Луј Армстронг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 27:
[[Датотека:Adi Holzer Werksverzeichnis 899 Satchmo (Louis Armstrong).jpg|мини|десно|Слика Луја Армстронга коју је 2002. насликао [[Ади Холзер]]]]
Армстронг је често говорио да је рођен 4. јула 1900.<ref>[http://entertainment.time.com/2013/02/27/time-cover-celebrity-showbiz/slide/louis-armstrong/ The TIME 100. ''Louis Armstrong''.] TIME, Stanley Crouch, June 8, 1998. "For many years it was thought that Armstrong was born in New Orleans on July 4, 1900, a perfect day for the man who wrote the musical Declaration of Independence for Americans of this century. But the estimable writer Gary Giddins discovered the birth certificate that proves Armstrong was born Aug. 4, 1901." приступљено 8. јануара 2009.</ref> и то је датум који је забележен у бројним биографијама. Иако је умро 1971. тек је средином 1980-их утврђен прави датум рођења 4. августа 1901. Открио га је Тад Џонс<ref>[https://www.famousbirthdays.com/people/louis-armstrong.html Louis Armstrong]</ref>
Армстронг је рођен у врло сиромашној породици у [[Њу Орлеанс]]у, [[Луизијана|Луизијани]], као унук робова. Детињство је провео у сиромаштву, у опасној четврти у горњем делу града Њу Орлеанса, знаној као енгл. -{''Back of the Town''}-, након што је његов отац Вилијам Армстронг (1881–1922) напустио породицу због друге жене, док је Луј био беба. Његова мајка Мари Алберт (1886–1942), напустила је Луја и његову млађу сестру Беатрис Армстронг Колинс (1903–1987), и оставила их на бригу баки Џозефин Армстронг, и повремено ујаку Исаку. Кад је имао пет година вратио се да живи код мајке и њених рођака, а оца је виђао повремено на парадама.
Ред 61:
Луј је 19. марта 1918. оженио Дејзи Паркер из градића [[Гретна (Луизијана)|Гретна]], [[Луизијана]]. Усвојили су трогодишњег дечака Кларенса Армстронга, чија је мајка била Лујова рођака Флора, а која је преминула убрзо након порода. Кларенс Армстронг је био ментално ретардиран, као резултат озледе главе и Луј је провео остатак живота бринући се за њега. Лујов брак са Паркеровом брзо се је распао. Недуго након развода она је преминула.
Кроз наступе на речним бродовима Армстронгово музичко знање се проширило. При узрасту од двадесет година, научио је да чита музику и почео је да наступа са соло деоницама на [[труба|труби]]. Био је један од првих џез музичара који су тако наступали, те је с временом придодавао властиту особност и стил у соло деонице. Научио је да ствара властити звук те је почео да користи певање и лупкање у својим наступима.{{sfn|Bergreen|1997|p=170}}
Године 1922. Армстронг се прикључио егзодусу у [[Чикаго|Чикагу]], где га је позвао ментор Џо „Кинг“ Оливер, да се придружи саставу -{„''Creole Jazz Band''“}- и где је могао довољно да заради да остави дневни посао. Било је то време напретка у Чикагу, те иако су расни односи били лоши, „Ветровити град“ је био пун послова за тамнопуте људе, који су довољно зарађивали у фабрикама и имали довољно да троше на забаву.
Ред 71:
Лил и њен супруг свирали су и класичну музику на црквеним концертима како би проширили његову вештину и унапредили своје соло наступе. Подстицала га је да се модерније облачи како би изгледао боље и како би се прикрио његов растући обим.
Армстронг је уживао у сарадњи са Оливером, али је Лујова друга супруга, пијанискиња Лил Хардин Армстронг, инсистирала да потражи бољу зараду, те да развије новији стил подаље од Оливеровог утицаја. Армстронг је послушао њен савет, те је напустио бенд 1924. Убрзо након тога, Армстронг је добио позив да оде у Њујорк Сити и свира у музичком саставу -{''Fletcher Henderson Orchestra''}-, водећем афроамеричком музичком саставу тог времена. Аромстронг је прешао на трубу, како би се боље уклопио са осталим музичарима своје секције.
