Народна библиотека „Филип Вишњић” у Бијељини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 32:
 
Полазећи од становишта да је књига неопходан и незамењив фактор у културном уздизању, Друштво је одлучило да своју многострану делатност обогати новим видовима садржаја и на тај начин попуни осетну празнину у непостојању јавне библиотеке те оснива Централну књижницу са мрежом сеоских књижница.
 
Године 1932. Библиотеку су основали ентузијасти различитих занимања: доктор медицине Војислав Кецмановић, доктор ветерине Јоаким Перендија, професор Никола Мачкић и студент Михајло Богдановић.
 
Доктор Кецмановић је истакао да је рад Друштва отпочео много пре оснивања (1928) и убрзо био усмерен на оснивање књижничне мреже у Бијељинском срезу. Израђен је Правилник Друштва и утврђена главна начела рада, а затим се приступило прикупљању књига. Један део књига купило је Друштво из својих средстава, а други део је добијен на поклон.
 
Председник је истакао предан рад књижничара Мачкића, који је целу годину већином сам радио на организацији Књижнице и тиме највише допринео да је ова установа тако брзо могла почети с радом.
 
Културно-просветни рад новоосноване Библиотеке био је веома разгранат. Он се огледао у обележавању значајних годишњица, организовању културних вечери, приказивању поучних филмова, одржавању аналфабетских течајева и предавања као и других видова делатности.
 
Од 1952. године Библиотека добија име Градска народна библиотека „Филип Вишњић”. Године 20122022. 26. новембраЈУ Народна библиотека „Филип Вишњић” јеће да обиљежилаобиљежи 8090 година постојања. Законом је дефинисана као матична библиотека за подручје општина: [[Бијељина]], [[Угљевик]], [[Лопаре]], [[Пелагићево]], [[Доњи Жабар]] и [[Осмаци]], а у свом саставу има: две народне библиотеке, 25 школских, 2 факултетске и 2 универзитетске.
 
Савремене информационе технологије омогућиле су библиотеци електронско пословање те могућност бржег приступа информацијама и већу проходност у комуникацији са корисницима и другим библиотекама. Програмима образовног, уметничког и информативног садржаја, Библиотека постиже велики успех у приближавању књиге читаоцима, откривању и неговању младих талената, укупном доприносу и афирмацији библиотечке делатности те подизању културног нивоа у својој средини. Обимом и квалитетом културног деловања, Библиотека је заузела запажено место међу институцијама које се баве истом или сличном делатношћу.