран и Нептун.
 
Пикеринг је конструисао неколико астрономских опсерваторија, међу којима је најзначајнија [[Лоуелова опсерваторија]] у Флагстафу, у Аризони. Други део свог живота провео је у својој приватној лабораторији на [[Јамајка|Јамајци]] опремљеној 12-инчним телескопом, где се посветио пручавању Месеца.
 
[[784 Pickeringia|Један астероид]], као и по један кратер на Месецу и Марсу носе његово име.
Ред 35:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv | publisher = Institute of Physics Pub.| isbn = 9780750306935| last = Moore| first = Patrick| title = The wandering astronomer| location = Bristol; Philadelphia| date = 1999}}
 
== Спољашње везе ==