Армстронг се брзо прилагодио Хендерсоновом стилу, свирајући трубу и експериментишући са тромбоном. Остали чланови бенда брзо су прихватили Армстронгов емотивни, изражајни пулс. Његови наступи почели су да садрже певање и причање прича о ликовима из [[Њу Орлеанс]]а.{{sfn|Bergreen|1997|p=247}}
Ред 79:
У то време, Амстронг је снимио бројне снимке које је аранжовао стари пријатељ из Њу Орлеанса, пијаниста Кларенс Вилијамс; били су то снимци са малим џез музичким саставом „Вилијамс Блуе Фајв“ и серија са блуз певачицама као што су Беси Смит, [[Ма Рејни]] и Алберта Хантер.
Након свирања по Њујорку, Армстронг се вратио у [[Чикаго]] 1925, углавном на наговарање супруге, која је хтела да побољша приходе и Амстронгову каријеру. Он је Њујорку био задовољан, али је касније признао да је била у праву, те да је Хендерсонов оркестар ограничавао његов уметнички рад. У јавности га је често називала „Најбољи свирач трубе на свету“, на његово разочарање. На почетку је био члан музичког састава „Лил Хардин Армстронг Банд“ и радио је за супругу.{{sfn|Bergreen|1997|p=260}}
Под властитим именом почео је да снима за фирму -{''Okeh''}- са својим познатим музичким саставима -{„''Louis Armstrong and his Hot Five''“}- и -{„''Louis Armstrong and his Hot Seven''“}-. Тада су настали хитови попут -{„''Potato Head Blues''“}-, -{„''Muggles''“}- и -{„''West End Blues''“}-. Музика песме -{„''West End Blues''“}- постала је стандард и агенда за џез у следећим годинама.
Ред 87:
[[Датотека:Hatter Sam Taft with Louis Armstrong.jpg|мини|десно|Армстронг на проби за шешир (око 1955. г.)]]
Армстронгов начин вођења бенда био је врло једноставан, тако је Ст. Кир записао: „Радећи с њиме човек се осећао тако опуштеним, а он је био врло широкоуман... увек се трудио да свакога истакне појединачно.“{{sfn|Bergreen|1997|p=274}})
Његови снимци са пијанистом Ерлом „Фата“ Хајнесом (најпознатији њихов дует из 1928. -{„''Weatherbird''“}-) и армстронгов увод трубом у -{„''West End Blues''“}- остали су једни од најпознатијих и најутицајнијих џез импровизација у историји.
Армстронг је сада био слободан да развије свој властити стил како је желио, који је укључиво велике дозе живахног говора као што су -{„''whip that thing, Miss Lil''“}- и -{„''Mr. Johnny Dodds, Aw, do that clarinet, boy''!“}-{{sfn|Bergreen|1997|p=264}}
Армстронг је наступио и у квинтету -{„''Erskine Tate’s Little Symphony''“}-, који је углавном наступао у позоришту -{''Vendome Theatre''}-. Свирали су музикуу за неме филмове и наступе уживо, икључујући и џез верзије класичне музике попут -{„''Madame Butterfly''“}-, што је Армстронгу дало искуство са дужим облицима музике и вођењу пред великом публиком. Почео је са скет-певањем (импровизовани вокални џез користећи речи без смисла) и први је који је снимио скет 1926. на песми -{„''Heebie Jeebies''“}-.
Снимак је био толико популаран да су постали најпознатији џез музички састав у САД, иако састав није много наступао уживо. Млади музичари, без обзира на боју коже окренули су се новом Армстронговом типу џеза.{{sfn|Bergreen|1997|p=267}}
Ред 101:
Армстронг се вратио у Њујорк 1929, где је свирао у оркестру за успешан мјузикал -{„''Hot Chocolate''“}-, који су написали Анди Разаф и композитор/пијаниста Фатс Волер. Појављивао се и као вокалиста, глумећи самога себе, те је редовно „крао шоу“ са својом извођењем песме „''Ain't Misbehavin' ''“, која је његов најбоље продавани снимак до данас.<ref>{{cite web|url=http://www.redhotjazz.com/lao.html | title = Louis Armstrong & his Orchestra | publisher = Redhotjazz.com |date=| accessdate=17. 8. 2009}}</ref>
Армстронг је почео да наступа у ноћном клубу -{„''Connie's Inn''“}- у Харлему, главном ривалу клуба -{„''Cotton Club''“}-, месту за темељно припремљене наступе<ref>Morgenstern, Dan. “Louis Armstrong and the development & diffusion of Jazz”, Louis Armstrong a Cultural Legacy, Marc H Miller e.d., Queens Museum of Art in association with [[University of Washington Press]], 1994 pp. 110.</ref> и параван за гангстера [[Dutch Schultz|Дача Шулца]].
