Википедија

Ада Циганлија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
Ред 29:
'''Ада Циганлија''' је издужено [[ада (речно острво)|речно острво]] на [[Сава|Сави]] у [[Београд]]у која је вештачким путем претворена у [[полуострво]]. Такође то је име за градски парк и суседно [[Савско језеро]], које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у [[Градска општина Чукарица|општини Чукарица]], а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.
 
Површина полуострва je 8km<sup>2</sup>², а поред [[Савско језеро|Савског језера]], на њему се налази и природно језеро [[Ада Сафари]].
 
У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током [[Опсада Београда (1789)|опсаде Београда]] 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране [[Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]] проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио [[Затвор на Ади Циганлији|затвор]], познат по извршењу смртних казни.
Ред 50:
=== Географски положај и локација ===
 
На јужној обали [[река Сава|реке Саве]], у непосредној близини [[Ушће Саве у Дунав|ушћа Саве у Дунав]], на удаљености од 4 -{km}- од центра [[Београд]]а, налази се некадашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је највеће и најпосећеније излетиште, купалиште и одмаралиште Београђана.<ref name="posetaada92">{{cite web|title=Beogradska oaza prirode, sporta i zabave – Ada Ciganlija|url=http://www.zenasamja.me/zivotnistil/2390/beogradska-oaza-prirode-sporta-i-zabave-ada-ciganlija|website=zenasamja.me|accessdate=7. 7. 2019}}</ref> Налази се у [[Градска општина Чукарица|општини Чукарица]], са [[север]]не стране преко [[река Сава|реке Саве]] граничи са се [[Нови Београд|Новим Београдом]] и и вештачким полуострвом [[Мала Циганлија]], док се између [[Новобеоградски блокови|новобеоградских блокова]] и Аде Циганлије налази острво [[Ада Међица]].<ref name="ada14">{{cite web|title=Ada Ciganlija|url=https://www.google.com/maps/place/%D0%90%D0%B4%D0%B0+%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0/@44.7840391,20.377126,14z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x475a6fb141f8cb6f:0xb76e977db0ba8356!8m2!3d44.7918226!4d20.4126107|website=google.com|accessdate=2. 7. 2019}}</ref> Са [[југ|јужне]] стране полуострва налази се [[Баново брдо]] и [[Чукаричка падина]], са [[исток|источне]] насеље [[Сењак]], а [[запад]]не стране шума и насеље [[Макиш]].<ref>{{cite book |author= Magic Map.|year=2006 |title=Beograd-plan grada |publisher=M@gic M@p|location=Smedrevska Palanka|isbnid=ISBN 86-83501-53-1}}</ref><ref>{{cite book |author=Tamara Marinković-Radošević |year=2007 |title=Beograd-plan i vodič |publisher=Geokarta |location=Belgrade|isbn=978-86-459-0297-2}}</ref>
 
Доња и горња преграда на рукавцу реке Саве изграђене су [[1967]]. године, па је тако Београд добио јединствено језеро, дуго 4,2 -{km}-, са просечном ширином 200 -{m}-, и дубином 4-6 -{m}-.<ref name="адплажа"/> Савско језеро, некада подружница реке Саве, претворено је у језеро са две бране, док је преостали део на североистоку претворен у [[Чукарички залив]]. У дане летње сезоне дневно се овде купа или на други начин рекреира и до 300.000 посетилаца. Укупна површина Аде Циганлије и [[акваторија]] износи 800 хектара, дугачка је 6,3 km, широка око 700 m.<ref name="адплажа"/><ref name="price92sj">{{cite web|title=Skrivene priče sa Ade|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2758400/skrivene-price-sa-ade.html|website=[[Радио -телевизија Србије]]|date=6. 6. 2017}}</ref>
 
