Википедија

Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 7:
Прво засиједање ЗАВНОБиХ-а почело је у [[Мркоњић Град|Мркоњић Граду]] [[25. новембар|25. новембра]] [[1943.]] у 19 сати. Завршено је исте ноћи ([[26. новембар|26. новембра]]) у 4 сата ујутро.
 
Овој оснивачкој скупштини присуствовало је 247 делегата из свих крајева [[Босна и Херцеговина|БиХ]], од којих 173 са правом гласа. На првом засиједању, ЗАВНОБиХ је формално конституисан као општеполитичко представништво Народно-ослободилачкогНародноослободилачког покрета (НОП) [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], али је у стварности и пракси дјеловао као њен највиши орган власти. Одборници су усвојили Резолуцију ЗАВНОБиХ-а и Проглас народима [[Босна и Херцеговина|БиХ]] у којима се истиче да убудуће [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и њене народе, и у земљи и иностранству, могу заступати и представљати само ЗАВНОБиХ и [[АВНОЈ]]. Овим актима истовремено је изражена одлучност народа [[Босна и Херцеговина|БиХ]] да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде збратимљена заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност свих [[Срби|Срба]], [[Бошњаци|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]]. На засиједању је изабрана делегација од 58 чланова која ће представљати [[Босна и Херцеговина|БиХ]] на Другом засиједању [[АВНОЈ]]-а ([[29. новембар]] [[1943.|1943]]). Истовремено је конституисано Предсједништво ЗАВНОБиХ-а, састављено од 31 члана, са др Војиславом Кецмановићем, љекаром из [[Бијељина|Бијељине]], као предсједником.
 
У [[Мркоњић Град|Мркоњић Граду]] се налази спомен-музеј првог засиједања ЗАВНОБиХ-а, као и дом ЗАВНОБиХ-а, који представља центар културног и друштвеног живота града, а који је отворен [[27. новембар|27. новембра]] [[1973.]] у оквиру прославе 30-годишњице Првог засиједања.
Ред 15:
Друго засиједање ЗАВНОБиХ-а одржано је [[30. јун|30. јуна]] – [[2. јул|2. јула]] [[1944.]] у [[Сански Мост|Санском Мосту]] на којем је [[1. јул|1. јула]] [[1944.]] године донесена декларација о правима грађана у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] у којој стоји:
 
"У пламену праведног ослободилачког рата искива се братство [[Срби|Срба]], [[Бошњаци|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]], и тиме се удара сигуран темељ слободне и збратимљене [[Босна и Херцеговина|БиХ]], равноправне федералне јединице у Демократској федеративној Југославији. Први пут у историји [[Срби]], [[Бошњаци|Муслимани]] и [[Хрвати]] [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], уједињени у Народно-ослободилачкомНародноослободилачком покрету, ступили су на исти пут, почели да изграђују свој заједнички дом, у чије су темеље узидане кости њихових најбољих синова. Први пут у историји они су постали ковачи своје судбине, чврсто ријешени да једном заувијек сахране вијековну мрачну и тешку прошлост и да изграде државну заједницу у којој ће живјети у равноправности, слободи, миру и благостању."
 
Оличена у народно-ослободилачким одборима и ЗАВНОБиХ-у зајамчује:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Земаљско_антифашистичко_вијеће_народног_ослобођења_Босне_и_Херцеговине”