Teorijska fizika — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Teorijska fizika''' je grana [[fizika|fizike]] koja primjenjuje [[matematički model|matematičke modele]] i [[apstrakcija|apstrakcije]] fizičkih objekata i sistema da racionalizuje, objasni i predvidi prirodne [[pojava|pojave]]. Ona se razlikuje od [[eksperimentalna fizika|eksperimentalne fizike]], koja koristi eksperimentalne alate radi ispitivanja ovih pojava. Može se reći da je teorijska fizika je jedan od dva naučna metoda koji se koriste u [[fizika|fizici]], pri čemu je drugi eksperimentalna fizika. Sama srž teorijske fizike je [[matematička fizika]], iako se koriste i druge konceptualne tehnike kakva je na primer kompjuterska fizika. Pojedini fizičari smatraju kompjutersku fiziku za poseban naučni metod u okviru fizike kao nauke ali je često granicu između kompjuterske fizike i teorijske fizike teško povući.
Teorijska fizika sastoji se od mnoštva grana u koje spadaju sledeće grane fizike: [[klasična mehanika]], [[termodinamika]] i [[Статистичка механика|statistička fizika]], fundamentalna kvantna mehanika, teorija relativnosti, fizika visokih energija (teorija čestica i polja), nuklearna fizika, kosmologija, fizika kondenzovanog stanja materije, optika i atomska fizika, interdisciplinarna fizika... Predmet interesovanja eksperimentalne fizike su takođe ove iste grane međutim koristeći drugačiji metod - ogled naspram matematičkih modela korišćenih u teorijskoj fizici. U interdisciplinarnu fiziku spadaju: astrofizika, biofizika, ekonofizika, medicinska fizika, fizička hemija, kvantna informatika, itd.
Ред 9:
== Pregled ==
'''Fizička teorija''' je model fizičkih događaja. Procenjuje se po meri u kojoj se njene pretpostavke slažu sa empirijskim opservacijama. Kvalitet fizičke teorije se procenjuje takođe prema njenim sposobnostima da napravi nova predviđanja koja mogu biti proverena novim opservacijama. Fizička teorija se razlikuje od [[Теорема|matematičkih teorema]] po tome što iako su obe zasnovane na nekom obliku [[aksiom]]a, procena matematičke primenjivosti nije zasnovana na prihvatanju bilo kakvih eksperimentalnih rezultata.<ref name=Nelson>[http://www.esotericka.org/cmc/tth.html Theorems and Theories] {{Wayback|url=http://www.esotericka.org/cmc/tth.html |date=20140819090102 }}, Sam Nelson.</ref><ref name=Chu>Mark C. Chu-Carroll, 13. 3. 2007 :[http://scienceblogs.com/goodmath/2007/03/13/theories-theorems-lemmas-and-c-1/Theories, Theorems, Lemmas, and Corollaries.]{{Мртва веза|date=07. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Good Math, Bad Math blog.</ref> Fizička teorija slično odstupa od [[matematička teorija|matematičke teorije]], u smislu da reč „teorija” ima različito značenje u matematičkim pojmovima.{{napomena|Ponekad se reč „teorija” može koristiti dvosmisleno u ovom smislu, ne da opiše naučne teorije, nego za istraživanje (pod)polja i programa. Primeri: teorija relativnosti, teorija kvantnog polja, teorija struna.}}
{{Rquote|right|<math>\mathrm{Ric} = k\,g</math>|''Jednačine za [[Ajnštajnova mnogostrukost|Ajnštajnovu mnogostrukost]], koja se koristi u [[generalna relativnost|generalnoj relativnosti]] za opis zakrivljenosti [[Простор-време|prostor-vremena]]''}}
Fizička teorija uključuje jednu ili više veza između različitih merljivih količina. [[Arhimed]] je shvatio da brod plovi potiskivanjem svoje mase od vode, a [[Pitagora]] je shvatio vezu između dužine [[oscilacija|vibriranja]] žice i [[muzika|muzičkog tona]] koji proizvodi.<ref>{{cite book|title=Vibration of Continuous Systems |author= Singiresu S. Rao|edition= illustrated |publisher= [[John Wiley & Sons]]|at=5,12|id=ISBN