Морфолошки облици, настали од алувијалних наноса Саве, формирају [[Депресија (геологија)|депресије]] и греде издуженог облика, дубине наjвише до 1,5 m. У депресијама је вода дуже стагнирала него у другим деловима острва. На анализираном простору, природно стање режима поплавних и подземних вода јасно је указивало да је минимална висинска разлика значила врло велике разлике у дужини стагнирања воде — од 20 дана ([[изохипса]] 73,5 m [[надморска висина|надморске висине]]) до 170 дана (изохипса 70,5 m н.в) и тако омогућила, еколошки условљен, читав низ типова земљишта и биљних заједница.<ref name="ada99"/> Рељеф Аде Циганлије обликован је дејством текуће воде (радом речне ерозије), акумулације и одношењем земљишта. Првобитно је био обрастао хидрофилном вегетацијом.<ref name="ada99"/> Касније у условима мање влажног станишта односно хидротехничке санације острва, задржала се иницијална вегетација, али у смањеном облику.<ref name="ada99"/>
Ред 210:
 
Температура воде је углавном уједначена, максимална разлика температуре на површини језера и при дну износи око 1,4 (°-{C}-). Током [[лето|летњих]] месеци температура воде досеже 27 (°-{C}-), што је чини веома погодном за купање. Током [[зима|зимских]] месеци, језеро је често залеђено током дужег временског периода, лед може досећи дебљину и до 30 cm. Провидност воде варира од 0,8 m током сезоне купања, до 4,7 m током пролећних месеци. Вода језера је базне реакције ([[pH вредност|-{pH}-]] 8,2 - 8,72)<ref name="рад1"/><ref name="рад2">Blaženčić J., Florističke karakteristike makrofitske vegetacije Savskog jezera kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXIX, 167-173</ref>
[[Савско језеро]] познато и као Ада, настало је из десне руке Саве са изградњом две бране у близини северног и јужног крака острва 1967. године.<ref name=beo/><ref name=konkurs>{{ cite news | author = Branka Vasiljević | title = Konkurs za uređenje Čukaričkog rukavca | newspaper = Politika | page = 14 | language = Serbian | date = 23 March 2018 }}</ref> Дугачко је 4,2 km, има просечну ширину од 200 m и дубину од 4 до 6 m. Обухвата површину од 0,86 km<sup>2</sup>² и налази се на [[надморска висина|надморској висини]] од 78 m, једној од најнижих на подручју Београда. Подручје 7 km обале са обе стране полуострва претворено је у шљунковиту плажу. Вода редовно достиже 24 ° C током лета.<ref name="аj928j">{{cite web|title=Sto hiljada sugrađana na Vodenom cvetu|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/48626/%D0%A1%D1%82%D0%BE-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=13. 7. 2008}}</ref>
 
Синоними за Савско језеро у промотивним кампањама су „Београдско море“, „Море Београда“ и „Језеро Ада Циганлија“.<ref>{{Cite web |url= http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/tv-program/Nasha-mala-tragedija.lt.html | title= Ada – More Beograda "Ada – Belgrade Sea"|date=18. 7. 2008 |author= Branislava Džunov |accessdate=23. 8. 2008. |work=[[Politika (novine)|Политика]]|language=sr}}</ref>
Ред 230:
{{main|Чукарички залив}}
[[Датотека:Topcider River mouth.jpg|десно|300п|мини|''Ушће реке Топчидерке у Чукарички залив'']]
Када је Ада била повезана са копном преко насипа 1967. године, северни део рукавца реке Саве, који је одвајао острво (Чукаричка рука, Чукарички рукавац), претворио се у Чукарички залив. Ток је издужен у правцу [[југозапад]]—[[североисток]], омеђен је северним крајем Аде Циганлије, насипом и десном обалом Саве (насеља [[Царева Ћуприја]] и јужни део [[Бара Венеција]]). То је место где се [[Топчидерска река]] улива у Саву. У близини тачке повезивања са главним током Саве, данас се прелази преко [[Мост на Ади|Моста на Ади]].<ref>{{cite book | author = Tamara Marinković-Radošević | title = Beograd - plan i vodič |date = 2007 |publisher = Geokarta | location = Belgrade |isbn id=ISBN 86-459-0006-8 }}</ref><ref>{{cite book | title = Beograd - plan grada | date = 2006 | publisher = M@gic M@p | location = Smedrevska Palanka | isbn id=ISBN 86-83501-53-1 }}</ref>
 