Армстронг је имао доста успеха са вокалним снимцима, посебно његова верзија познате песме коју је написао његов пријатељ Хоги Кармајкл. Његови снимци из 1930-их искористили су нови тип РЦА микрофона, представљеног 1931, који је вокалима давао посебну топлину и убрзо постао интризични део -{„''crooning''“}- звука уметника попут [[Bing Krozbi|Бинга Кросбија]]. Армстронгова интерпретације Хоги Кармајклове песме -{„''Stardust''“}- постала је најуспешнија верзија песме, која је демонстрирала Армстронгов јединствен глас и стил, те иновативни начин извођења песама које су већ постале стандардне. Армстронгова радикална прерада Сидни Ародинове и Кармајклове песме -{„''Lazy River''“}- (снимљене 1931.) обухватила је многа иновативна обележја његовог приступа мелодији и фразирању. Песма започиње кратком соло деоницом трубе, тада главна мелодија започиње јецајућом роговима, меморабилно испрекидана Армстронговима мумљајућим убацивањима на крају сваког такта: -{„''Yeah! ..."Uh-huh" ..."Sure" ... "Way down, way down.''“}- У првом стиху, игнорише записану мелодију у потпуности и пева као да свира соло трубу, наглашавајући већи део прве линије на свакој ноти и користи снажно синкопирајуће фразирање. У другој строфи прелази готово у потпуности у импровизовану мелодију, која касније еволуира у класични одломак Армстронговог скат певања.
Ред 113:
Вратио се у Чикаго касније 1931, а затим је отишао у Њу Орлеанс, где је дочекан попут јунака. Спонзирао је локални бејзбол тим -{„''Armstrong’s Secret Nine''“}-. По њему је названа врста цигарета.{{sfn|Bergreen|1997|p=344}} Убрзо је кренуо на турнеју жиром земља, али како би избегао утицај организованог криминала, одлучио је привремено борави у Европи. Након повратка у САД, запутио се на неколико исцрпљујућих турнеја. Његове агент Џони Колинс својим понашањем и потрошњом оставио је врло мало зарађеног новца Армстронгу. Одлучио се да му нови менаџер буде Џо Глејзер, који је својим познанствима и везама са мафијом, почео да решава Армстроногве нагомилане праве проблеме и дугове. Армстронг је због начина свирања, почео да се суочава са проблема са прстима и уснама, те се је због тога више бавио вокалним наступима и први пут је наступио у позоришту.
Поновно је наступао у филмовима, од којих је један био Крозбијев хит из 1936. -{„''Pennies from Heaven''“}-. Године 1937. Армстронг је наступио као замена Руди Валеа на мрежи ЦБС, и постао први афроамерички водитељ на спонзорираној националној емисији. Развео се од Лил 1938. и оженио дугогодишњу девојку Алфа. Након неколико година на турнеји, Армстронг се трајно настанио у Квинсу у Њујорку 1943. са четвртом супругом Лусил. Иако је често био предмет хирова издавача -{„''Tin Pan Alley''“}- и музичког посла којим су доминирали гангстери, као и расних предрасуда, наставио је да развија своју музику. Снимио је песму Хогија Кармакла -{„''Rockin' Chair''“}- за -{''Okeh Records''}-.
Током следећих тридесетак година, Армстронг је свирао на више од три стотине наступа годишње. Потражња за „великим бендовима“ током 1940-их је опадала због промена укуса публике; плесне дворане су се затварале, а телевизија је доносила конкуренцију осталих врста музике које су постајале све популарније. У новим условима постало је финансијски немогуће да се одржава шеснаесточлани музички састав.