Teorijska fizika se zasniva na nekoliko različitih pristupa. U tom pogledu, [[teorijska fizika čestica]] oblikuje dobar primer. Na primer: "[[Fenomenologija (nauka)|fenomenologisti]]" mogu primeniti (polu-) empirijske formule da ostvare slaganje sa eksperimentalnim rezultatima, često bez dubljeg fizičkog shvatanja.{{napomena|Rad [[Johann Balmer|Džona Balmera]] i [[Johannes Rydberg|Johanesa Ridberga]] u spektroskopiji, i [[semi-empirical mass formula|poluempirijska formula mase]] nuklearne fizike dobri su kandidati za primere ovog pristupa.}} „Modeleri” (takođe zvani „gratilji modela”) često se pojavljuju prevashodno kao fenomenologisti, ali pokušavaju da modeluju spekulativne teorije koje imaju određene željene osobine (pre nego eksperimentalne podatke), ili primenjuju tehnike matematičkog modelovanja na fizičke probleme.{{napomena|[[Ptolomejski model|Ptolomejski]] i [[Heliocentrizam|Kopernikovi]] modeli Sunčevog sistema, Borov model [[vodonik]]ovih atoma i [[model nuklearne ljuske]] dobri su kandidati za primere ovog pristupa.}} Postoje neki pokušaji da se kreiraju približne teorije, zvane ''[[Efektivne teorije polja|efektivne teorije]]'', jer potpuno razvijene teorije mogu biti označene kao nerešive ili [[složenost|prekomplikovane]]. Drugi teoretičari mogu da pokušaju da [[Objedinjene teorije polja|objedine]], formaliziraju, reinterpretiraju ili generaliziraju postojeće teorije, ili da naprave potpuno nove teorije.{{napomena|Ovo su verovatno najslavnije teorije u fizici: Njutnova teorija gravitacije, Ajnštajnova teorija relativnosti i Maksvelova teorija elektromagnetizma dele neke od ovih atributa.}} Ponekad vizija koju pružaju čisto matematički sistemi može da pruži naznake kako se može modelovati fizički sistem,<ref group="lower-alpha">Ovaj pristup često preferiraju (čisti) matematičari i matematički fizičari.</ref> npr. shvatanje, zahvaljujući [[Bernhard Riemann|Rimanu]] i drugima, da sam [[prostor]] može da bude zakrivljen. Teorijski problemi koji zahtevaju kompjutersku istragu često su predmet [[Computational physics|računarske fizike]].
Ред 18:
Teorijski napredak može se sastojati od izdvajanja starih, pogrešnih [[Парадигма|paradigmi]] (npr. [[Етар (физика)|etarska teorija]] širenja svetlosti, [[caloric theory|kalorijska teorija]] toplote, spaljivanje koje se sastoji od evoluirajućeg [[Flogistonska teorija|flogistona]], ili astronomska tela koja se [[Геоцентрични систем света|vrte oko Zemlje]]) ili mogu biti alternativni model koji daje odgovore koji su precizniji ili šire primenljivi. U ovom drugom slučaju, neophodno je [[correspondence principle|načelo korespondencije]] da bi se povratio [[classical limit|prethodno poznati rezultat]].<ref>Bokulich, Alisa, "[http://plato.stanford.edu/archives/spr2014/entries/bohr-correspondence/ Bohr's Correspondence Principle]", The [[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] (Spring 2014 Edition), Edward N. Zalta (ed.)</ref><ref>Enc. Britannica (1994), pg 844.</ref> Ponekad napredak može da se odvija na različite načine. Na primer, u suštini ispravnoj teoriji možda trebaju neke konceptualne ili činjenične revizije; [[atomska teorija]], koja je prvi put postavljena pre nekoliko milenijuma (u vidu [[Atomizam|atomizma]] koji je postuliralo nekoliko mislioca u Grčkoj i Indiji) i [[Fluid theory of electricity|teorija dvofluidne]] struje<ref>Enc. Britannica (1994), pg 834.</ref>, dva su takva slučaja. Međutim, izuzetak od svega gore navedenog je dualnost talasa i čestica, teorija koja kombinije aspekte različitih, suprotnih modela preko [[Complementarity (physics)|Borovog principa komplementarnosti]].
[[
Fizičke teorije postaju prihvaćene ako imaju sposobnost formulisanja ispravnih predviđanja i ako da ne daju (ili daju samo mali broj) netačnih predviđanja. Teorija treba da ima, barem kao sekundarni cilj, izvesnu ekonomiju i eleganciju (u smislu [[Лепота у математици|matematičke lepote]]), pojam koji se ponekad naziva „[[Окамова бритва|Okamovom britvom]]” po engleskom filozofu iz 13. veka, [[Вилијам Окамски|Vilijamu Okomskom]], prema kome je poželjnija jednostavnija od dve teorije koje opisuju istu materiju jednako adekvatno (mada konceptualna jednostavnost može značiti matematičku složenost).<ref>[http://www.iep.utm.edu/simplici/ Simplicity in the Philosophy of Science] (retrieved 19 Aug 2014), [[Internet Encyclopedia of Philosophy]].</ref> One takođe imaju veću verovatnoću prihvaćanja ako povezuju širok spektar fenomena. Testiranje posledica teorije je deo [[scientific method|naučne metode]].