Залив се користи за спортске и рекреативне активности, на њему тренирају кајакаши, а у близини налази се и марина за мале бродове, док су обале окружене бициклистичким стазама. Залив је дуг 1,3 km, а широк 120 до 160 m. Површина самог залива је 16 ha, али подручје које градска управа укључује у локалитету залива укључује и додатних 5,8 ha акваторија и 20,8 ha околног земљишта.<ref name=konkurs/><ref name="ada92"/>
Ред 332:
[[Роми|Ромско насеље]] које је постојало на Ади Циганлији у [[17. век|17.]] и [[18. век]]у, премештено је са острва на десну обалу Саве, на ушће [[Топчидерска река|Топчидерке]], пре аустријске окупације Београда од 1717. до 1739. године. или током борби од 1716. до 1718. године. Једна карта из аустријског периода показује ромско насеље са 24 куће на ушћу Топчидерке. Мапе такође показују да је насеље постојало током следеће аустријске окупације од 1788. до 1791. године.<ref>{{Citation | last = | first = | author = Dragoljub Acković| title = Šest vekova Roma u Beograde – part XVI, Ciganska mahala na mestu Batal džamije | newspaper = [[Politika]] | pages = | language = Serbian | date = December 2008 | url = }}</ref><ref name="екапија939"/><ref name="ђсјјбу8јј9"/>
 
Када је у [[18. век]]у аустријска војска напала Београд, Османлије су протерале српско становништво из града, које се привремено населило на Ади Циганлији. Када су Београд ослободили српски побуњеници у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], вођа устанка, [[Карађорђе Петровић]], [[7. април]]а [[1809]]. године дао је на поклон острво [[Младен Миловановић|Младену Миловановићу]], првом градском поглавару.<ref name="mladenmladenovic99">{{cite web|title=Ovo o Adi Ciganliji sigurno niste znali! Evo kako je Beograd zaista dobio svoje ‘more’|url=https://www.dnevno.rs/istorija/beograd-u-proslosti/ovo-o-adi-ciganliji-sigurno-niste-znali-evo-kako-je-beograd-zaista-dobio-svoje-more-foto/|website=dnevno.rs|accessdate=25. 6. 2014}}</ref><ref name="mladenmladenovic99јјј">{{cite web|title=Ada Ciganlija je nekada bila u privatnom vlasništvu, a gazda je bio najbogatiji Srbin|url=https://www.blic.rs/riznica/ada-ciganlija-je-nekada-bila-u-privatnom-vlasnistvu-a-gazda-je-bio-najbogatiji-srbin/fd3fc0d|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=9. 4. 2018}}</ref> Током 1809. године на Ади Циганлији, руски дипломата, шеф руске мисије у Србији (1808—1813) и члан [[Државни савјет Руске Империје|Државног савета Руске Империје]] [[Константин Родофиникин]], приредио је народно весеље за устанике, на Ади Циганлији.<ref name="rodofinikin99j">{{cite web|title=Kod dva bela goluba|url=http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/920764/kod-dva-bela-goluba.html|website=[[Радио -телевизија Србије]]|date=7. 7. 2011}}</ref> Родофиникин је касније критикован јер је за прославу одабрао неуређено и ненасељено острво.
 
Након слома [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], [[Младен Миловановић]] је избегао из [[Карађорђева Србија|Карађорђеве Србије]], а Турци су се вратили у Београду и поништили све донете прописе, као и оне о подели имања.<ref name=beo/>
Ред 427:
Ада Циганлија данас је седиште Веслачког савеза Србије, и ватероло клубова [[ВК Графичар|Графичар]], [[ВК Партизан|Партизан]] и [[ВК Црвена звезда|Црвена звезда]].<ref name="sport1sh">{{cite web|title=Ада Циганлија: Веслање|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/veslanje/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref><ref name="sport1sh9">{{cite web|title=Веслачки савез Србије|url=http://serbian-rowing.org.rs/portal/source/zzz%20Izmene%20konkursne%20dokumentacije.pdf|website=serbian-rowing.org.rs|accessdate=7. 7. 2019}}</ref>
 
