Маргарета Угарска — разлика између измена

нема резимеа измене
| отац = [[Бела III]]
| мајка = [[Агнеса од Антиохије]]
| супружник = [[Исак II Анђео]], [[Бонифације од Монферата]], [[Никола I од Сент Омера]]
| деца = Манојло Анђео, [[Јован Анђео од Срема]], [[Димитрије Монфератски]], [[ЈованБела Анђеоод Сент Омера]], [[Вилијам од СремаСент Омера (син Николе I)|Вилијам од Сент Омера]]
}}
 
{{Византијске царице}}
 
'''Маргарета Угарска''' ([[1175]] - [[1223]]) била је супруга [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]], а затим [[Бонифације од Монферата|Бонифација Монфератског]]. Била је кћерка [[Бела III|Беле III]] и [[Агнеса од Антиохије|Агнесе од Антиохије]]. Маргерата је била баба [[Краљевина Србија (1217—1345)|српске]] [[Српске владарке|краљице]] [[Јелена Анжујска|Јелене]], супруге [[Немањићи|краља]] [[Урош I Немањић|Уроша Немањића]].
 
==Биографија==
 
===Брак са Исаком II Анђелом===
{{Main|Исак II Анђео}}
Маргарета је била најстарија ћерка [[Угарско краљевство (1000–1526)|угарског]] краља [[Бела III|Беле III]] из династије [[Арпад|Арпада]]. Мајка јој је била [[Агнеса Антиохијска]], ћерка [[Кнежевина Антиохија|антиохијског]] кнеза [[Рене од Шатијона|Ренеа]] и његове супруге [[Констанца Антиохијска|Констанце]]. Имала је старијег брата [[Емерик Угарски|Емерика]], који ће наследити оца након смрти. Такође је имала и млађег брата [[Андрија II Арпадовић|Андрију II]] и сестру [[Констанца Угарска|Констанцу]]. Могуће да је имала и двојицу млађе браће Соломона и Стефана, али су они умрли млади. Маргарета се 1185. године удала за [[Византијско царство|византијског]] цара Исака II Анђела. Био је то политички брак закључен након угарско-византијског рата. По доласку у Цариград, Маргарета се крстила под именом '''Марија'''. Са Исаком је Маргарета имала двојицу синова:
 
* Манојло Анђео (умро 1212.), претендент на византијски престо 1205. године
* [[Јован Анђел од Срема|Јован Анђео]] (око 1193. - 1259.), емигрирао у Угарску, где ће постати господар Срема као вазал [[Бела IV|Беле IV]].
 
Исак је свргнут са престола и ослепљен 1195. године од стране свог брата [[Алексије III Анђел|Алексија III]]. Исак је након свргавања утамничен, али није сигурно да је у тамници завршила и његова супруга. [[Алексије IV Анђео]], Исаков син из претходног брака, успео се спасти заточеништва и покренуо је побуну против Алексија, мало пре избијања [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]]. [[Крсташи]] 1204. године [[Први пад Цариграда|заузимају Цариград]] и оснивају низ [[Крсташке државе|крсташких држава]], од којих је најмоћније било [[Латинско царство]].
 
===Брак са Бонифацијем Монфератским===
{{Main|Бонифације од Монферата}}
Исак је умро фебруара 1204. године. Могуће је да је био отрован у тамници у којој је био затворен. Када је Бонифације Монфератски, командант копнених снага при заузећу Цариграда, дошао у палату Букелеон, пронашао је Маргариту и ослободио је. Бонифације је био један од могућих кандидата за латинског цара, али је изгубио од [[Балдуин I, латински цар|Балдуина IX Фландријског]]. За узврат је добио територије на азијској обали Босфора. Бонифације се потом оженио Исаковом удовицом Маргаретом. Те исте, 1204. године, Бонифације је мењао своје територије у Азији за област око Солуна, где оснива [[Солунска краљевина|Солунску краљевину]]. Одржавао је добре односе са Маргаретиним братом Андријом. Маргаретина пасторка Агнеса од Монферата удала се за латинског цара [[Хенрик Фландријски|Хенрија Фландријског]] фебруара 1207. године. Исте године Бонифације ратује против Бугара. У једној од битака он је заробљен и одведен [[Друго бугарско царство|бугарском]] цару [[Калојан|Калојану Асену]]. Са солунским краљем Маргарета је имала сина [[Димитрије Монфератски|Димитрија]]. Он се верио за сестру [[Атинско војводство|атинског]] војводе, и умро је без деце.
 
===Брак са Николом I од Сент Омера===
{{Main|Никола I од Сент Омера}}
Бонифације је Солунску краљевину оставио своме сину Димитрију у наслеђе. Маргарета је владала као регент. Бонифацијев син [[Вилијам VII од Монферата|Вилијам]] (из претходног брака) наследио је [[Маркизат Монферат]]. Маргарета је 1216. године отишла у Угарску, остављајући у Солуну Димитрија. Тамо се по трећи пут удала. Трећи супруг био јој је Никола I од Сент Омера, господар Беотије. Са Николом је Маргарета имала два сина:
 
* [[Бела од Сент Омера]]
* [[Вилијам од Сент Омера (син Николе I)|Вилијам од Сент Омера]].
 
[[Папа Хонорије III|Папа Хонорије]] узео је Маргерету у заштиту 30. марта 1223. године. Тада се по последњи пут као жива помиње у изворима. Година и место њене смрти нису познате.
 
== Породично стабло ==
}}
 
==Извори==
{{клица-биог}}
* * {{cite book |author= Rodd, Rennell |title= The Princes of Achaia and the Chronicles of Morea: A Study of Greece in the Middle Ages |volume=1 |year=1907 |publisher= E. Arnold |url= https://books.google.co.uk/books?id=-ubQAAAAMAAJ&pg=PA64 |isbn= | pages= 51, 56, 61, 64, 78, 82, 85, 86, 89, 153 |}}
* Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204. Cambridge University Press.
* Makk, Ferenc (1994). "III. Béla". In Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc. Korai magyar történeti lexikon (9–14. század) [Encyclopedia of the Early Hungarian History (9th–14th centuries)] (in Hungarian). Akadémiai Kiadó
* Alexandru Madgearu, The Asanids: The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1185-1280), p. 133, Brill, 2016, ISBN 9789004325012, series: East Central and Eastern Europe in the Middle Ages 450-1450 (Book 41)
 
[[Категорија:Рођени 1175.]]