Ред 61:
Poznati ''teorijski fizičari'' uključuju:
{{colbegin|4}}
* [[Galileo Galilej]] (1564–1642)
* [[Kristijan Hajgens]] (1629–1695)
* [[Isak Njutn]] (1643–1727)
* [[Leonard Ojler]] (1707–1783)
* [[Žozef Luj Lagranž]] (1736–1813)
* [[Pjer Simon Laplas]] (1749–1827)
* [[Žozef Furije]] (1768–1830)
* [[Nikolas Leonard Sadi Karno]] (1796–1842)
* [[Vilijam Rouan Hamilton]] (1805–1865)
* [[Rudolf Clausius|Rudolf Klauzijus]] (1822–1888)
* [[Džejms Klerk Maksvel]] (1831–1879)
* [[Džosaja Vilard Gibs]] (1839–1903)
* [[Ludvig Bolcman]] (1844–1906)
* [[Hendrik Anton Lorenc]] (1853–1928)
* [[Anri Poenkare]] (1854–1912)
* [[Nikola Tesla]] (1856–1943)
* [[Maks Plank]] (1858–1947)
* [[Albert Ajnštajn]] (1879–1955)
* [[Milutin Milanković]] (1879–1958)
* [[Emi Neter]] (1882–1935)
* [[Maks Born]] (1882–1970)
* [[Nils Bor]] (1885–1962)
* [[Ervin Šredinger]] (1887–1961)
* [[Luj de Broj]] (1892–1987)
* [[Satyendra Nath Bose|Satjendra Nat Boze]] (1894–1974)
* [[Volfgang Pauli]] (1900–1958)
* [[Enriko Fermi]] (1901–1954)
* [[Verner Hajzenberg]] (1901–1976)
* [[Pol Dirak]] (1902–1984)
* [[Judžin Vigner]] (1902–1995)
* [[Robert Openhajmer]] (1904–1967)
* [[Šiničiro Tomonaga]] (1906–1979)
* [[Hideki Jukava]] (1907–1981)
* [[Džon Bardin]] (1908–1991)
* [[Lav Landau]] (1908–1967)
* [[Anatoly Vlasov|Anatoli Vlasov]] (1908–1975)
* [[Nikolaj Bogoljubov]] (1909–1992)
* [[Subramanijan Čandrasekar]] (1910–1995)
* [[Ričard Fajnman]] (1918–1988)
* [[Džulijan Švinger]] (1918–1994)
* [[Feza Gursey|Feza Gursej]] (1921–1992)
* [[Čen-Ning Jang]] (1922– )
* [[Friman Dajson]] (1923– )
* [[Gunnar Källén|Gunar Kalen]] (1926–1968)
* [[Abdus Salam]] (1926–1996)
* [[Mari Gel-Man]] (1929– )
* [[Riazuddin (physicist)|Riazudin]] (1930– )
* [[Roger Penrose|Rodžer Penrouz]] (1931– )
* [[E. C. George Sudarshan|Džordž Sudaršan]] (1931– )
* [[Šeldon Li Glašou]] (1932– )
* [[Tom W. B. Kibble|Tom Kibl]] (1932– )
* [[Stiven Vajnberg]] (1933– )
* [[Gerald Guralnik|Džeral Guralnik]] (1936–)
* [[Sidney Coleman|Sidni Koleman]] (1937–2007)
* [[C. R. Hagen|Karl Ričard Hejgen]] (1937–)
* [[Ratko Janev]] (1939– )
* [[Leonard Saskind]] (1940– )
* [[Michael Berry (physicist)|Majkl Beri]] (1941– )
* [[Bertrand Halperin]] (1941–)
* [[Stiven Hoking]] (1942–2018)
* [[Alexander Markovich Polyakov|Aleksandar Poljakov]] (1945–)
* [[Gerardus 't Hooft|Gerard 't Hoft]] (1946– )
* [[Jacob Bekenstein|Dejkob Bekenštajn]] (1947–)
* [[Robert B. Laflin]] (1950–)
* [[Edward Witten|Edvard Viten]] (1951– )
* [[Savas Dimopoulos]] (1952– )
* [[Lee Smolin|Li Smolin]] (1955– )
* [[Brian Greene|Brajan Grin]] (1963– )
{{colend}}
Ред 140:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref = harv | edition=15th|title=Physical Sciences|work= [[Encyclopædia Britannica]] (Macropaedia)|year=1994|volume=25}}
* Duhem, Pierre. "La théorie physique - Son objet, sa structure," (in French). 2nd edition - 1914. English translation: "The physical theory - its purpose, its structure,". Republished by [[:fr:Joseph Vrin|Joseph Vrin]] philosophical bookstore. {{page|year=1981|isbn=2711602214|pages=}}.
* Feynman, et al. "[[The Feynman Lectures on Physics]]" (3 vol.). First edition: Addison–Wesley, (1964, 1966).
* Landau et al. "[[Course of Theoretical Physics]]".
Ред 158:
{{DEFAULTSORT:Теоријска физика}}
[[Категорија:Теоријска физика| ]]
| |||