У непосредној близни зграде Хладно купатило налази се игралиште стандардних димензија за рагби на коме се одржава велики број такмичења, као и тренинзи [[Београдски рагби клуб Црвена звезда|београдског рагби клуба „Црвена Звезда“звезда“]] и клуба [[амерички фудбал|америчког фудбала]] [[Вукови Београд]].<ref name="sport15">{{cite web|title=Ада Циганлија: Рагби|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/ragbi/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref> [[Стадион на Ади Циганлији]] користи и [[ФК Шећеранац Ада]].<ref name="sport1sh9jj">{{cite web|title=Jedini ostrvski klub u Srbiji|url=https://www.srbijasport.net/club/3419-seceranac-ada/info|website=srbijasport.net|accessdate=8. 7. 2019}}</ref>
 
На полуострву смештен је и голф комплекс који се простире на 16 ha, а терен има 9 поља, која задовољавају строге светске стандарде. Ту се налази и голф клуб „Београд”.<ref name="sport16">{{cite web|title=Ада Циганлија: Голф|url=https://www.adaciganlija.rs/sport/golf/|website=adaciganlija.rs|accessdate=4. 7. 2019}}</ref>
Ред 481:
 
* На Ади Циганлији су 1911. године снимљени кадрови првог српског играног филма [[Карађорђе (филм)|Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа]], који је режирао [[Чича Илија Станојевић]], а сценарио писао [[Ћира Манок]].<ref name="аутоматски генерисано2" /><ref name="dragulj">{{Citation | last = | first = | author = Branka Vasiljević, Ana Vuković | title = Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice| newspaper = Politika | pages = | language = Serbian | date = 25 June 2017 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/383615/Od-divljeg-ostrva-do-zelenog-dragulja-prestonice }}</ref>
* Године 1977. Момо Капор објавио је роман „Ада”, посвећен Београду и Ади Циганлији.<ref name="адаб928">{{cite web|title=Momo Kapor: Ada|url=http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/255/rts-3/1159674/momo-kapor-ada.html|website=[[Радио -телевизија Србије]]|date=23. 8. 2012}}</ref>
* [[Београд]]ски [[алтернативни рок]] бенд [[Блок аут]], објавио је песму ''Лето на Ади'', на реиздању албума [[Црно, бело и сребрно]] из 2001. године.<ref name="кпесма29">{{cite web|title=Leto na Adi|url=https://www.discogs.com/composition/21c7aeed-fdb9-46d0-ad7b-eceda4188819-Leto-Na-Adi|website=[[Дискогс]]|access-date=5. 7. 2019}}</ref><ref name="кпесма2ј9">{{cite web|title=Block Out|url=https://web.archive.org/web/20061107064016/http://www.block-out.com/doc/cbs.htm|website=block-out.com|access-date=5. 7. 2019}}</ref>
* Књигу песама „Погледи испод дуге: Ада Циганлија” објавио је 2007. године, књижевник Драган Лазаревић.<ref name="кпесма2ј9адј">{{cite web|title=Погледи испод дуге: Ада Циганлија|url=https://books.google.rs/books?id=GSuaoOsd4CcC&pg=PT10&lpg=PT10&dq=prolazak+ispod+duge+ada+ciganlija&source=bl&ots=Apy2dIryOS&sig=ACfU3U0Qj3OWNijc2N46k_v2C5RkvRCpMA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjBntK_3K3jAhVvxKYKHS6YCwcQ6AEwC3oECAkQAQ#v=onepage&q=prolazak%20ispod%20duge%20ada%20ciganlija&f=false|access-date=11. 7. 2019}}</ref>
Ред 510:
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
* {{Cite book| ref=harv|last=|first= |authorlink= |editor= |others= |title=Историја Београда |origdate=|origyear=|origmonth= |url= |format= |accessdate=|accessyear=|accessmonth= |edition= |year=1995|month= |publisher=[[Балканолошки институт САНУ]], Драганић |location=[[Београд]] |language= |isbn=978-86-7179-021-5 |doi = |chapter=Београд у [[Први светски рат|Првом светском рату]] |chapterurl= |pages=314-318}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Никола Б.|authorlink=|title= Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year=2000|url= |publisher= Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location= Нови Сад|isbn=978-86-8151-188-6}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Аутора|first=Група|authorlink=|title= Агонија Београд у светском рату|year=2018|url= |publisher= Бродоломац|location=| isbn=978-86-81118-00-9}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ада_Циганлија”