Ред 130:
=== Смрт ===
Армстронг је преминуо од [[срчани удар|срчаног удара]] у сну 6. јула 1971, месец дана пре 70-тог рођендана,<ref>Meckna, Michael; Satchmo, The Louis Armstrong Encyclopedia, Greenwood Press. Connecticut & London, 2004.</ref> и 11 месеци након познатог наступа у хотелу -{„''Waldorf-Astoria''“}-.{{sfn|Bergreen|1997|p=491}} У време смрти живео је у четврти Корона, делу [[Квинс]]а, у Њујорку.<ref>Krebs, Albin. [http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/0804.html "Louis Armstrong, Jazz Trumpeter and Singer, Dies"], ''The New York Times'', July 7, 1971. Accessed October 1, 2009. "Louis Armstrong, the celebrated jazz trumpeter and singer, died in his sleep yesterday morning at his home in the Corona section of Queens."</ref>
Сахрањен је на гробљу Флушинг у Квинсу, Њујорк. Почасни носачи ковчега су били Бинг Кросби, [[Ела Фицџералд]], Дизи Гилеспи, Перл Бејли, Конт Баси, Хари Џејмс, [[Франк Синатра]], Ед Суливан, колумниста Ерл Вилсон, комичар Алан Кинг, Џони Карсон и Давид Фрост.{{sfn|Collier|1985|p=333}} На погребу је Пеги Ли отпевала молитву "[[Оченаш|Оче наш]]", док је Ал Хиблер извео песму -{„''Nobody Knows the Trouble I've Seen''“}-, а дугогодишњи пријатељ Фред Робинс, држао је говор на погребу.<ref>{{cite web|url=http://www.upi.com/Audio/Year_in_Review/Events-of-1971/12295509436546-1/#title | title = Louis Armstrong Dies: 1971 Year in Review | publisher = Upi.com |year=1971| accessdate=17. 8. 2009}}</ref>
Ред 153:
== Награде и почасти ==
Армстронгу је постхумно додељена награда -{''Grammy Lifetime Achievement Award''}- 1972.
Године 1965. добио је Греми у категорији за поп музику, најбоље мушко извођење за песму -{„''Hello, Dolly''!“}-. Армстронгове плоче су добиле награду -{''Grammy Hall of Fame Award''}-, што је посебна категорија награде [[Награда Греми|Греми]], која се почела додељивати 1973. у част плоча које су барем старе двадесет пет година, те имају историјски или квалитативни значај.
Ред 245:
|}
Институција „[[Дворана славних рокенрола]]“ је уврстила Армстронгову песму -{„''West End Blues''“}- на попис 500 песама које су обликовале рокенрол.<ref>{{cite web|url=http://rockhall.com/exhibits/one-hit-wonders-songs-that-shaped-rock-and-roll/ | title = Experience The Music: One Hit Wonders and The Songs That Shaped Rock and Roll | publisher = Rockhall.com |date=| accessdate=7. 5. 2011}}</ref>
Године 1995. пошта САД издала је комеморативну [[поштанска марка|поштанску марку]] са Лујом Армстронгом од 32 америчка цента.
Ред 260:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Bergreen| first = Laurence| title = ''Louis Armstrong: An Extravagant Life'' | publisher = Broadway Books | location = New York |isbn=978-0-553-06768-2|year=1997|pages=6}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Collier| first = James Lincoln| title = Louis Armstrong| publisher = Pan|year=1985|isbn=978-0-330-28607-7|pages=333}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Collier| first = James Lincoln |authorlink= | title = Louis Armstrong | publisher=Pan Books |year=1985|isbn=978-0-330-28607-7|pages=160-162}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Armstrong| first = Louis| title = Satchmo: My Life in New Orleans| location = | publisher = originally|year=1954|isbn=978-0-306-80276-8|pages=}}
* {{
* {{Cite book| ref=harv| last=Bergreen| first = Laurence| title = Louis Armstrong: An Extravagant Life | publisher = Broadway Books | location = New York |isbn=978-0-553-06768-2|year=1997|pages=}}
* {{
* {{
* {{Cite book| ref=harv|last=Elie|first=Lolis Eric| title = A Letter from New Orleans.| location = | publisher = Originally printed in ''Gourmet''. Reprinted in ''Best Food Writing 2006,'' Edited by Holly Hughes|year=|isbn=978-1-56924-287-2|pages=}}
* Jones, Max, "LOUIS: The Louis Armstrong Story 1900—1971." (with John Chilton) New York City (new preface by Dan Morgenstern) . {{page1|location=|publisher=Da Capo Press|year=1988|isbn=978-0-306-80324-6|pages=}}
* Jones, Max and John Chilton, Louis Armstrong Story. {{page|year=1988|isbn=978-0-306-80324-6|pages=}}
* {{
* Storb, Ilse, "Louis Armstrong: The Definitive Biography". {{page|year=1999|isbn=978-0-8204-3103-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Teachout| first = Terry| title = Pops - A life of Louis Armstrong| location = | publisher = |year=2009|isbn=978-0-15-101089-9|pages=}}
{{refend}}
Ред 300:
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Армстронг, Луј}}
[[Категорија:Рођени 1901.]]
[[Категорија:Умрли 1971.]]
| |||